Четири врхунска атлетичара којима је преча Отаџбина од Олимпијаде

Јелена Исинбајева. Москва, 11. август 2013.

Јелена Исинбајева. Москва, 11. август 2013.

Reuters
Руски спортисти још увек имају шансе да се такмиче под олимпијском заставом, али неће сви искористити ту могућност.

Савет Међународне атлетске федерације (IAAF) потврдио је 17. јуна одлуку о дисквалификацији руске репрезентације донету у новембру 2015. године због кршења антидопинг правила.

Руски атлетичари већ скоро 8 месеци не учествују у међународним такмичењима, чак и ако никада нису употребљавали недозвољена средства. Неће моћи да учествују ни на Олимпијади у Рију, која почиње 5. августа, бар не под руском заставом.

„Чистим” спортистима ће учешће у овом такмичењу ипак бити омогућено, али под олимпијском заставом. То је изјавио председник IAAF, Британац Себастијан Коу, који је 1980. године и сам искористио то право на Олимпијади у Москви, када је Велика Британија, као и многе друге земље Запада, бојкотовала Игре због уласка совјетских трупа у Авганистан.

1. Јелена Исинбајева

Међутим, за многе спортисте је учешће под олимпијском заставом неприхватљиво. Јелена Исинбајева, двострука олимпијска шампионка која је оборила 28 светских рекорда у скоку са мотком, после порођаја се вратила спорту само да би учествовала на Олимпијади у Бразилу. Сада ће последње њено такмичење бити првенство Русије у јулу.

„Ја не разматрам друге варијанте учешћа у Олимпијади изузев у оквиру моје репрезентације”, изјавила је у разговору са дописником „Руске речи” Исинбајева још у децембру прошле године. Од тада она није променила свој став. Недавно је објавила отворено писмо у листу New York Times, у коме апелује да се одговорност за грешке у систему и недолично понашање партнера из екипе не пребацује на „чисте” спортисте.

Илустрација: ReutersИлустрација: Reuters

2. Сергеј Шубенков

На светском првенству 2015. у Пекингу Сергеј Шубенков је изазвао сензацију победом у трци на 110 метара са препрекама, с обзиром да је то дисциплина у којој совјетски и руски спортисти никада нису имали успеха. Јединствени руски спринтер је суочен са дисквалификацијо м на врхунцу своје каријере, будући да му је ове сезоне забрањено да учествује у међународним такмичењима. Па ипак, чак и на такмичењима која се одржавају у Русији он у овој сезони показује боље време (13,24) од светског лидера сезоне, Кубанца Орланда Ортеге.

Још на почетку каријере Сергеј је напустио екипне дисциплине само да би могао лично бити одговоран за свој резултат. Иронијом судбине сада други одлучују о његовој спортској будућности.

Илустрација:Reuters Илустрација:Reuters

3. Марија Кучина

Марија Кучина је, као и Шубенков, најбоља на свету у својој дисциплини. У Рију би лако могла поновити успех из Пекинга 2015, када је била испред признатих ривала са шампионским титулама – Бланке Влашић из Хрватске и Ане Чичерове из Русије.

Марија се налази на припремама на југу Русије, недалеко од родног града Прохладни. Службе за антидопинг никада нису осумњичиле Кучину, иако су последњих месеци руски атлетичари под најстрожом контролом.

„Гости из WADA долазе ми једном месечно. Једном су ушли у салу за време тренинга. Долазили су ми чак и у кућу. Човек ми зазвони на врата у 6 сати ујутро, ја отворим, а он се представи: „Ја сам официр агенције WADA. Треба ми Кучина”. Мене то нимало не иритира. Ако треба, могу да их дочекујем свакодневно”, изјавила је Рускиња у интервјуу за канал „Матч-ТВ”.

Илустрација: EPAИлустрација: EPA

4. Дарја Клишина

Дарја Клишина спада међу најпопуларније руске спортисткиње. Плавокоса скакачица у даљ још у млађим данима је третирана као један од највећих талената руске атлетике. Око ње је увек окупљена гомила фотографа, било да се налази „код куће” или на неком светском такмичењу.

Клишина, коју заступа чувена спортска агенција IMG, доживела је фијаско на светском првенству, освојивши тек 10. место. У овој сезони Дарја се жали на недостатак такмичарске праксе, јер због дисквалификације IAAF може да учествује само на такмичењима унутар Русије.

Илустрација: ReutersИлустрација: Reuters

Дарја наглашава да сваки спортиста треба да се третира као засебан случај. „Због жеље да се сви третирају на исти начин сада поједини ’чисти’ атлетичари размишљају чак и о завршетку каријере. То није добро. Сваки спортиста сам одлучује како да се припрема за такмичења. Због људи који у томе прекораче дозвољену границу не треба да страдају сви, укључујући чак и оне који имају беспрекорну репутацију”, истакла је Клишина у интервјуу за sports.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“