Митови и истина о Сочију

На Олимпијади у Сочију биће предузете ванредне мере безбедности, највеће у олимпијској историји. Укупни трошкови осигуравања безбедности процењени су на неколико милијарди долара. Извор: Photoshot / Vostock photo.

На Олимпијади у Сочију биће предузете ванредне мере безбедности, највеће у олимпијској историји. Укупни трошкови осигуравања безбедности процењени су на неколико милијарди долара. Извор: Photoshot / Vostock photo.

До почетка Зимских олимпијских игара у Сочију остало је свега неколико дана. Обављају се последње припреме, олимпијци полако попуњавају базе, а туристи градске хотеле. Ипак, због интензивног и дуготрајног пласирања неистина о Сочију у западним медијима може се десити да многи који су желели да дођу остану код куће. Какви митови у вези са Олимпијадом у Сочију одбијају туристе и навијаче?

Први мит: Постоји проблем са безбедношћу

Западни медији истичу да се Сочи налази поред „зоне борбених дејстава“ – нестабилних севернокавкаских република – и да би могао постати мета терориста. Недавни терористички напади у Волгограду појачали су те страхове. Британски званичници упозоравају на велику вероватноћу да дође до терористичких напада, а британска олимпијска асоцијација апелује на туристе да не истичу своје држављанство и „не носе одећу која на упадљив начин истиче да је онај ко је носи из Велике Британије“.

Међутим, постоје чињенице које сведоче о томе да је опасност преувеличана. Пре свега због тога што се Сочи не налази поред „зоне борбених дејстава“. Пут од Сочија до Махачкале (главног жаришта на Северном Кавказу) дуг је 972 km, а до Наљчика (који је најближи месту одржавања Олимпијских игара) има 653 km. У првом случају то растојање једнако је дужини пута између Париза и Лајпцига, а у другом између Лондона и Единбурга.

Друго, на играма ће бити предузете ванредне мере безбедности, највеће у олимпијској историји. Мир спортиста и туриста чуваће читава армија – преко 30 хиљада припадника полиције, којима ће у помоћ притећи локални козаци. Аутомобилима из других региона Русије биће забрањен приступ Сочију, а поштанске пошиљке које стигну у град биће подвргнуте строгом прегледу.

Укупни трошкови осигуравања безбедности процењени су на неколико милијарди долара. Искуство показује да терористи са Северног Кавказа више не располажу довољним ресурсима да пробију тако организован безбедносни систем.

Други мит: У Сочију неће бити снега јер је у питању летовалиште у којем је температура увек у плусу

Заиста, у Сочију снег није тако честа појава. Ипак, спортска такмичења се не одржавају у самом граду, већ на планинама у околини града, а на главним спортским објектима који се на њима налазе тренутно има снега. Чак и ако се снег истопи до почетка Олимпијаде, ништа страшно се неће десити – Москва је извукла поуку из „беснежне“ Олимпијаде у Ванкуверу па се обезбедила. Од марта прошле године у околини Сочија сакупљане су залихе снега. Снег је скидан са планинских падина, превожен у складишта, утабаван и покриван специјалним изотермичким покривачем који одбија сунчеве зраке и не дозвољава да се снег истопи. Укупна површина тих покривача износи 120 хиљада квадратних метара, а цео пројекат је коштао око 6 милиона долара.

Трећи мит: Олимпијада је „Потемкиново село“

Неки медији пишу да је буџет Олимпијаде значајно порастао због масовне корупције, да је велики део средстава покраден, као и да олимпијски објекти нису довршени.

То све не одговара истини. Буџет није порастао због корупције, већ због појаве нових трошкова. То је сасвим уобичајена појава у олимпијској историји. Буџет за игре у Монтреалу 1976. у почетку је износио 124 милиона долара, а завршни обрачун је достигао 2,8 милијарди.

Грчка олимпијада је поскупела 10 пута, са 1,6 на 16 милијарди долара. Цена пекиншке олимпијаде је скочила са 1,6 на 40 милијарди долара. Игре у Лондону су у почетку процењене на 2,4 милијарде фунти, а коначни износ је достигао 10,7 милијарди фунти. Што се тиче спортских објеката, они су одавно готови – о томе говоре и руски лидери и представници Међународног олимпијског комитета. Ту су већ одржана пробна такмичења. Постоје одређене неисправности у неким инфраструктурним елементима, али обећано је да ће оне бити отклоњене до почетка Игара.

Четврти мит: Представници ЛГБТ популације из иностранства ће бити хапшени и новчано кажњавани

Заиста, у руском закону о забрани пропаганде хомосексуализма међу малолетницима, који је наишао на широку критику на Западу, прописана је казна за странце – новчана казна у висини од 120-150 долара, као и притвор у трајању од 15 дана праћен депортацијом ван граница Русије.

Ипак, у пракси кривичном гоњењу подлежу само они који се баве отвореном пропагандом хомосексуализма међу малолетницима, али сама припадност ЛГБТ популацији се у Русији не кажњава.

„Људи могу да се баве својим приватним животом, између осталог и да промовишу његову предност и привлачност међу одраслима, али деца се не смеју дирати“, изјавио је потпредседник Владе Русије Дмитриј Козак. Онима који немају поверења у руско законодавство Владимир Путин је дао личну гаранцију да неће бити кривичног гоњења представника ЛГБТ популације који допутују у Сочи. Он је чак спреман да поткрепи своје обећање поступцима. Према још непотврђеним информацијама, на церемонији отварања Олимпијаде наступиће група „Тату“, некад популарни женски дует који се декларисао као лезбијски. Узимајући у обзир значај игара како за Русију тако и за себе лично, Владимир Путин нема намеру да их саботира скандалима око хомосексуалаца и лезбијки.

Наравно, постоји вероватноћа да ће спортисти који дођу на Олимпијаду правити провокације у знак подршке руској ЛГБТ популацији (као што је, на пример, урадила једна шведска спортисткиња на светском првенству у атлетици у Москви када је офабрала нокте у дугине боје). Ипак, они у том случају не би требало да страхују од Владимира Путина, већ од функционера Међународног олимпијског комитета. Као што је познато, због различитих политичких демонстрација на олимпијадама спортистима прети дуготрајна дисквалификација.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“