Омиљени спортови лидера СССР-а и Русије

Владимир Путин редовно игра ревијалне утакмице заједно са ветеранима хокејашке репрезентације СССР-а. Извор: Photoshot / Vostock Photo.

Владимир Путин редовно игра ревијалне утакмице заједно са ветеранима хокејашке репрезентације СССР-а. Извор: Photoshot / Vostock Photo.

Лењин је био страствени шахиста, Стаљин је више волео руску народну игру городки, Брежњев је био одличан пливач, а Путин већ игра хокејашке утакмице, иако је тек недавно стао на клизаљке. Омиљени спорт неког од совјетских или руских лидера брзо је постајао популаран у целој земљи, а Русија је у том спорту постизала међународне успехе.

Оснивач и први вођа Совјетског Савеза Владимир Иљич Лењин био је велики љубитељ шаха. До данас је сачувана серија фотографија снимљених у Италији 1908. на којима Лењин игра шах са познатим бољшевиком Александром Богдановом, а партију пажљиво прати знаменити руски писац Максим Горки, код кога је Лењин тада био у гостима.

Током принудне емиграције у Западну Европу Лењин је заволео дуге вожње бициклом. За то је требало доста смелости јер се тада бициклима тешко управљало и било их је ризично возити париским улицама. Током једне од вожњи 1910. на Лењинов бицикл је налетео аутомобил. У писму мајци Марији Александровној Владимир Иљич је овако описао тај инцидент: „Враћао сам се из места Живизи када је аутомобил налетео на мој бицикл и прегазио га, а ја сам некако успео да скочим у страну. Пролазници су ми помогли да запишем регистарски број аутомобила и посведочили шта се догодило. Препознао сам возача (виконт је, ђаво га однео!). Сада смо на суду... Надам се да ћу добити процес.“ Виконт је заиста проглашен кривим и Лењину је морао да исплати знатну суму новца. Владимир Иљич је купио нови бицикл и наставио своје ризичне вожње.

Владимир Лењин игра шах са Александром Богдановом у гостима код Максима Горког у априлу 1908. Фотографија: Јуриј Жељабужски.

Случајно или не, али после Октобарске револуције најпопуларнији спортови су постали бициклизам и шах. Прво велико бициклистичко такмичење одржано је 1918, а прво шаховско првенство РСФСР одржано је 1920. Победник овог турнира био је будући велики шахиста Александар Аљехин. „Совјетска власт је увидела да шах треба да постане део образовног система јер доприноси образовању и подиже општу културу нације у сиромашној земљи“, објашњава светски првак у шаху Анатолиј Карпов у документарном филму „Три великана совјетског спорта“. У циљу побољшања здравља нације, држава је подстицала и развој других спортова (изузев тениса, који се сматрао „буржоаском забавом“). У Совјетском Савезу људи масовно почињу да се баве спортом, што у царској Русији није био случај.

Стаљинова екипа

Јосиф Висарионович Стаљин је такође волео спорт. У сећањима савременика остало је забележено да му је омиљена била руска народна игра городки. Циљ игре је да се поруше краћи дрвени штапови поређани на различите начине, тако што се гађају палицом. Познати конструктор авиона Сергеј Иљушин је у својим мемоарима записао: „Стаљин је слушао, не рекавши ни реч. Тако је прошло око сат времена. Када је схватио колико је тешко донети одлуку, Стаљин је прекинуо расправу речима: ‘Хајде да играмо городки’. Предлог су сви радо прихватили. Игра је трајала око четири сата уз много весеља и доброг расположења. Стаљин је ову игру много волео и одлично је играо. Вешто је погађао штапове и задиркивао слабије играче...“

У Стаљиново време није било лако постићи врхунске спортске успехе. Совјетски спортисти су углавном могли да се такмиче само са представницима радничког покрета из других земаља, али не и са врхунским страним спортистима. Разлог томе су донекле били Стаљинови политички ставови, а донекле претерани страх од неуспеха међу спортским радницима. Николај Романов, који се после Другог светског рата налазио на челу совјетског министарства спорта, о томе је писао: „Када смо учествовали на међународним такмичењима, морали смо да победимо по сваку цену, јер би у супротном ‘слободна’ буржоаска штампа блатила и совјетске спортисте, и цео наш народ... То се дешавало више пута. Да бисмо добили дозволу за учешће на неком међународном такмичењу, Стаљину сам морао да упутим писану изјаву у којој сам гарантовао победу совјетских спортиста...“ Зато је репрезентација СССР-а први пут наступила на Олимпијским играма тек 1952, иако су совјетски спортисти и раније добијали позиве за учешће.

