Може служити за превоз путника или терета, али су све варијације генерално веома сличне и дизајниране су за кретање по леду, мочвари, снегу, па чак и по воденој површини.
„УЗОЛА“ се разликује од обичних аутомобила по томе што нема точкове, али и по начину управљања.
У фабрици се може уградити обичан волан, мада се у основној верзији управљање врши помоћу управљачких палица, баш као у тенку. „Узоле“ се производе и са бензинским и са дизел мотором.
Теренац за снег и мочвару достиже брзину од 60 км/ч по лошем терену, а 5 км/ч у води.
Овакво теренско возило се, на пример, користи као возило хитне помоћи у Јужно-Сахалинску за одлазак на неприступачна подручја по лошем времену.
Опремљено је потребном медицинском опремом за транспорт, лечење и реанимацију.
Векне (или „буханке“, како их у Русији зову) на гусеницама се праве и за полицију (на пример, један такав теренац се налази у неприступачном подручју Краснојарског краја), за Министарство за ванредне ситуације („Узолу“ поседују спасиоци у Тројицком административном округу Москве) и за друге ресоре и државне службе.