Рађање снежног раја над топлим морем

Помало необично за хладну земљу као што је Русија, али Игре у Сочију ће бити прва зимска олимпијада одржана у граду са суптропском климом. Фотографија: Михаил Мордасов.

Помало необично за хладну земљу као што је Русија, али Игре у Сочију ће бити прва зимска олимпијада одржана у граду са суптропском климом. Фотографија: Михаил Мордасов.

Створити најсавременији зимски центар на свету за само седам година многима је изгледало као утопија, али руска зимска олимпијада заиста је саграђена „од нуле“. Све је почело 2007, када је МОК поверио Русији одржавање зимских игара, иако је она била једна земља чија се кандидатура није заснивала на томе да је велики део спортских објеката већ спреман.

Припреме за Зимске олимпијске игре у Сочију почеле су 2007. Кренули смо од нуле. Градови кандидати за организацију игара често покушавају да придобију гласове чланова Међународног олимпијског комитета (МОК) тако што тврде да су сви спортски објекти 50–60% завршени, па чак и да су спремни 100%. Руски олимпијски комитет је приликом подношења кандидатуре Сочија поступио другачије: отворено је саопштио да ће бити саграђена нова, најсавременије опремљена спортска борилишта, која ће још дуго бити међу најмодернијима у свету. Интересантно је напоменути да ће Зимска олимпијада по први пут у историји бити одржана у граду са благом суптропском климом.

Руски олимпијски комитет је приликом подношења кандидатуре Сочија поступио другачије: отворено је саопштио да ће бити саграђена нова, најсавременије опремљена спортска борилишта, која ће још дуго бити међу најмодернијима у свету.

Руски председник Владимир Путин је обећао да ће, чак и да Русија не добије олимпијаду, Сочи засијати новим сјајем и постати највеће одмаралиште у земљи које ће моћи да се мери са најбољим светским морским одмаралиштима. Пре уређења за зимску олимпијаду Сочи није одговарао потребама савременог туризма. Руска планинска одмаралишта погодна за скијање и друге зимске спортове нису била довољно опремљена, а топлих приморских бања и одмаралишта нема много. Сочи је једино одмаралиште у Русији у коме сезона траје целе године. Дакле, Олимпијске игре пружају могућност унапређења туризма, што је од општенационалног значаја.

Идеја која се неким конзервативним круговима чинила као потпуна утопија на срећу се допала члановима МОК-а због новог приступа будућности Олимпијаде. Тако је све почело. Грандиозни пројекат изградње Сочија постао је пројекат од општег интереса за целу Русију. Понекад ауторима пројекта замерају да је приликом његове реализације потрошено више средстава него што је планирано, али такве замерке прате све велике и значајне подухвате. Треба посебно напоменути да је за реализацију тако комплексних пројеката обично потребно 15–20 година, а у Сочију су сви радови завршени за свега 7 година.

Необични амбијент за зимске спортисте: снежне планине  над  плажама и  палмама. У позадини се види део приобалног олимпијског кластера. Извор: ИТАР-ТАСС.

Када је Сочи званично добио организацију олимпијаде требало је изградити 14 спортских објеката и нову пратећу инфраструктуру. Све то је успешно изведено. Током припрема за ЗОИ отворено је 640 хиљада нових радних места. У месецима најинтензивније изградње у Сочију је радило 96.000 људи. Ангажовани су руски радници и домаћа индустрија. Највећи део грађевинског материјала и скоро сви метални елементи и конструкције произведени су у Русији. Током 2009, која је била тешка за металуршку индустрију, управо је изградња Сочија омогућила да многи металуршки комбинати поново раде пуним капацитетом.

У планинском комплексу олимпијских објеката радови су се од самог почетка одвијали добро. Изграђена су четири планинска одмаралишта и скијашка центра за 42.000 туриста. Укупна дужина скијашких стаза је 150 km. Више потешкоћа било је у изградњи олимпијских објеката смештених у приобалном, густо насељеном делу града. Па ипак, још 2010. могао се наслутити будући изглед олимпијског парка.

До сада сам био на 12 олимпијада и понекад сам се питао хоће ли све бити спремно за почетак игара. Недељу дана пре почетка Олимпијских игара у Атини 2004. чинило ми се да се радовима не назире крај. Прва олимпијада којој сам присуствовао 1976. одржавала се у Монтреалу у Канади. Упркос уверавањима градоначелника да ће све бити спремно до почетка игара, главни стадион је остао незавршен.

Прве наговештаје који су ме уверили да ће у Сочију све бити завршено на време пронашао сам ван главних олимпијских градилишта. Ево малог примера. Често сам размишљао шта ће бити са старим и скоро заборављеним гробљем у Олимпијском парку. На срећу, пејзажне архитекте су успеле да старе гробове и крстове савршено уклопе у нови олимпијски пејзаж. Дакле, старо гробље је остало нетакнуто. Брижљив однос према том детаљу ме је уверио да ће се и свему осталом приступати са исто толико пажње.

Сочи је један од олимпијских градова у коме је одржано највише предолимпијских контролних такмичења: 21 међународни турнир, не рачунајући домаћа такмичења. Међу учесницима је било такмичара из чак 60 земаља.

Више од ових бројки срећним ме чини то што се сада о Олимпијади говори с љубављу и топлином и што је Сочи из дана у дан све уређенији. Донедавно су авиони из Москве слетали на аеродром који је био толико мали да су се кофери често морали издавати на улици. Пропусна моћ новог савременог аеродрома у Сочију сада је 3800 путника на сат. 

Сочи ће за многе од нас бити право уточиште где ћемо моћи да се одморимо и усидримо, али је још рано мислити о томе. Најпре треба одржати XXII Зимску олимпијаду. Сочи је потпуно спреман. Од МОК-а је добио само зелено светло. Жуто и црвено за нас не постојe.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“