Kо би могао да нас изненади у Бразилу?

Репрезентација Русије иде у Бразил на светско првенство у фудбалу као крајње непредвидива екипа. У њеном саставу нема ниједног фудбалера који игра у иностранству. Изузев главног тренера тима, Фабија Капела, у репрезентацији нема светских медијских звезда. То ипак не смета Русима да озбиљно рачунају макар на улазак у елиминациону фазу. „Руска реч“ представља кључне играче са сваке линије репрезентације Русије – њих треба пратити с посебном пажњом.

Игор Акинфејев (голман)

Игор Акинфејев. Фотографија из слободних извора.

Ако погледамо статистику Игора Акинфејева, могли бисмо помислити да већ има 40 година. Више од 400 утакмица у саставу ЦСКА, скоро 70 утакмица за националну репрезентацију, пет титула првака Русије, Куп УЕФА и читав списак свих могућих националних рекорда.

Наследник ван дер Сара?

Пре неколико година „Манчестер јунајтед“ је био озбиљно заинтересован за Акинфејева. Петар Шмајхел је недавно потврдио да је Алекс Фергусон у њему видео наследника Едвина ван дер Сара. Ипак, голман је задобио повреду укрштених лигамената, па до трансфера није дошло.

Игор је дебитовао у сениорском фудбалу када је имао 16 година, а већ са 17 је постао главни голман ЦСКА, који је довео до прве титуле првака после много година. Он је од тада жива легенда и капитен једног од најјачих руских клубова, а у репрезентацији земље своје место је уступао само због повреда, које га нису штеделе. Акинфејев је два пута покидао укрштене лигаменте колена, али је успевао да се после тих повреда врати на највиши ниво.

Занимљиво је да је поред свих својих одличја Игор само једном учествовао на великом фудбалском турниру као главни голман. Али какав је то турнир био – управо он је био играч број један на европском првенству 2008, на којем је тим Гуса Хидинка дошао до полуфинала. Четири године касније Акинфејев, који се тек опоравио од тешке повреде, ишао је на европско првенство као замена Вјачеслава Малафејева, али репрезентација Русије није успела да дође до елиминационе фазе у Пољској.

Сергеј Игнашевич (одбрамбени играч)

Фотографија из слободних извора.

У Русији још од совјетских времена фудбалска федерација по завршетку сезоне традиционално саставља списак од 33 најбоља играча – по 3 за сваку позицију. Од 2001. на листи најбољих централних одбрамбених играча Сергеј Игнашевич се константно налази на првом месту. То је апсолутни рекорд.

Сергеј је почео у московском „Торпеду“, али је стасао у првокласног играча у другом престоничком клубу („Локомотива“), са којим је освојио своју прву шампионску титулу. Трансфер Игнашевича крајем 2003. био је један од најуспешнијих потеза селекторске службе ЦСКА. Иако није нарочито висок за играча на тој позицији (186 cm), Игнашевич поседује таленат да невероватно добро одабере позицију. Штавише, Сергеј одлично игра главом и у противничком казненом простору, када се изводе слободни ударци, а такође добро пуца пенале. У својој каријери дао је преко 50 голова. У репрезентацији Русије напросто нема замене за 34-годишњег ветерана, чија је главна мана мала брзина.

Алан Дзагојев (везни играч)

Извор: Lori / Legion Media.

У садашњој репрезентацији Русије нема другог фудбалера о коме се толико писало у европској штампи. Алан Дзагојев је редовно убрајан у најталентованије младе фудбалере Старог света, али он и даље игра за ЦСКА. Ово светско првенство би могло бити одлучујуће у каријери овог фудбалера.

Одбрусити тренеру

У финалу Купа Русије 2011. Дзагојев је одбрусио главном тренеру ЦСКА Леониду Слуцком зато што је био незадовољан својом заменом. Играч је стављен у резерву, па је чак предложен и за трансфер. Конфликт је решен Алановим извињењем.

Дзагојев је у 17. години увелико давао голове за главни тим ЦСКА и славио прву велику победу на Купу Русије. Већ тада су га врбовали за „Тотенхем“ и „Челзи“. Ипак је остао у редовима ЦСКА, иако га нису сви тренери стављали у главни састав.

Дзагојев има све квалитете потребне за класичну фудбалску „десетку“ – брзину, дриблинг, добар шут, преглед терена и осећај за гол. Али све их ублажава једна озбиљна мана – напраситост и неспособност контролисања емоција у тешким ситуацијама. Он је у својој каријери пет пута удаљаван са терена, што се сваки пут завршавало скандалом и озбиљним расправама.

Постоје сумње да управо та експлозивност омета Алана да постане главни играч у репрезентацији Русије док је води Фабио Капело. Дешавало се да Италијан који воли ред и дисциплину чак и не укључи Дзагојева у утакмицу, а уочи светског првенства није му давао много времена на терену.

Александар Кокорин (нападач)

Фотографија из слободних извора.

Двадесеттрогодишњи нападач московског „Динама“ један је од фудбалера репрезентације Русије које ће селектори водећих европских клубова нарочито помно пратити у Бразилу. Александар Кокорин је према свим показатељима способан да стаса у велику звезду.

Најбржи гол

Кокорин држи рекорд репрезентације – 6. септембра 2013. дао је гол Луксембургу већ у 21. секунди утакмице. То је најбржи гол у историји националног тима.

Кокорин је већ са 17 година ушао у главни састав „Динама“. Ипак, слава и први велики новац нису добро утицали на Александра – у 2010. није дао ниједан гол. Али, већ следеће сезоне проглашен је за најбољег младог фудбалера у земљи. Затим је дошла и стабилност – Кокорин је у последње две сезоне дао по десет голова.

Кокорин, који је због физичке сличности са популарним певачем добио надимак „руски Џастин Бибер“, већ је био на европском првенству 2012. у саставу репрезентације, а чак је и играо као замена. Уосталом, Александар код Фабија Капела добија много више времена на терену него код Дика Адвоката.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском