Штафета за Сочи: 65000 километара за обилазак целе Русије

Путања штафете је осмишљена тако да олимпијски пламен обиђе сва 83 региона Руске Федерације. Извор: ИТАР-ТАСС.

Путања штафете је осмишљена тако да олимпијски пламен обиђе сва 83 региона Руске Федерације. Извор: ИТАР-ТАСС.

Олимпијскa бакља креће 7. октобра. Према плановима Организационог комитета „Сочи 2014“, ова штафета по времену и по пређеној раздаљини треба да буде најдужа национална штафета у читавој историји Зимских олимпијских игара: прећи ће 65000 километара како би обишла целу територију Руске Федерације.

Данас штафетно ношење олимпијског пламена представља уводни део церемоније отварања летњих и зимских олимпијских игара. Али, без обзира на саму традицију, организатори се сваки пут труде да унесу у тај свечани чин и нешто своје. И Русија по том питању није изузетак: за 123 дана олимпијска бакља ће у рукама 14 хиљада бакљоносаца прећи више од 65 хиљада километара, а да би толико пространство било успешно савладано у неопходним тренуцима биће коришћена и разна превозна средства као што су аутомобили, возови, авиони, али и чувена „руска тројка“ (коњски тропрег) и запреге ирваса. Поређења ради, пред почетак Олимпијаде у Ванкуверу 2010. олимпијски пламен је прешао 45 хиљада километара, а пре Игара у Торину 2006. – 11,3 хиљаде километара.

Све почиње на рушевинама древне Олимпије у Грчкој, где ће бити запаљен пламен за Олимпијске игре 2014, одакле 6. октобра посебним летом треба да буде пребачен у Москву. А већ следећег дана штафета креће на пут кроз Русију који треба да траје четири месеца и да се заврши 7. фебруара 2014. на олимпијском стадиону „Фишт“ у Сочију.

Путања штафете је осмишљена тако да олимпијски пламен обиђе сва 83 региона Руске Федерације. Најбољи алпинисти ће узнети олимпијску ватру на Елбрус – највишу тачку у Европи и симбол Кавказа, а уз помоћ ронилаца пламен ће бити спуштен и на дно Бајкала – најдубљег језера на планети. Олимпијска бакља исто тако треба да стигне и до Куршске превлаке, незаобилазног одморишта за милионе птица селица, али и до светски познатих споменика старог руског градитељства – дивних дрвених цркава на острву Кижи у Карелији. 

Од врха до подножја Авачинског вулкана на Камчатки пламен ће бити пребачен посредством пет врста транспорта, и на том путу неће заобићи ни Авачински залив – најдубљи природни залив на свету. Олимпијскa штафета треба да стигне и у Јасну Пољану у којој је Толстој написао своја најпознатија дела као што су „Рат и мир“ и „Ана Карењина“. Док ће у Кронштату, граду војничке славе и бази Балтичке флоте, поводом доласка олимпијског пламена бити уприличена живописна поморска парада.

Током ношења бакље пажња медија и јавности биће усмерена не само на њену путању него и на носиоце бакље који су лице ових олимпијских игара и понос региона преко којих иде траса штафете. „За носиоце штафете ‘Сочи 2014’ одабрани су најзаслужнији међу нама и они имају изузетно важну улогу да, пролазећи огромну путању и предајући бакљу из руке у руку, обједине читаву земљу“, истиче председник Организационог комитета „Сочи 2014“ Дмитриј Чернишенко и додаје: „Управо су бакљоносци они који ће да покрену талас олимпијског узбуђења које ће преовладавати на првим зимским олимпијским играма у историји наше земље.“

Олимпијскa штафета у великој мери одсликава размере самих Олимпијских игара. Њен успех доста зависи од добро усклађеног рада волонтера од којих ће око 30 хиљада пратити олимпијски пламен а 4 хиљаде ће бити на параолимпијској траси. Они треба да помажу носиоцима бакље на местима окупљања и да учествују у припремама церемоније дочека пламена и других свечаности у градовима кроз које он пролази.

Изглед бакље за Олимпијаду у Сочију представља спој традиције и иновативности. Она је израђена по мотивима из руских народних бајки – бакља својим обликом наговештава перо чаробне Жар-птице, док су њене врло савремене линије одраз иновативности и технолошког напретка.

Посебан смисао имају и саме боје бакље и великог олимпијског горионика које симболишу лед и пламен. Сребрна боја представља ледену површину, а за Русију карактеристична црвена боја – симбол је пламена. На први поглед нешто сасвим неспојиво уклапа се складно једно са другим као топло море и снегом прекривени планински врхови Сочија. Када је у питању технички део, посебна пажња је посвећена конструкцији система горионика и његовој поузданости. Као гориво користи се еколошки чист руски гас – пропан у комбинацији са специјално припремљеним адитивима који треба да пруже спектакуларан пламен јарке црвено-наранџасте боје. Посебан систем у склопу горионика осигурава постојан пламен бакље и током јаког ветра и велике хладноће, и у свим другим условима уобичајеним за руску зиму.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.