Рели олдтајмера „Пекинг-Париз 2013“ пролази кроз Русију

Рели „Пекинг–Париз 2013“ чини 96 тимова из 26 земаља. Највише је Аустралијанаца, Американаца и Британаца. Ту је и једна екипа из Јапана. Али први међу возачима су Пољаци и Руси (списак учесника је доступан на Интернету). Има доста породичних тимова: очева и синова, браће, брачних парова. Већина учесника има своје сајтове, блогове, профиле на друштвеним мрежама, преко којих размењују своје утиске са релија. На пример, Аустријанци Вили Хопфлингер и Норберт Турнер са аутомобилом „Packard Six“ из 1939. овако пишу о својим првим километрима на руским путевима: „Пролазимо кроз праву Русију, возимо се поред малих дрвених кућа и вртова. Све изгледа онако како је код нас било пре 50 година. Пред нама је предиван пејзаж укомпонован од планина и долина. Све је тако зелено и подсећа на Аустрију. Изгледа да нас хвата носталгија.“

У сваком граду би учеснике релија дочекивали волонтери из локалних аутомобилских клубова и пружали неопходну помоћ око поправке возила. Дешавало се и да морају у радионици да направе замену за сломљен или поправе покварени део. Многи авантуристи су са собом понели монголске „сувенире“ – рогате животињске лобање којих има доста у пустињи.

Пиво, туш и кревет – о томе је сањала већина учесника по доласку у Јекатеринбург. „Где је пиво?“ – прво је што су питали публику која их је дочекала Аустријанци Инго Штролц и Вернер Гаснер чим су приспели на свом огромном олдтајмеру „American La France“ из 1917. са масивним 14-литарским мотором и невероватним димензијама. Канађани Ким Видрик и Лен Тритер са својим лепотаном „Chevrolet Impala“ из 1960. били су међутим боље припремљени. Изашли су из кола у каубојским шеширима и одмах отворили по лименку пива. Лен се бави пословима прераде дрвета а Ким рестаурацијом аутомобила. Кажу да су очекивали да Руси буду хладни и непредусретљиви. Међутим, на путу су сретали врло срдачне људе спремне да им помогну. Ово им је први пут да крену на такво путовање. Ауто служи добро, а и они сами су пуни енергије.

Учесници треба да пређу 12.247 km (7.610 миља). Човек који је осмислио трасу Ким Банистер подсетио је да је у 2007. рели већ пролазио кроз Русију. Ове године су организатори поставили циљ да се прођу не само главне саобраћајнице у земљи већ и да се виде мање познати крајеви.

Половина пута је већ савладана, али не и за руски тим под бројем 61. Борис Литкин и Јевгениј Смирнов са „Москвичем 412“ из 1979. једини су учесници који су у Пекинг дошли на својим точковима. Други су аутомобиле пребацили возом или бродом. Испоставља се да је руски четвороточкаш прошао Монголију два пута. Руси се иначе спремају да из Париза до свог града Барнаула у Сибиру допутују наравно својим „москвичем“. „Тако смо одлучили не зато да бисмо били оригинални већ ради уштеде новца“, каже Јевгениј Смирнов.

На путевима у Монголији неколико екипа је испало из трке. А руски „москвич“ без обзира на свој пустињски „офроуд“ у оба смера – држао се међу првима. „Други возачи су се на својим блоговима шалили на наш рачун: ‘Руси стигну на паркинг, обришу фарове и иду на спавање, док се ми остали бавимо поправком возила’“, каже Јевгениј. И заиста, већих проблема са колима тим са стартним бројем 61 није имао.

Нажалост, на релију се догодила и једна трагедија. На путу из Омска за Тјумењ један од аутомобила са релија – „Chevrolet C10“ – доживео је саобраћајну несрећу. Из супротне траке му је излетео „Volkswagen Polo“ и у директном судару погинуо је возач тог аутомобила и његово тромесечно дете, као и Ема Вилкинсон из Велике Британије која је заједно са својим супругом и два брата учествовала у релију.

Део такмичења је отказан због ове трагедије, али је путовање затим настављено. Рели „Пекинг–Париз“ се завршава 29. јуна, а до тада ће учесници прећи још много километара путевима Русије, Украјине, Словачке, Аустрије и Француске.

Росијскаја газета. Сва права задржана.