Иза кулиса олимпијског спектакла

Церемонија отварања Олимпијаде је одржана на стадиону „Фишт“ у Олимпијском парку Сочија. Извор: РИА „Новости“.

Церемонија отварања Олимпијаде је одржана на стадиону „Фишт“ у Олимпијском парку Сочија. Извор: РИА „Новости“.

Свечану церемонију отварања Олимпијаде видело је преко 3 милијарде људи у целом свету. Сценарио грандиозне представе „Снови о Русији“ до последњег дана је држан у највећој тајности.

На пројекту церемоније је радило укупно 12000 припадника 17 различитих националности са свих континената. „Руска реч“ је разговарала са људима који су припремали спектакл.

Андреј Насоновски, извршни продуцент церемоније:

„Две године смо припремали ову церемонију. То је врло мало за овако велики подухват. У техничком смислу ова церемонија нема премца. Коришћени су јединствени систем преношења декора, 385 висећих елемената и носеће конструкције чија је укупна дужина 2,5 km, тако да је стадион са 40 хиљада гледалаца постао огромна позорница којој нема равне у свету.“

Стадион „Фишт“ је добио назив по једном врху Кавкаског планинског ланца и заиста је импозантан не само због величине, него и због оригиналног изгледа. Захваљујући плавичастом осветљењу стадион заиста издалека личи на планину оковану ледом. Овде се окупило 40 хиљада гледалаца на грандиозни мултимедијални спектакл чији је главни циљ био да целом свету исприча нешто о нашој земљи, о њеној култури, традицијама и становницима.

Андреј Болтенко, редитељ, аутор сценарија:

„Хтели смо да испричамо причу о нашој огромној земљи онако како то нико није урадио. Желели смо да 3 милијарде гледалаца види величанственост и разноликост Русије из угла једног детета, тј. очима главне јунакиње церемоније отварања, мале девојчице по имену Љубов. Она је на неки начин постала метафора за широку женску душу Русије.“

Путујући кроз снове мале јунакиње гледаоци су заједно са њом прошли кроз неколико географских региона, видели најважније догађаје у историји Русије и сусрели легендарне личности. Били су ту и симболи са којима се наша земља по традицији асоцира: огромна светлећа коњска запрега „тројка“ испод самог врха куполе стадиона, православни храм који подиже сав народ, први ратни бродови Петра Великог, оснивање Санкт Петербурга и, наравно, легендарни руски балет. А када се појавио симбол совјетског периода, скулптура „Радник и колхозница“, многи нису могли да обуздају осећања. Огромне металне конструкције и локомотива биле су симбол грандиозних техничких достигнућа тога доба. Совјетска аутомобилска индустрија, стил тадашње модерне омладине, период „отапања“ за време Хрушчова, песма из филма „Москва сузама не верује“... Све је то пробудило успомене и носталгију у многим руским срцима. А шта је са страним гостима? Да ли су они могли разумети те „знаке времена“?

Извор: РИА „Новости“.

Марк, Канада:

„Најмоћнији моменат представе била је појава огромне локомотиве, тј. читава та епизода: масовна сцена, светлосни ефекти, музика... Мислим да је то симбол моћи СССР-а. Било је врло упечатљиво.“

Сесил, Швајцарска:

„Куполе православних храмова су познате у целом свету, а када је још одјекнула руска песма (песма „Кострома“ – „Руска реч“), одмах сам схватила да смо ми заиста у Русији. А онда је све то још полетело у небо и изазвало максимално одушевљење!“

Иван, Пољска:

„Очекивао сам нешто грандиозно, али тако фантастичан спектакл једноставно нисам могао да замислим. Чак ми је тешко да кажем шта ми се највише допало... Мислим да је то ипак био финални ватромет. Иначе, моји пријатељи и ја планирамо да присуствујемо и на церемонији затварања Олимпијаде. Надам се да ћемо тада видети још фантастичнију представу“.

Детаљи церемоније затварања Игара чуваће се у тајности до 23. фебруара.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“