Маскоте зимских олимпијада: од снешка и Вучка до леопарда

Маскоте прве руске зимске олимпијаде биће животиње карактеристичне за Русију: снежни леопард, зец и бели медвед. Извор: Alamy / Legion Media.

Маскоте прве руске зимске олимпијаде биће животиње карактеристичне за Русију: снежни леопард, зец и бели медвед. Извор: Alamy / Legion Media.

У историји зимских олимпијских игара било је много популарних и упечатљивих маскота. Остали су запамћени аустријски снешко Олимпијамандл, канадски поларни медведићи Хајди и Хоуди, француски гном Межик, сарајевски Вучко, јапанске совице Сноулетс. Три маскоте Зимске олимпијаде у Сочију, снежни леопард, бели медвед и зец, на путу су да заузму заслужено место на списку најомиљенијих маскота зимских олимпијских игара.

За време Зимских олимпијских игара у Сочију, у фебруару 2014, публику ће увесељавати три маскоте: снежни леопард, бели медвед и зец. За земљу-домаћина избор ових ликова није био лак.

Маскоте бирала цела Русија

Током председничких избора 2008. на изборним местима у Сочију бирачи су гласали не само за председника РФ, већ и за симболе Олимпијских игара. Грађани Сочија су одабрали делфина на скијама. Међутим, предлог града-домаћина није прихваћен и организатори су одлучили да за маскоте Зимске олимпијаде гласају сви грађани Русије. Није познато зашто је жири из финалног избора искључио два победника завршне етапе: жабу по имену Зојч и зимске рукавице (рус. _serbianBeginIgnore_варежки_serbianEndIgnore_).

Интересантно је поменути да је неколико дана пре финалног гласања из списка могућих маскота искључен и Деда Мраз јер би, у случају победе, тај национални симбол Русије на дужи период уједно постао и симбол Међународног олимпијског комитета.

Током председничких избора 2008. на изборним местима у Сочију бирачи су гласали не само за председника РФ, већ и за симболе Олимпијских игара. Извор: PhotoXPress.

Финално гласање одржано је почетком 2011. На руској државној телевизији за маскоту Олимпијских игара гласало је око милион и по људи. По завршетку гласања на првом месту се нашао леопард за кога се изјаснио и председник РФ Владимир Путин, на другом је био бели меда кога је подржао премијер Дмитриј Медведев, а трећи је био зец. За маскоте Параолимпијских игара изабрани су Зрачак и Грудвица.

Тако је по први пут у историји симбол олимпијаде изабран јавним гласањем. Раније су званичне маскоте бирали организациони комитети игара.

Торино и Ванкувер: дивља природа и народна предања

Креирајући маскоте Зимске олимпијаде у Торину 2006, организатори су као основу узели снег и лед, два агрегатна стања воде која се користе на зимским Играма. Од грудве снега дизајнирана је грациозна, гипка девојчица Неве (на италијанском: „снег“), а од коцке леда снажан, усредсређени дечак Глис.

На наредним Олимпијским играма, у Ванкуверу 2010., организатори су били инспирисани историјом. За маскоте су изабрани ликови који дочаравају древна индијанска предања. Куатчи подсећа на ликове из легенде о јетију „бигфуту“ („Велико Стопало“), снежном човеку који, по индијанском веровању, живи у шумама Северне Америке. Друга маскота била је хитра девојчица Мига, настала према ликовима из легенди о морском медведу, односно киту који излази на копно, претвара се у медведицу и лута градовима и селима.

Првенац снешко

Прва маскота у историји Зимских олимпијских игара био је снешко Олимпијамандл. Он је био симбол најјефтиније Олимпијаде у историји, одржане у аустријском граду Инзбруку 1976. Аустрија је ову Зимску олимпијаду организовала за свега годину дана, након што је Денвер (САД) одустао од кандидатуре.

Олимпијамандл је постао толико омиљен код публике да је традиција осмишљавања маскота зимских олимпијских игара настављена. Четири године касније (1980) игре су ипак одржане у САД, у градићу Лејк Плесид. Маскота је тада био ракун скијаш по имену Рони. Ова олимпијска маскота је интересантна по томе што је по први пут употребљена у рекламне сврхе и као сувенир.

Дизајнерска трагања: младунче вука, поларни медвед и гном

Уочи југословенске олимпијаде у Сарајеву 1984. први пут је расписан конкурс на коме су дизајнери могли да предложе идејна решења маскоте. Од 30 хиљада пристиглих радова изабран је вук Вучко који је до данас остао једна од најсимпатичнијих олимпијских маскота. Вучко је остао упамћен не само по свом „широком осмеху“, него и по дречаво наранџастом шалу са пахуљицом. На Зимској олимпијади у Сарајеву забележена је рекордна продаја таквих шалова и играчака са олимпијском симболиком. Сарајевски рекорд у продаји олимпијских сувенира још није оборен.

Маскоте игара у Калгарију 1988. била су два поларна медведића Хајди и Хоуди, према легенди, нераздвојни брат и сестра. Хајди и Хоуди су били обучени као каубоји јер се тих година у Калгарију одржавао један од највећих фестивала кантри музике.

Наредна зимска олимпијада, одржана четири године касније у Албервилу, поново је имала само једну маскоту. Французи су најпре представили срну по имену Шамуа али се она публици није допала па је по први пут у историји пред почетак игара маскота промењена. Тако је симбол Зимске олимпијаде у Албервилу 1992. постао гном Межик. Дизајниран је у облику звезде што је симболизовало тежњу спортиста ка врхунским резултатима.

Једна маскота није довољна

До 1992. зимске и летње олимпијске игре одржаване су исте године, а онда је МОК променио правила па је следећа Зимска олимпијада одржана само две године касније, 1994. у норвешком Лилехамеру. Интересантно је да тада први пут маскоте нису биле ни бића из бајке ни животиње, већ људи. За маскоте су изабрани јунаци из бајке, плавокоси брат и сестра, Хокон и Кристи. Играчке са њиховим ликовима продате су у милионским тиражима, али су на свим званичним церемонијама током Олимпијаде улогу маскота имала деца одевена у народне ношње.

По броју маскота зимских олимпијских игара убедљиво предњаче Јапанци. Игре у Нагану 1998. имале су чак четири маскоте. Најпре је планирано да маскота буде хермелин по имену Окој, али је он касније замењен са четири совице јарких боја које су заједно назване Сноулетс. Сова је симбол мудрости. Дакле, организатори су желели да укажу на духовну страну спорта и олимпијских игара. Број четири симболизовао је четири годишња доба и четири природне стихије: ветар, воду, ватру и земљу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.