Од Јашина до Аршавина: рекорди руских играча у светском фудбалу

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

Руска фудбалска репрезентација у укупном пласману екипних такмичења не успева да реализује све своје потенцијале, али руски играчи појединачно ипак постижу запажене успехе на светској фудбалској сцени. Редакција Russia Beyond представља поједине њихове рекорде.

1. Лав Јашин је једини голман у историји фудбала који је освојио „Златну лопту” (1963). ФИФА је 1994. године увела чак и награду „Златна рукавица”, која носи Јашиново име и додељује се најбољем голману сваког светског првенства.

Фотографија: РИА „Новости“

На последњем првенству ову значајну титулу је освојио голман репрезентације Немачке Мануел Нојер (2014). Управо Нојер се сматра Јашиновим главним наследником. Овај Немац је 2014. године био ближи освајању „Златне лопте” него иједан други голман. Ушао је у финални списак тројице кандидата и чак се у кладионицама водио као фаворит, али га је на гласању надмашио Кристијано Роналдо.

2. Олег Саљенко је рекордер по броју голова постигнутих на једној утакмици у финалној фази светског првенства. Фудбалер репрезентације Русије пет пута је савладао голмана Камеруна.

Фотографија: РИА „Новости“

Међутим, велики Саљенков успех није допринео да се Русија пласира даље после групне фазе такмичења. Руска репрезентација је тада два пута изгубила од Бразила резултатом 0:2 и једном од Шведске резултатом 1:3. На утакмици са Швеђанима једини гол за руски тим дао је такође Саљенко. То му је омогућило да заједно са бугарским репрезентативцем Христом Стоичковим буде проглашен за најбољег стрелца првенства. После Саљенковог голгетерског подвига ниједан фудбалер света није успео да више од три пута затресе мрежу током једне утакмице светског првенства. Такозвани хет трик (три гола на једној утакмици) успело је да постигне само шест играча (Батистута, Клозе, Паулета, Игваин, Милер и Шаћири).

3. У сезони 2003/2004. играч „Порта” Дмитриј Аљеничев био је први фудбалер који је затресао мрежу у финалу Лиге шампиона и Купа УЕФА (Лиге Европе).

Фотографија: РИА „Новости“

Погоци које је дао „Селтику” (3:2) и „Монаку” (3:0) донели су прве међународне трофеје познатом португалском тренеру Жозеу Мурињу. Када је завршио каријеру, Аљеничев се упустио у политичке воде, али затим је одлучио да се ипак врати фудбалу. Од 2010. године бави се самосталним тренерским радом. У јуну 2015. постао је главни тренер московског „Спартака”.

4. У јуну 2014. нападач репрезентације Русије Дмитриј Кириченко је дао најбржи гол у историји финалне фазе европског првенства. Кириченку је било потребно само 65 секунди да затресе мрежу грчке репрезентације – будућих европских првака.

Фотографија: РИА „Новости“

Овај играч пореклом из Ставропољског краја потукао је рекорд који је 16 година држао такође руски играч. Сергеј Алејников је 1988. године дао гол 2 минута и 7 секунди после почетка утакмице између репрезентација СССР-а и Енглеске. Занимљиво је да је Кириченков гол дуго био најбржи и у историји репрезентације Русије, али је нови рекорд недавно поставио Александар Кокорин. Нападач „Динама” је гол дао у 17. секунди квалификационе утакмице светског првенства против Луксембурга (4:1).

5. Своје име у историју фудбала 2009. године уписао је и Андреј Аршавин. Нападач „Арсенала” је поставио рекорд по броју голова на једној утакмици одиграној на стадиону „Енфилд” у Ливерпулу за гостујући тим.

Фотографија: РИА „Новости“

Аршавин је у узбудљивој  утакмици против „Ливерпула” постигао „покер” (четири гола на истој утакмици). Занимљиво је да је те вечери руски фудбалер само четири пута шутирао у према голу и сва четири пута затресао мрежу. Био је то врхунац каријере по свој прилици најбољег фудбалера данашње Русије, уз победу „Зенита” у Купу УЕФА и освајање бронзе на Европском првенству 2008.године.

6. Александар Кокорин је једини фудбалер у историји светског фудбала који није одиграо ниједну утакмицу за тим који је за њега платио 16 милиона евра.

Фотографија: РИА „Новости“

У јулу 2013. године клуб „Анжи” из Махачкале у Дагестану купио је нападача из московског „Динама”. Кокорин је признао да је дагестански клуб изабрао због холандског тренера Гуса Хидинка. Представници медија, међутим, тврде да је у овом трансферу значајну улогу одиграла плата фудбалера од 4 милиона евра годишње. Бурне дискусије о овом догађају још се нису стишале, а Кокорин се већ вратио у „Динамо”. Наиме, власник клуба „Анжи”, руски милијардер Сулејман Керимов, изгубио је значајан део свог богатства и морао да се растане од свих звезда у свом тиму. Занимљиво је да је неочекивани повратак у „Динамо” учинио Кокорина још богатијим. Његова годишња плата у московском клубу је 5 милиона евра.

7. Од новембра 2006. године до данас голман репрезентације Русије Игор Акинфејев, иначе голман ЦСКА, постигао је необичан рекорд.

Фотографија: РИА „Новости“

У Лиги шампиона је примио гол у 27 утакмица заредом. Током ове серије мрежа коју је чувао Акинфејев затресла се 57 пута. Друго место на овој негативној ранг-листи заузима голман холандског клуба „ПСВ Ајндховен” Роналд Ватерес (у Лиги шампиона је примио гол у 16 утакмица заредом), а трећу позицију држи грчки голман Антонис Никополидис (15 утакмица заредом).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“