Валентина Шевченко: Први велики успех у UFC

Валентина Шевченко је рођена у планинама Средње Азије, живи у џунглама Амазона, а себе сматра Рускињом. Привлачи је плес, стрељаштво и једрење, али њена права страст су борилачке вештине.

Победа над Холи Холм

28-годишња Валентина Шевченко је постала позната јавности овог лета, после сензационалне победе над Холи Холм, једном од најбољих такмичарки UFC. Валентини је то била тек трећа борба у најпрестижнијем светском такмичењу у ММА, али њу није збунио ни статус „новајлије“ у мешовитим борилачким вештинама, ни репутација њене супарнице. Холи Холм је недавно спектакуларно победила непобедиву Ронду Роузи, пославши је у нокаут ударцем ногом у главу.

Шевченкова је 17 пута освојила светско првенство у тајландском боксу, а брзо се снашла и у овом новом спорту. Она, додуше, не сматра да је њена сензационална победа неки посебан догађај. „Холм ми одговара као супарница, јер је моја сестра Антонина истог раста и исто тако стоји у десном гарду. Зато смо током припрема симулирале покрете Холи Холм. Сама Холи није ништа посебно мењала у својој тактици, борила се у свом уобичајеном маниру. Једноставно се испоставило да је моја тактика боља“.

Фото из личне архиве.

Нова кућа у Перуу

За разлику од сестре, која је сасвим задовољна својим успехом у тајландском боксу (победила је на последњем светском првенству у Шведској), Валентина је одлучила да из корена промени каријеру и закорачи у свет мешовитих борилачких вештина. Уосталом, за њу није ништа ново да направи тако велики заокрет у животу.

Шевченкова је почела да се бави тајландским боксом још у својој отаџбини, у Киргизији. Она и у UFC брани боје те средњоазијске земље, мада има и руско и перуанско држављанство. Један број титула у тајландском боксу је донела и Русији, док је живела у Сочију, али сада Перу доживљава као своју кућу.

У Латинску Америку се преселила 2008. године на иницијативу свог тренера Павла Федотова. Шевченкова обожава своју „нову кућу“: „То су непрекидне широке плаже, планине, и наравно река Амазон. То је једно од оних места која су још увек сачувала свој првобитни изглед. На већину места у Амазону се не може доћи аутомобилом јер нема путева. Можете доћи само бродом или авионом. Тамо смо ми у једном насељу купили мали плац са кућом, и то нам сада служи као камп за тренинге.

Фото из личне архиве.

Плес и стрељаштво

Такмичари у мешовитим борилачким вештинама обично усавршавају своју технику у Бразилу или на Тајланду, где је јака традиција борилачких вештина, али Валентина Шевченко сматра да је Перу идеална земља за тренинге. Већ прве године свог боравка у тој земљи она се борила против тамошњих такмичарки и одржавала семинаре борилачких вештина.

У Перуу је нашла времена и за плес, који је такође њена велика страст. „Готово у исто време сам почела да се бавим и борилачким вештинама и плесом. Имали смо близу куће омладински раднички клуб и тамо сам почела да се бавим фолклором. И моја мама је тамо својевремено одлазила. Затим сам наставила у школи. Учила сам цигански плес, руски морнарски плес, лезгинку и степ“, прича Валентина.

Фото из личне архиве.

У Перуу је чак учествовала у ријалити шоу програму за плесаче. „Једном је било такмичење у пет различитих плесова. Имали смо по два дана да научимо сваки од њих. Жири је био строг, али смо мој партнер и ја прошли свих пет етапа и поделили прво место са паром из Бразила. Готово о сваком празнику у Перуу су нас позивали да наступамо на разним концертима“, прича Шевченкова.

Валентинин надимак је Метак (Bullet), што недвосмислено говори о још једном њеном хобију. Додуше, тај надимак је добила пре него што је почела да се бави стрељаштвом, али се испоставило да је он „пророчки“ јер је 2013. године у једној фази првенства Перуа у стрељаштву у дисциплини војнички пиштољ Валентина Шевченко заузела друго место. Иронијом судбине, истог дана је била принуђена да примени своје знање, када су у један ресторан упали пљачкаши и отворили ватру. „Пљачке су честа појава у Перуу. Најчешће носимо оружје. Већина становништва је наоружана“, каже она.

Посао и одмор свуда и на сваком месту

Валентина не мора да се мучи у потрази за идеалном равнотежом између посла и одмора, јер може да тренира и на плажи, и у колиби усред џунгле: „Ми немамо неко одређено време за рад и за одмор. Много путујемо, тренирамо у различитим спортским салама и у природи. У Перуу смо једрили на океанским таласима, на Амазону седнемо у моторни чамац и возимо се по многобројним рекама кроз дивљину џунгле. Тако проведемо по неколико дана. Спавамо у висећим лежаљкама, а тренирамо на горњој палуби“.

Фјодор Јемељаненко наставља каријеру у UFC

Росијскаја газета. Сва права задржана.