И поред крајње песимистичких очекивања руске јавности, Међународни олимпијски комитет (МОК) је у недељу 24. јула ипак дозволио репрезентацији Руске Федерације да учествује на Олимпијади у Бразилу. После одлуке Арбитражног спортског суда у Лозани (CAS) која не иде у прилог руским атлетичарима (чиме је, фактички, свима њима забрањено учешће на олимпијади), постојала је одређена нада у МОК, али врло слаба, с обзиром да је овај комитет у више наврата најављивао да ће се ослањати на одлуку суда.
„Створен је крајње опасан преседан, и од овог тренутка ће светски спорт живети по новим законима”, речено је тада у Олимпијском комитету Русије (ОКР). Руски министар спорта Виталиј Мутко је упутио љутите коментаре Арбитражном спортском суду и његовом председавајућем. Почасни председник ОКР Леонид Тјагачов сматра да одговорност сносе министар спорта Виталиј Мутко и актуелни шеф ОКР Александар Жуков, а спортисти су доста говорили о томе да Запад уплиће своју политику у спорт и да је на овај начин спорту задат смртоносан ударац. Многи су очекивали најгоре, али се најгоре није догодило. „Путујемо!” – кратко је рекао Жуков још пре званичног саопштења МОК-а.
Руском спорту ипак није учињена најављена неправда. Извршни комитет МОК-а је готово једногласно одбио да у потпуности забрани руској репрезентацији учешће на олимпијади, али је поставио услов да у такмичењу учествују само „чисти” спортисти, тј. они који раније нису имали проблема са допингом. А ко је међу њима „чист” – то питање ће наредних дана решавати међународне спортске федерације.
Очекивања појединаца су заиста била мрачна. Има оних који нису много веровали у позитиван исход ове грандиозне олимпијске афере, јер је она из месеца у месец све више распиривана. Све је почело у децембру 2014. године, када је немачка телевизија ARD приказала докуменарни филм под називом „Тајни допинг: Како Русија припрема своје шампионе”. Затим је Међународна антидопинг агенција (WADA) саопштила да је покренула истрагу, да би уочи Олимпијаде у Рио де Жанеиру сви руски атлетичари били дисквалификовани, док је руској антидопинг агенцији одузета лиценца, а за антидопинг контролу је Русија морала сваког месеца да плаћа по 32.000 фунти стерлинга британској агенцији UKADA.
На крају је допинг почео да се помиње и у вези са руском фудбалском репрезентацијом, која је непосредно пре тога доживела неуспех на европском првенству, као и у вези са руским параолимпијцима. МОК је за 24. јул заказао седницу на којој је планирано да се решава питање учешћа целе руске репрезентације на олимпијади. Тог дана су британски медији рано ујутро објавили „инсајдерске” текстове. The Times је писао о позитивним допинг тестовима, наводно утврђеним приликом поновне провере допинг узорака руских спортиста који су учествовали на олимпијадама 2008. и 2012. године, док је Daily Mail најавио да МОК може забранити руским спортистима учешће и у Рију 2016, и у Пјонгчангу 2018. Истовремено су руски медији објавили вест да домаћини олимпијаде у Рију одбијају да сместе руске гимнастичаре у олимпијско село (касније се испоставило да је један број спортиста у ствари рано допутовао).
Укратко речено, атмосфера је била усијана. Одлука МОК-а је дочекана као правда која је коначно (макар и делимично) тријумфовала, тј. као компромисно и не претерано неправедно решење. „Одлука МОК-а је за нас оптимална. <...> Могло је бити боље, али ту анализу треба извршити у нашим редовима”, прокоментарисао је одлуку руски члан МОК-а Шамил Тарпишчев.
Министарство спорта је захвално МОК-у за ову одлуку, рекао је Виталиј Мутко. „Критеријуми који су постављени националном тиму веома су строги, али 80% спортиста се уклапа у њих”, додао је министар.
У много већој мери су према МОК-у били критички настројени лидери парламентарних партија Русије. „Све је то одвратна и мучна непријатност, али ово решење бар није најгоре могуће”, рекао је за „Лайф” лидер Комунистичке партије Руске Федерације (КПРФ) Генадиј Зјуганов.
По речима лидера Либерално-демократске партије Русије (ЛДПР) Владимира Жириновског, опет ће се до последњег часа одуговлачити са одлуком о дозволи учешћа: „А онда ће омг да касне на регистрацију, почеће проблеми са смештајем, исхраном... Шиканираће наше спортисте до крајности како би смањили број медаља... Са моралног аспекта они хоће да понизе Русију пред целом планетом”.
„Ето, то је тријумф руског спорта: појединим нашим спортистима, извређаним и испљуваним, биће дозвољено да иду у Рио. Баш смо имали среће, нема шта”, написао је на Твитеру главни уредник радио-станице „Говорит Москва” Сергеј Доренко.
Па ипак, мало ко је заборавио да дисквалификација руских атлетичара остаје на снази, јер дисквалификовала их је управо Међународна атлетска федерација (IAAF).
Поред тога, са дневног реда није коначно скинуто ни питање политичке позадине читаве ове „антидопинг епопеје”. У Русији има много присталица ове верзије. МОК је једноставно пребацио одговорност на федерације због политичког притиска, рекао је народни посланик Павел Крашенињиков. „То је чиста политика. Сви аргументи су усмерени против Руске атлетске федерације, и ништа конкретно није речено против самих спортиста, што је очигледна ’политичка наруџбина’”, изјавила је двострука олимпијска шампионка у скоку с мотком Јелена Исинбајева, којој је ова олимпијада требало да буде последња у каријери.
Има, међутим, и оних који сматрају да оптужбе за употребу допинга нису потпуно неосноване. Тако је потпредседник Тениске федерације Русије и олимпијски шампион Јевгениј Кафељников устврдио на Твитеру да WADA „не би неосновано упућивала такве оптужбе”.
Сада се очекује да Русија у потпуности реструктуира антидопинг систем, што је ОКР обећао на седници МОК-а. „Али само заједно са МОК-ом и Међународном антидопинг агенцијом”, нагласио је Мутко. „Допинг је међународни проблем”.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
