„Москва 1980“, олимпијада за пример

Москва је била прва престоница из некадашњег Источног блока којој је омогућено да буде домаћин Олимпијских игара. Та историјска одлука донета је 23. октобра 1974. на 75. заседању Међународног олимпијског комитета у Бечу, након што је у последњем кругу гласања Москва са 39 гласова чланова МОК-а победила свог јединог супарника – Лос Анђелес, који је добио 20 гласова. Од тог тренутка Совјетски Савез је отпочео опсежне припреме за прве олимпијске игре и за прву олимпијску штафету у руској историји, која је кренула 21. јуна из Атине и наставила путањом Софија–Букурешт–Кишињев–Кијев–Харков–Москва кроз све социјалистичке земље до свог одредишта.

Совјетски Савез је имао само 5 година да обави све припреме за Олимпијаду 1980. и за то време организатори су успели да изведу нешто што се граничи са немогућим. За само неколико година изграђено је преко 90 олимпијских обjекaта, између осталог и спортски комплекс „Олимпијски“, канал за спортове на води и бициклистичка стаза у Крилатском, аеродром „Шереметјево-2“, хотел „Космос“, Олимпијско село, нова зграда ТВ центра „Останкино“, Олимпијски прес-центар (данас зграда РИА „Новости“) итд. Том приликом је изграђен и хотелски комплекс „Измајлово“, који је доспео у Гинисову књигу рекорда као највећи хотелски центар у Европи са укупним смештајним капацитетом од 10 хиљада лежајева. Обновљен је и највећи стадион у земљи „Лужники“.

Подземни народни дворац
Московски метро, који многи сматрају најлепшим на свету, представља јединствени музеј историје и људске креативности. Метро ради од 5:30 ујутру до 1:00 ноћу. За то време престоничка подземна железница превезе око девет милиона људи.

Московски метро је поводом Олимпијаде доживео својеврстан преображај, тако да је бројним гостима из иностранства са његовим дивним и непоновљивим станичним дворанама изгледао као прави музеј. Естетско дотеривање пратиле су техничке новине у виду брзих покретних степеница и електронских часовника који показују и секунде. Побољшана је расвета: вагони су добили врло сјајне флуоресцентне светиљке. Станице су објављиване на два језика – на енглеском и руском, а јединствена карта за превоз била је исписана још и на енглеском, немачком и француском.

Највећи број објеката изграђених за Олимпијаду 1980. у сталној је употреби и данас, и то врло добро потврђује тезу да је допринос Олимпијских игара очигледан годинама након одржавања саме манифестације. Међународни аеродром „Шереметјево-2“ представља данас једно од највећих саобраћајних чворишта престонице, ТВ центар „Останкино“ ради пуном паром, а капацитети хотела „Космос“ у потпуности су искоришћени.

Многи мисле да је због изградње инфраструктуре за Олимпијаду 1980. Совјетски Савез био принуђен на велико задуживање у иностранству. То није тачно.

Државно руководство је у циљу обезбеђивања средстава за „грађевински подухват века“ без угрожавања државног буџета донело оригиналну одлуку у односу на совјетски економски систем – да се организује национална спортска лутрија. Том приликом је организовано осам кругова извлачења бројева учесника из целог Совјетског Савеза. Половина прихода од лутрије отишла је на припреме репрезентација разних совјетских република за Олимпијаду. Милиони људи су тада учествовали у олимпијској лутрији дајући на тај начин свој допринос Летњим олимпијским играма 1980.

Треба истаћи да је за организациона достигнућа Олимпијских игара 1980, посебно када је реч о увођењу нових технологија, донекле заслужан и бојкот Олимпијаде од стране највећих технолошких компанија у свету. Првобитно се очекивало да ће опрему за ТВ преносе обезбедити и поставити водећи амерички стручњаци. Међутим, бојкот од стране САД довео је до тога да је Совјетски Савез морао да све решава самостално. Из тог разлога је целокупна телевизијска и студијска опрема, видео-камере, видео-рекордери и монитори, произведена сопственим снагама у совјетским предузећима. О квалитету те „заменске“ опреме најбоље говори врло висока оцена од колега из водећих страних ТВ компанија.

Сви су били одушевљени потпуним преображајем совјетске престонице пред почетак такмичења, у светлу Олимпијаде 1980. владало је огромно интересовање за спорт помешано са јаким патриотским осећањима. Татјана Кочергина, олимпијска шампионка у рукомету 1980, присећала се како је све изгледало: „Савршена чистоћа, лепо одевени људи на улицама... Организација је била на врхунском нивоу.“ Страни спортисти су били задивљени организацијом московске Олимпијаде. Тако је, на пример, аустријска шампионка у коњичком спорту Елизабет Макс Тојрер признала да је плакала када је „велики руски медвед полетео у небо“. Вреди истаћи да се московски олимпијски медведић Миша и даље сматра једном од најбољих маскота у читавој историји Олимпијских игара, судећи по томе колико је добро прихваћен и одлично упамћен.

Више о Зимској олимпијади у Сочију 2014

За становнике Совјетског Савеза Олимпијада је постала најзначајнији спортски догађај тог времена, она им је омогућила да постану део олимпијске историје и да целом свету представе културу своје земље. А у очима остатка света московска Олимпијада је значајно унапредила углед Совјетског Савеза на политичкој сцени. Упркос сумњама, Совјетски Савез је показао да је и те како способан да организује догађаје светског нивоа. У то време су склопљени дугорочни економски уговори са партнерима са Запада и са Истока, што се повољно одразило на односе између Совјетског Савеза и других земаља. Међутим, најважније је да је пала завеса неповерења и неразумевања јер је Олимпијада пружила прилику хиљадама странаца да СССР доживе на један потпуно нов начин.

Приликом свођења утисака и резултата московске Олимпијаде на заседању Извршног одбора МОК-а у Лозани у октобру 1980. снова изабрани председник МОК-а Хуан Антонио Самаран истакао је да су Летње олимпијске игре у Москви поставиле нови стандард дајући пример за то како једна олимпијада треба да буде организована и технички опремљена, уз сјајан културни програм и одличне услове за рад представника штампе, радија и телевизије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.