Исинбајева одлази са златом

Све што се у уторак на московском стадиону „Лужники“ дешавало изван дела терена предвиђеног за скок мотком представљало је само позадину онога што је без сваке сумње био централни догађај тога дана. Управо на том делу терена се ништа мање него завршавала једна епоха. Била је то епоха велике Јелене Исинбајеве, која је необичним стицајем околности започела пре петнаест година на овом истом месту, када је као још увек непозната девојчица из Волгограда однела своју прву победу на Светском јуниорском првенству. Затим су уследиле две олимпијске победе, шест победа на летњим и зимским првенствима света, 28 светских рекорда. Сваки од постављених рекорда свих ових година од Рускиње је без даха очекивао цео свет.

Победу смо од Јелене Исинбајеве очекивали и у прошли уторак увече. Без обзира на то што се њен последњи велики успех догодио 2008, за време пекиншке олимпијаде. На прошлом првенству света у Тегуу није се попела на победничко постоље, лондонску олимпијаду је завршила са бронзаном, само бронзаном, медаљом. Истина, Јевгениј Трофимов, тренер Јелене Исинбајеве, тврдио је да је Исинбајева још пролетос са лакоћом прескакала 5,11, тј. пет центиметара више од свог светског рекорда. Међутим, то је било на тренинзима. Док на такмичењима током сезоне није прескочила више од 4,78. Зато су више прескакале њене две највеће супарнице: олимпијска шампионка 2012. Американка Џенифер Сур и Кубанка Јарисли Силва, која је једном прескочила чак 4,90.

Осим јаке конкуренције, Јелена Исинбајева је имала и проблеме са здрављем. Ни сама спортисткиња, ни њен тренер нису знали да ли ће јој њено повређено стопало, због којег је у току месец и по дана испала из ритма тренирања, дозволити да пружи свој максимум. И зар је било потребно да јој се унапред предвиђа освајање медаље, поготово златне? У финалу је Јелена Исинбајева почела скокове на 4,65, и тако ушла у борбу тек када је шест финалисткиња већ савладало неколико почетних висина. Први покушај – и неуспех. Зато је други покушај био успешан и високо преко пречке.

Наредну висину од 4,75 Исинбајева је, очигледно већ улазећи у ритам, савладала као у својим најбољим данима, лако и без оптерећења. Међутим, исту висину је прескочила и Џенифер Сур. А пошто је Американка такмичење започела управо са овом висином, одмах је избила на прво место.

Убрзо су у игри остале четири такмичарке: Немица Зилке Шпигелбург, Исинбајева, Сур и Силва. Али ниједна од њих у првом покушају није успела да прескочи 4,82. Исинбајева је прва у другом покушају савладала ову висину. Сур, иако са напором, такође. Силва је искористила сва три покушаја, загарантовавши последњим себи бронзу. А за Шпигелбург је ова висина остала несавладива и она је такмичење завршила као четврта.

За шампионску титулу у том тренутку надметале су се Исинбајева и Сур. Пошто је успешно савладала 4,89, Рускиња је публику довела до одушевљења. А када Американка три пута заредом није успела да савлада исту висину, завладала је еуфорија. Исинбајева је светска првакиња! Седми пут, а, по свој прилици, и последњи, иако ће многи сигурно покушати да промене њену одлуку да заврши каријеру, коју је објавила уочи московског такмичења.

„Само мени најближе особе знају какву сам цену платила да бих освојила ову медаљу. Ово је за мене сигурно највреднија и највише жељена медаља. Јер, одавно нисам побеђивала на званичним такмичењима. Пут од олимпијског Пекинга 2008. до Москве био је дуг. И он се не би завршио тако успешно без подршке мојих навијача, подршке мојих најближих, али посебно без мог генијалног тренера Јевгенија Трофимова“, истакла је Исинбајева после такмичења.

Високе наде даме с мотком
Ружичаста мотка Јелене Исинбајеве служи само за загре­вање, плава против најснажнијих противница, а златна тек када дође време да се поставља нови светски рекорд.

„Када је први покушај на висини 4,65 био неуспешан, ни ја ни мој тренер нисмо очајавали“, поделила је своје утиске са новинарима светска шампионка. „Ради се о томе да сам пре светског првенства имала само три такмичења, што значи да нисам била, како ми то кажемо, 'наскакана'. Осећања су ме преплавила у тренутку када сам, пошто сам из првог покушаја прескочила 4,89, схватила да сам победила. Занимљиво је да сам 29. априла на тренингу прескочила чак 5,11. И више од тога, тренер ме је уверавао да сам сада чисто физички спремна да прескочим чак и 5,15. И ја му верујем.“

Без обзира на разговоре о томе да се Исинбајева припрема да заувек напусти спорт, скакачица је навијачима оставила наду да ће се вратити на велика такмичења: „Вероватно ћу у овој сезони учествовати на још неколико комерцијалних такмичења. Ипак, мислим да ће ово бити последње првенство света“, изјавила је Исинбајева. „Сада бих више од свега на свету желела да заснујем породицу и родим дете. А затим, ако будем хтела да се вратим, припремаћу се за Олимпијаду у Риу 2016. На светском првенству 2015. у Пекингу свакако нећу моћи да учествујем.“

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.