Историји совјетског спорта знатно више је допринео Стаљинов син Василиј, који је био борбени пилот и гардиста. У првим послератним годинама он је основао и водио неколико клубова који су припадали совјетском ратном ваздухопловству (ВВС). Најпознатији су били фудбалски и хокејашки клуб у којима су играли врхунски спортисти. У шали се говорило да је то екипа Василија Стаљина. Интересантно је напоменути да је Василиј тада био ожењен Капитолином Васиљевом, шампионком СССР-а у пливању.

Никита Сергејевич Хрушчов, који је на чело Совјетског Савеза дошао после Стаљина, оставио је трага у историји совјетског спорта мада га није посебно волео. Уз његово одобрење покренут је судски процес против Едуарда Стрељцова, талентованог фудбалера и члана совјетске фудбалске репрезентације која је освојила олимпијско злато. Иако оптужба није доказана, велики фудбалер је по наредби Хрушчова послат на принудни рад, што га је коштало осам година каријере. С друге стране, у Хрушчовљево време одржана је прва Спартакијада народа СССР-а, која је била домаћи пандан Олимпијским играма.

Хрушчовљев наследник Леонид Брежњев био је врстан пливач и возио је тркачке аутомобиле, а волео је да гледа хокеј и уметничко клизање. Био је то „златни век“ ових спортова. Познато је да је Брежњев навијао за ЦСКА (Централни клуб Совјетске армије). Зато су управо хокејаши и уметнички клизачи из овог војног клуба у то време били најбољи у земљи (а често и у свету).

У Брежњевљевом дневнику можемо прочитати: „9. март 1978. Одржао сам састанак Политбироа. Примио сам Арафата. Гледао сам хокеј... 1. мај 1978. Присуствовао сам прослави 1. маја на Црвеном тргу. Увече сам гледао хокејашку утакмицу између репрезентација СССР-а и Финске (10:2).“

Одбојка упркос тешкоћама и успон бадминтона

Први председник постсовјетске Русије Борис Јељцин овако се присећао своје љубави према спорту још од школских дана: „Одмах сам заволео одбојку и могао сам да је играм данима. Допадало ми се што ме лопта слуша и што у невероватном скоку могу да спасем готово изгубљену лопту. Недостају ми два прста на левој руци, па сам имао тешкоће са пријемом лопте. Зато сам осмислио посебан начин пријема лопте при коме ми недостатак прстију није сметао...“

У време Бориса Јељцина тенис је добио велику подршку у земљи. Фотографија: Photoshot / Vostock Photo.

Познато је да је Јељцин волео тенис. Захваљујући интересовању шефа државе за овај спорт, тенис је добио финансијску подршку и медијску пажњу. Мушка репрезентација Русије, која до тада није постизала запаженије успехе, два пута је (2002. и 2006) тријумфовала у Дејвис купу, најпрестижнијем екипном тениском такмичењу. „Јељцин је дао значајан допринос развоју тениса у нашој земљи“, рекао је за часопис „Итоги“ Шамил Тарпишчев, бивши тренер тениске репрезентације СССР-а и саветник председника за физичку културу и спорт средином 1990-их. „Наши државници и политичари су и раније играли тенис. Познато је да су Молотов и Берија често одлазили на тениски терен. Када се Јељцин пред свима појавио у шортсу, са рекетом у руци, као да је поново открио овај спорт.“

Бивши руски председник и актуелни премијер Дмитриј Медведев у младости је био кајакаш и бавио се атлетиком. Као председник Русије предано је промовисао бадминтон. Његов труд није био узалудан: на Олимпијским играма у Лондону Нина Вислова и Валерија Сорокина освојиле су за Русију прво олимпијско злато у бадминтону.

Садашњи председник Русије Владимир Путин има звање џудо и самбо мајстора спорта (више пута је био првак Лењинграда). Носилац је почасног црног појаса у каратеу, џудоу и теквондоу. Путин воли и скијање. „Он је искусан скијаш, скија добро и брзо, има добру технику али и један недостатак који покушавам да исправим када скијамо заједно“, каже за лист „Известија“ председница Скијашке и сноуборд федерације РФ Светлана Гладишова. „И по ходу се примећује да му једна рука иде унапред, а то се дешава и када скија.“

Последњих неколико година Путин је заволео хокеј. Први пут је стао на клизаљке 2011, а сада редовно игра ревијалне утакмице заједно са ветеранима хокејашке репрезентације СССР-а. Најбољи показатељ Путиновог односа према спорту је недавна зимска олимпијада одржана у Сочију. За руског председника је организација Зимских олимпијских игара била ствар престижа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“