Најјачи људи Русије

Обарање руку, дизање тегова, рвање слободним стилом... „Руска реч“ је саставила рејтинг најјачих (у буквалном смислу) руских спортиста данашњице.

Русија је у свим временима била богата снажним људима. Почетком 20. века у Европи је доживљавао овације рвач Иван Подубни, који за 40 година није доживео ниједан пораз. Касније, 1970-их, совјетски дизач тегова Василиј Алексејев оборио је 90 светских рекорда. И током 1990-их је постојао јунак свога доба. Реч је о легендарном Александру Карелину, рвачу у грчко-римском стилу. Он је у каријери изгубио само два од укупно 900 мечева. Ти људи су у своје време били најјачи на планети. Стање се није много променило ни у 21. веку.

Алексеј Војевода (боб, обарање руку)

Алексеј Војевода има три титуле светског шампиона у категорији аматера. Фотографија: Михаил Мокрушин / РИА „Новости“.

Алексеј Војевода је познат широј публици пре свега као гурач болида у бобу. Он је био јунак недавно одржане зимске олимпијаде, где је у родном Сочију (заједно са пилотом Александром Зупковом) освојио две златне медаље, у двоседу и четвороседу. Мало је мање познато да се Војевода професионално бави и обарањем руку, мада списак његових награда у тој дисциплини заслужује најдубље поштовање: три титуле светског шампиона у категорији аматера и безброј трофеја у професионалном спорту... Надимак „Најјаче руке на Земљи“ је, наравно, хипербола, али није далеко од стварности. Алексеј је још са 14 година, како сам каже, подизао аутомобил „Запорожац“ без дизалице.

Цитат: „Увек сам желео да постанем јак, а не здрав. Сећам се једног дечачког несташлука. Комшија је неправилно паркирао „седмицу“ (ВАЗ-2107 – прим. ред.), и ја сам је подигао, преврнуо и оставио насред пута. Он је истрчао напоље и ухватио се за главу, а ми смо се ваљали од смеха... („Спорт-Експрес“)

Руслан Албегов (дизање тегова)

Руслан Албегов је освојио бронзану медаљу на Олимпијади у Лондону. Фотографија: Валериј Мељников / РИА „Новости“.

Ако се може рећи да је најјачи човек у Русији дизач тегова у супертешкој категорији са највећим личним рекордом, онда је то свакако актуелни првак света и Европе, освајач бронзане медаље на Играма у Лондону Руслан Албегов. На светском првенству 2013. у Вроцлаву овај 26-годишњи спортиста родом из Владикавказа подигао је укупно 464 kg. Тај резултат би му на последњој Олимпијади био довољан за убедљиву победу. Албегов је, међутим, показао одличан резултат у дисциплини трзај, али није могао да пружи максимум у другој дисциплини, тако да је „злато“ отишло Иранцу Бехдаду Салимију. Додуше, тај неуспех има и своје објашњење. Наиме, иако је био члан војног клуба, овај спортиста је 2008. из неког разлога позван на одслужење војног рока, и то као тенкиста. О озбиљним тренинзима није могло бити ни говора.

Цитат: „После два месеца у војсци могао сам чак да уђем у тенк, мада сам морао да скидам шлем, јер у противном капак на куполи није могао да се затвори. Годину дана касније сам се вратио из војске као водник... Неповратно сам изгубио годину дана живота. Да није тога било, данас бих можда имао мало друкчију [олимпијску] медаљу. Вратио сам се у професионални спорт 30 kg лакши него што сам био пре војске. После тога ми је требала цела година да се повратим, а затим још једна да побољшам резултат.“ („Аргументи и факти“)

Михаил Кокљајев (дизање тегова, пауерлифтинг, такмичење најјачих људи света)

Михаил Кокљајев је побеђивао на најпрестижнијим међународним такмичењима најјачих људи света. Фотографија: PhotoXPress.

Житељ Чељабинска Михаил Кокљајев у извесном смислу је наследник Ивана Подубног. Он је својевремено био члан репрезентације Русије у дизању тегова. Кокљајев је једини грађанин Русије који је побеђивао на најпрестижнијим међународним такмичењима најјачих људи света. Седам пута је победио на такмичењу „Strongman Champions League“, освојио је четири медаље на турниру „Arnold Strongman Classic“, три на „IFSA Strongman World Championships“, победио је на „IFSA World Open 2005“... На овом списку би могла бити и олимпијска медаља, али руководство Руске федерације за дизање тегова 2003. није послало Кокљајева на светско првенство. То спортиста није издржао...

Цитат: „Имао сам 2004. шансу да одем на олимпијаду и постанем шампион. Али ја сам ту шансу упрскао, као и све своје перспективе. Све је отишло на дно чаше. Срећом, извукао сам се. Породица и спорт су ми помогли да победим све своје мане.“

Татјана Каширина (дизање тегова)

Дизачица тегова Татјана Каширина. Фотографија: Григориј Сисојев / РИА „Новости“.

У Русији је и слабији пол снажан. Дизачици тегова Татјани Кашириној данас припадају сви светски рекорди у супертешкој категорији (преко 75 kg): 151 kg у дисциплини трзај, 190 kg у избачају, 334 kg у биатлону укупно. Прва два резултата су постигнута на најважнијим такмичењима сезоне: сребро на Олимпијади у Лондону и злато на светском првенству 2013. у Вроцлаву. Занимљиво је да се у Вроцлаву Татјана реванширала Кинескињи Џоу Лулу, која је годину дана раније у жестокој борби у последњем тренутку одузела Рускињи олимпијско злато.

Цитат: „...Испоставило се да је такмичење у дизању тегова било треће на листи најгледанијих преноса Олимпијаде у Лондону. Када сам се вратила кући многи су ми прилазили и говорили како нису очекивали да је дизање тегова тако леп спорт“. („Нова Известија“)

Биљал Махов (рвање слободним стилом)

Биљал Махов је освојио бронзану медаљу у категорији до 120 kg у борби слободним стилом на Летњој олимпијади у Лондону. Фотографија: Владимир Баранов / РИА „Новости“.

И у рвању слободним стилом руски супертешкаши су сјајнији од осталих. То пре свега важи за 26-годишњег Биљала Махова, рођеног у Наљчику. Он је освојио три титуле светског шампиона у категорији до 120 kg и бронзу на лондонској Олимпијади. Требало је да Махов оде на Игре у Пекинг 2008, али неко га је на припремама уочи квалификација отровао живом. Тачна дијагноза је постављена тек много месеци касније. У почетку је све приписано обичном тровању храном...

Цитат: „Не желим да причам о томе. Наставити причу на ту тему значи некога оптужити, а ја сам на припремама јео из заједничког казана, и сам себи сам сипао у тањир. Схватате, у том случају би сви момци у тиму имали тровање. Судски процес би угрозио репутацију људи који су ми драги.“ („Совјетски спорт“)

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“