Да ли ће шахисти поново бити идоли младих Руса?

Експерти кажу да ће проћи много година док савремени руски аудиторијум не заинтересује за шах онако како је то било совјетско време. Извор: ИТАР-ТАСС.

Експерти кажу да ће проћи много година док савремени руски аудиторијум не заинтересује за шах онако како је то било совјетско време. Извор: ИТАР-ТАСС.

У целом свету се 20. јул обележава као Дан шаха. То је практично једини спорт у коме је Русија сачувала водеће позиције после распада СССР-а. Па ипак, код самих грађана Русије у последње време је знатно опало интересовање за тај спорт, али шахисти покушавају да утичу на ситуацију. Да ли је у Русији могуће повратити време у коме ће шахисти, као некада, бити звезде и идоли младих?

За 100 година, колико се одржавају међународни шаховски турнири, било је свега 16 светских шампиона. Међу њима седморица припадају совјетској, а тројица савременој руској шаховској школи. Од свих спортова шах је можда једини у коме је Русија, према оценама Светске шаховске федерације (FIDE), сачувала водеће место у свету после распада СССР-а.

На пример, у јулској топ-листи 100 најбољих шахиста света Александар Гришчук заузима стабилно треће место. Са минималним заостатком на шестом месту је Сергеј Карјакин (рођен 1990), који је са својих 12 година оборио Гинисов рекорд као најмлађи велемајстор у историји. На осмом месту је Владимир Крамник. Он је још из совјетског доба познат као светски шампион са 20-годишњом шаховском каријером.

Кирил Зангалис, медијски директор Руске шаховске федерације (РШФ), потврдио је за „Руску реч“ да Русија није изгубила водећу позицију у овом спорту: „У светској ранг-листи међу првих сто водећих шахиста света много је оних који су се родили на простору бившег Совјетског Савеза. Тачно је да су западне школе напредовале, што доказује и појава Индијца Вишванатана Ананда и Норвежанина Магнуса Карлсена (актуелног светског првака), али од двадесет водећих велемајстора света седморица су грађани Русије.

Чувена изјава Владимира Лењина, вође Револуције 1917, да је шах „гимнастика ума“, у СССР-у је веома озбиљно схваћена. Бављење шахом доживљавало се као модерно и престижно. Истакнути совјетски шахисти увек су били познати и веома поштовани. Чувени шахисти попут Михаила Таља били су идоли младих исто као Јуриј Гагарин, први човек који је летео у космос. Успеси совјетских шахиста схватани су као победа социјалистичког система.

Данас, међутим, многи грађани Русије већ не могу да наброје руске шахисте који бележе успехе и освајају медаље на међународним турнирима. Према истраживању Фонда „Јавно мњење“ (ФОМ), спроведеном у јулу 2013, само 2% грађана Русије испољава интересовање за шах. Мало испитаника је могло да наведе имена популарних руских шахиста. Истраживање је извршено поводом Универзијаде која се у то време одржавала у Казању и на којој су руски шахисти иронијом судбине били други у екипном пласману.

Недостатак интересовања и новца

Према Зангалисовим речима, проблем је у томе што је становништво изгубило интересовање за шах, јер медији посвећују мало пажње овом спорту. Од 1950-их до 1980-их у СССР-у су излазили часописи познати у целом свету: „64“, „Шах у СССР-у“ и „Ришки шах“. И данас шаховска федерација ангажује медије у промовисању шаховске тематике. Добар пример су листови „Росијска газета“ (којој припада „Руска реч“), са којом као експерт сарађује већ поменути Сергеј Карјакин, затим „Комерсант“, „Московски комсомолац“, „Спорт-Експрес“ и други.

Истакнути совјетски шахисти увек су били познати и веома поштовани. Чувени шахисти попут Михаила Таља били су идоли младих исто као Јуриј Гагарин.

Међутим, такво промовисање шаха траје тек две године, а главни проблем овог спорта је незаступљеност у телевизијском програму. Засада постоји само једна емисија која посвећује пажњу шаху, али се она емитује на сателитском каналу „НТВ+“. Нови попечитељски савет Руске шаховске федерације нада се да ће у најскорије време утицати да се ситуација промени.

„По мом мишљењу, проблем је у томе што некадашњи аудиторијум, који је пратио спортске догађаје у шаху, сада већ није активан због свог узраста, а нове генерације живе у условима тржишне економије, где све решава слика коју прикаже телевизија“, каже за „Руску реч“ Сергеј Рубљевски, главни тренер женске шаховске репрезентације Русије. По његовим речима, проћи ће много година док се нови аудиторијум не заинтересује за шах онако како је то било некада.

Због тога и спонзора има мање, тако да подршку шаху углавном пружају покровитељи овог спорта. У таквој ситуацији руски шахисти морају да бирају хоће ли ризиковати и бавити се спортом у коме се води прилично сурова борба за место у репрезентацији, а самим тим и за финансирање, или ће наставити школовање и наћи посао који можда и неће имати везе са спортом, али ће бити стабилно плаћен.

„Треба схватити да професионални спорт увек подразумева да се човек жртвује. Није важно да ли се ради о фудбалу или шаху. Ако шахиста има самопоуздање и таленат, треба да ризикује. Стабилан приход имају само спортисти који се високо котирају“, рекао је дописнику „Руске речи“ велемајстор Сергеј Карјакин.

Руске власти покушавају да преокрену ситуацију улагањем новца у дечји шаховски спорт. Сваке године Руска шаховска федерација и Министарство спорта издвајају грантове за талентоване младе шахисте, тако да они немају проблема са финансирањем. По речима Марка Глуховског, председника управног одбора Руске шаховске федерације, спонзори такође радије улажу у децу. Шах је спорт који не подразумева велике трошкове, тако да се лако може проверити за шта је новац потрошен: да ли за тренере, за почетни улог или за стипендије спортистима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“