Руски фудбалски рекорди

Први жути картон у историји светског првенства

До 1969. судије су могле само до удаље играча са терена. Никаква блажа казна није постојала. На Светском првенству 1970. у Мексику судије су по први пут у џепу имале жуте и црвене картоне. Прву опомену у историји шампионата света добио је играч репрезентације СССР-а Јевгениј Ловчев. У историју је ушао и судија који је подигао први жути картон – Немац Курт Ченшер.

Прва замена у историји првенства света

Ретко ко се сећа да у фудбалу до Светског првенства 1970. нису постојале замене. Почетни састав је морао да одигра свих 90 минута, а кад је потребно, и продужетке. Ако би играч био повређен и није могао да настави утакмицу, тим је настављао игру са мањим бројем играча. То се дешавало веома често. ФИФА је 1970. одлучила да изађе у сусрет фудбалерима. Први играч који је замењен у историји првенства света био је фудбалер репрезентације СССР-а Виктор Серебрјаников. Он је одиграо прво полувреме утакмице Мексико-СССР, након чега је селектор Гаврил Качалин одлучио да уместо њега у игру уђе Анатолиј Пузач.

Успеси Лава Јашина

Лав Јашин, једини голман у историји фудбала који је освојио награду „Златна лопта“ (годишња титула најбољег играча на свету), дебитовао је на Светском првенству 1958. са репрезентацијом СССР-а. Репрезентација је дошла до четвртине финала и изгубила од домаћина турнира – Швеђана. Јашин је ушао у историју као једини голман који је успео да одбрани пенал на том Мундијалу. Совјетски голман је гол одбранио од једанаестерца аустријског играча Бузека. Он је седми на списку голмана који су одбранили пенал на првенствима света.

Голови Валентина Иванова

На Светском првенству 1962. у Чилеу први пут се међу најбољим голгетерима нашао совјетски фудбалер Валентин Иванов. Чувени нападач московског „Торпеда“ дао је четири гола, као и Бразилци Гаринча и Вава, Чилеанац Леонел Санчез, Мађар Флоријан Алберт и Југословен Дражан Јерковић. С обзиром да је 6 играча дало исти број голова, носилац „Златне копачке“ је одређен жребом. Срећа се осмехнула Бразилцу Гаринчу.

Врхунске судије

Совјетски судија Николај Латишев 1962. је први пут у историји домаћег фудбала и до данашњег дана био главни арбитар у финалу светског првенства. На истом првенству Латишев је био линијски судија на утакмицама: Енглеска - Аргентина, Чешка – Мађарска и Немачка – Швајцарска.

У финалу Светског првенства 1966. судио је други совјетски арбитар Тофик Бахрамов. Истина, Тофик је био помоћни судија Готфрида Динста из Швајцарске. Бахрамов је, вероватно, постао најпознатији помоћни судија на свету. По њему је назван стадион у Бакуу у његовој домовини Азербејџану.

Браћа

На Светском првенству 1982. у Шпанији први пут у историји у саставу једне екипе су била два брата-голмана. Истина, голмани репрезентације СССР-а Виктор и Вјачеслав Чанов нису имали прилику да се покажу на терену. У свих пет мечева гол СССР-а је бранио Ринат Дасајев.

Тренерски геније Валериј Непомњашчи

На Светском првенству 1990. у Италији први пут је тим са афричког континента дошао до четвртине финала. „Неукротиве лавове“ је предводио руски стручњак Валериј Непомњашчи. Током турнира изабраници Непомњашчег елиминисали су репрезентацију СССР-а, Аргентину на челу са Дијегом Марадоном и снажан тим Колумбије. Напредак Камеруна су зауставили родоначелници фудбала Енглези, који су Африканце победили тек у пеналима. Овај успех „црног континента“ поновиле су на Светском првенству 2002. репрезентација Сенегала, а 2010. репрезентација Гане.

Голгетерски рекорд

На Светском првенству 1994. у САД руски фудбалер је постигао голгетерски подвиг. Први пут у историји Мундијала један фудбалер је дао пет голова на једној утакмици. То је био нападач репрезентације Русије Олег Саљенко, који је пет пута затресао мрежу репрезентације Камеруна (6:1). Четири гола Олег је део из игре и један из пенала. Занимљиво је да је све голове у овој утакмици Саљенко дао десном ногом и из једног контакта са лоптом. Овај успех му је омогућио да постане најбољи нападач турнира, заједно са легендом бугарског фудбала Христом Стоичковом. Оба фудбалера су дала по шест голова. Притом је Саљенко играо само у три, а Стоичков у шест утакмица.

Росијскаја газета. Сва права задржана.