Да ли сте чули за листросауруса Георга, на пример? Овај дражесни биљојед један је од ретких који су преживели глобално изумирање врста пре 250 милиона година.
Упознајте се. Ово је грабљивац са оштрим очњацима. Дуго је утеривао страх у кости животињском свету Урала.
Овако је пре 300 милиона година изгледао обичан становник Пермског краја. То је едафосаурус. Знате ли зашто је изненађен? Ради се о томе да ни он, ни листросаурус, а камоли иностранцевија, никада нису видели двоножна створења. А ми њих ипак можемо да видимо и то захваљујући палеореконструкцији.
Палеоскулптор Валентин Попов у свом студију „Делвесто“ ствара толико реалистичне и „емотивне“ фигуре изумрлих животиња да је свакоме занимљиво да их посматра, чак и онима који иначе нису заинтересовани за науку.
„Свакој фигури бих желео да удахнем душу“, каже Валентин. По образовању је биолог, завршио је Тамбовски државни универзитет, али није се пронашао у научној средини, него у ликовној уметности. Валентин је оснивач најпознатије радионице за палеореконструкцију у Русији „Делвесто“. Вероватно сте се више пута срели са реконструкцијама древних људи и животиња, али Валентинове фигуре су запањујуће динамичне. Његови пратиоци на друштвеним мрежама не престају да се диве: „као живо“, „као да ће сад потрчати“, „каква пажња посвећена текстури, браво!“
Основни материјал за Валентина је силикон, али све зависи од фигуре. „На пример, великог гуштера са тврдом крљушти правио бих од чврстог материјала. Када је потребно да убацим длаку (обично природну), користим силикон. Он добро подражава кожу, као што се може видети на фотографијама. Сада сам почео да учим 3D моделовање. Планирам да цртам фигуре на компјутеру, затим их штампам, па дорађујем“. За многе фигуре Валентин од других мајстора наручује 3D моделе лобање.
Psittacosaurus sibiricus
Студия Дельвесто„У суштини сам све научио сам, просто сам покушавао да се досетим како треба радити. Када сам пре 5 година почео овим да се бавим, било је мало доступних информација, а специјализовани курсеви су били веома скупи“, каже палеоскулптор.
Synapsida Robertia, први рад Валентина Попова
Студия Дельвесто„Имам неке тајне поступке како да животиње учиним да изгледају као живе. За наше људско опажање важни су мимика и динамика. Чак и ако фигура лежи или стоји, она мора бити динамична.“
„Генерално правим створења из разних епоха, али посебну наклоност имам према пермској фауни [пре 300-250 милиона година]. Има је много, али људи о њој мало знају. То је фауна која је постојала знатно пре диносауруса. И врло је занимљива“, каже Валентин. „У Русији се палеореконструкција интензивно развија. За мене је важно да становници Русије више сазнају о прошлости наше земље и о животињама које су је насељавале у различито доба.“
Nikkasaurus tatarinovi
Студия Дельвесто„Увек проучавам научне изворе када се припремам да направим неку врсту и трудим се да консултујем стручњаке из области“, каже Валентин. „Можда ће се за неколико година наша представа о некој врсти променити и она ће за нас изгледати другачије. Таквих примера има много код реконструкција диносауруса. Ми следимо научна открића.“
Diictodons
Студия ДельвестоЉуди су се у историји наше планете појавили релативно недавно. Најстарији „вешт човек“ (Homo habilis) пре 2,8 милиона година. Док су „људи савремене врсте“ (Homo sapiens sapiens) стари само 300 хиљада година. То је у контексту историје један тренутак, али за тих 300 хиљада година људи су значајно променили свој изглед и понашање.
Неандерталац је био прва фигура човека коју је израдио Валентин. Он га је направио двоструко мањег (76 цм), али је, као и обично, веома детаљно осмислио фигуру. „У процесу припреме сам сазнао“ - каже Валентин – „да су ти људи познавали умеће шивења. На већини места где су неандерталци живели било је хладно, било да се ради о Португалији или Алтају. Немојмо заборавити да они живе у време леденог доба и да без топле дебеле одеће нису просто могли да опстану.“ Како би направио ову фигуру, Валентин је консултовао антрополога Станислава Дробишевског. Овај га је посаветовао да обрати пажњу на одећу савремених северних народа, само да је учини робуснијом.
Један од најновијих Валентинових радова је „човек са Сунгира“ за приватну колекцију. Сунгир је назив потока који протиче на периферији града Владимира, где су средином педесетих година совјетски археолози пронашли станиште древних људи. Ископавања су трајала 30 година, а оно што је пронађено и данас је предмет проучавања.
Овако је отприлике изгледао човек из Владимира пре 30 хиљада година. Ловио је ирвасе и мамуте и био прилично тамнопут. Мада је то данас тешко замислити у средњем појасу Русије. „Једног дана ћу можда направити комплетну реконструкцију овог човека.“
Валентин не прави само праисторијска бића, него и она која наука не познаје. За изложбу у Гомељу, посвећену белоруским бајкама, Валентин је направио хохлика, лизуна и баја. Они изгледају замишљено и смирено, мада су у фолклору то створења која плаше децу.
Према предању, лизун живи у бунару и може да лизне непослушно дете до крви.
Хохлик је ђаволак, кућни дух који јури као вихор и у кући прави неред.
Док бај шета по зидовима и успављује децу својом песмом, за шта од родитеља добија кашу и млеко.
За фотосесије на тему научне фантастике Валентин је направио хуманоиде и разне ванземаљце.
Осим тога, кад има вишка времена, Валентин прави сувенире који се могу сместити на длан. На овој фотографији можете видети рабидосауруса, естеменозуха, иностранцевију и скутосауруса.
До данас је Валентин направио око стотину фигура праисторијских животиња. Оне су представљене на бројним изложбама.
Фигуре студија „Делвесто“ део су поставки у Музеју историје универзума у Подмосковљу, центру „Еволуција Земље“ у Новосибирску, Зоолошкој галерији у Иркутску, Вјатском палеонтолошком музеју, а могу се наћи и у приватним колекцијама.
Можете их видети и на палеонтолошким изложбама у различитим регионима Русије. Тренутно Валентин ради на сопственој изложби „Палеосфера“ која треба да се одржи по трећи пут. На њој ће бити изложени и радови других палеоуметника.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу