Коммерсант: Шта је у Сирији урађено, а шта није

У тексту објављеном на порталу руског часописа Коммерсант аутор Максим Јусин пише да је Москва током операције у Сирији, која је трајала пет и по месеци успела да реши већину задатака који су у јесен прошле године постављени било јавно или тајно. Пре свега са дневног реда скинуто је, како каже, питање да ли ће се у догледној будућности одржати режим Башара Асада. Крајем септембра прошле године владине снаге имале су велике проблеме на фронту рапидно губећи територије, да би се после укључења у борбена дејства руских снага ситуација драстично променила, наводи се у тексту.

Више о конфликту у Сирији

Под руским војним кишобраном, како пише аутор текста, владине војне снаге са савезницима потиснуле су опозиционе трупе, ојачале позиције у приобалним подручјима, у околини Хаме и Хомса, а протеклих недеља и на „северном фронту“, на прилазу Алепу и у рејону границе са Турском. Иницијатива је прешла на страну Асадових присталица, који су све чешће почели да говоре о освајању свих територија које су „окупирали“ терористи.

Међутим поменута опција тешко да се налазила у плановима Москве. Освајање свих територија могло би да потраје годинама, осим тога, нема гаранције да би успело. Дамсак се ослања пре свега на алавитску мањину, изнурену петогодишњим ратовањем. Максималистички приступ коме је склон део Асадовог окружења могао би да доведе до тога да се Москва заглиби на удаљеном ратишту, све више окрећући против себе главне регионалне играче, пре свега Турску и монархије Персијског залива, пише Максим Јусин.

Две опције за Сирију: федерализација или балканизација

Саопштивши сада да се повлачи из рата Москва има добре разлоге да сиријску кампању представи као своју победу. Бар стога што је примирје, које су објавили руски и амерички председник, постало могуће захваљујући преокрету у борбеним дејствима, а за то су најзаслужније руске ВКС. Продужетак би временом могао да доведе до неповољне промене ситуације, нарочито уколико би мировни преговори још једном пропали, а земље региона, које подржавају опозицију одлучиле да повећају финансијску и војну помоћ. Посебно ако би кренуле са доставом средства ПВО која би могла да се супротставе руској авијацији, констатује се у тексту.

За Москву тренутно,  после повлачења њене ваздухопловне групе највећу непознаницу и ризик представља понашање противника Башара Асада у Сирији и ван земље. Уколико мировни преговори из било ког разлога буду пропали, а интензивна борбена дејства буду обновљена постоји опасност да владине снаге, које су остале без главног савезника, поново почну да губе рат, каже аутор текста.

Међутим, тешко је замислити да о томе није било говора током консултација са САД и кључним арапским земљама. Логично је претпоставити да је руско руководство могло да добије од страних партнера неке гаранције да Башара Асада, након што је остао без помоћи Москве, неће затећи судбина просовјетског авганистанског лидера Наџибулаха, кога су противници свргли са власти, а затим погубили. Такав заокрет имао би катастрофалне последице за репутацију Москве у региону и шире, пише Максим Јусин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.