Фудбал на песку: руски момци са плаже освајају свет

Ма како то чудно звучало, Русија се наметнула као владајућа сила у „тропском спорту“ фудбалу на песку, освојивши два последња светска купа. Извор: AFP / East News.

Ма како то чудно звучало, Русија се наметнула као владајућа сила у „тропском спорту“ фудбалу на песку, освојивши два последња светска купа. Извор: AFP / East News.

Русија је освојила Светско првенство у фудбалу на песку одржаном на егзотичном тихоокеанском архипелагу Тахити, пошто је у финалу убедљиво победила Шпанију резултатом 5:1. Како се Русија, коју цео свет зна по леденој клими и леденим спортовима, наметнула као водећа светска сила у тропској верзији фудбала?

Русија је освојила Светско првенство у фудбалу на песку пошто је у финалу убедљиво победила Шпанију резултатом 5:1. Ако ово звучи необично, шта се тек може рећи за бриљантну победу Тахитија, домаћина такмичења, од 6:1 над Аргентином у четвртфиналу?

У свету фудбала на песку све је сада „окренуто наопако“ – Русија је победила на најзначанијем светском такмичењу баш у време када је температура у Москви пала испод нуле и када се земља спрема за још једну ледену зиму. Ма како то чудно звучало, Русија се наметнула као владајућа сила у овом спорту, освојивши два последња светска купа, и то у периоду његове све веће професионализације. Изгледа да је нико не може зауставити.

„Ако у утакмицу не улазите са жељом да победите, зашто уопште излазите на терен?“, изјавио је за РИА „Новости“ голман Алексеј Макаров, додајући да ће бити потребно много времена да играчи спознају праву вредност постигнутог успеха. „Наравно, јасно нам је да смо двоструки светски прваци, али биће потребно време да заиста схватимо ово што нам се догодило, можда тек за коју годину.“

Тимови у фудбалу на песку састоје се од пет играча, што гарантује да ће гледаоци уживати у обиљу голова. И заиста, најмање голова на једној утакмици Светског првенства постигнуто је у сусрету окончаном резултатом 2:0.

Као што и приличи игри насталој у Бразилу, утакмице фудбала на песку прати нека врста карневалске атмосфере. У средњем веку карневал је био доба године када се „свет окреће наопако“. Тако нешто постојало је још у античко доба, у старом Риму, када су током фестивала под именом Сатурналије робови и господари мењали улоге.

Статус овог спорта још увек није на завидном нивоу – на телевизији добија термине у четири сата ујутро, између мото-трка и карлинга, али фудбал на песку полако привлачи све већу пажњу и у свету постаје све популарнији, пре свега због обиља атрактивних потеза које играчи изводе на терену.

Мале димензије терена и песак отежавају дриблинге и у тим условима веома је тешко избећи чуваре, због чега су играчи принуђени да се поуздају у директну контролу лопте, импровизацију и трикове који се у класичном фудбалу сматрају непримереним.

Тимови се састоје од пет играча, што гарантује да ће гледаоци уживати у обиљу голова. И заиста, најмање голова на једној утакмици Светског првенства постигнуто је у сусрету окончаном резултатом 2:0.

У Русији постоји велика база фудбалера који нису остварили значајну каријеру. Земља има 143 милиона становника, док професионалних клубова има само мало више него у Шкотској.

Једна појава карактеристична за традиционални фудбал током 1960-их и 1970-их сада се запажа и овде: са порастом броја земаља у којима фудбал на песку постаје популаран, невероватни резултати на утакмицама постају прошлост. Разлика од пет голова којом је тахићанска екипа ове године победила Аргентину делује као велика, али неки учесници претходних Светских првенстава губили су утакмице понижавајућим резултатима попут 14:2 или 12:1.

И поред свега наведеног, фудбал на песку још увек ни приближно не остварује приходе које бележи традиционални фудбал – више од 30 милијарди долара – чак је мање профитабилан од футсала, још једног бразилског фудбалског изума, кога је ФИФА много раније прихватила као признату варијанту најпопуларније игре на свету.

Прошломесечно Светско првенство показало је колико је фудбал на песку напредовао, али постоји и друга страна медаље: као награду за освојено прво место играчи руске репрезентације добили су по 7.000 долара, што је мање од дневне зараде многих фудбалера Премијер лиге, а чињеница да је турнир одржан на два мала тахићанска стадиона говори да је, у општем случају, публика ипак слабо заинтересована за ову игру.

Руска снага на плажи

У чему се крије снага руске репрезентације? Прво, ту је однос према спорту који влада у Русији, а најбоље га је описати на следећи начин: у овој земљи увек постоји неутољива глад за медаљама, а у руском високоцентрализованом систему спортски руководиоци врло успешно откривају спортове чија је популарност маргинална.

Друго, у Русији постоји велика база фудбалера који нису остварили значајну каријеру. Земља има 143 милиона становника, док професионалних клубова има само мало више него у Шкотској. Због тога се многи амбициозни руски играчи суочавају са избором: или да преживљавају тако што ће потписати уговор са нижеразредним провинцијским клубовима или да потпуно одустану од бављења фудбалом. Они су савршени кандидати за новонастале клубове који наступају у лигама футсала или фудбала на песку, при чему ова такмичења добијају значајно време на ТВ програмима, а то привлачи играче који би иначе наступали у зони „Исток“ руске Друге дивизије, за неки „Динамо“ у далекој забити.

Треће – једноставно, ради се о поштовању. Уз извесне изузетке, фудбал на плажи третира се као прави спорт, а не пука забава, што са собом доноси и одређена признања. Претходни селектор руске репрезентације, Николај Писарев, постао је селектор националне репрезентације играча до 21 године у „правом“ фудбалу. Чак га помињу и као могућег наследника Фабија Капела. Селектор репрезентације у фудбалу на плажи који наставља каријеру као тренер националног тима – у већини земаља овакав расплет мало је вероватан, али до скоро је мало вероватно било и да ће се Светско првенство одржати на Тахитију.

И то је фудбал, али не онакав каквог га знамо – Русија је на врху, а Тахити међу најбољима. Постоје наговештаји да овај „анархични дух плаже“ полако улази и у традиционални фудбал. Тахити је учествовао на овогодишњем Купу конфедерација и играо утакмицу са светским првацима Шпанцима. Русија се квалификовала за учешће на светском првенству следеће године у Бразилу, први пут после 12 година, и то не било како: у квалификацијама је била испред Португалије. Живео карневал!

Џејмс Елингворт је спортски дописник РИА „Новости“ и портала „Р-Спорт“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.