Шах је неочекивано постао омиљена и модерна забава младих.
Меч за титулу светског првака који су у Њујорку од 11. до 30. новембра играли актуелни шампион, Норвежанин Магнус Карлсен, и руски изазивач Сергеј Карјакин, побудио је интересовање за шах у целом свету. Један од разлога што је меч окупио толики број гледалаца био је и узраст играча – један има 25, а други 26 година.
Да би човек у том узрасту постао врхунски играч, он мора почети да се бави шахом доста рано. Карлсен је постао велемајстор већ са 13, а Карјакин са 12 година (то је светски рекорд).
Чак и дечија такмичења у шаху су често дуели веома јаких играча. На последњем „ђачком“ светском првенству одражаном од 3. до 11. децембра у Сочију деца из Русије су освојила прво место у укупном пласману.
Може ли дете постати велемајстор још у ђачком узрасту? Може. Упознајте се са саветима које дају руски велемајстори Јана Мељникова и Јевгениј Васјук.
Ј. Мељникова: Идеална варијанта је да дете са четири године почне да се бави шахом. Прве две године бављења ће бити утрошене да се схвати колико је дете способно за ову игру. У том периоду је довољно бавити се шахом два пута недељно по сат времена. Ако се дете са шест година издваја међу вршњацима, онда са њим треба почети индивидуалан рад. Чак и ако се не постиже нарочити успех, ипак се треба бавити шахом, јер он побољшава математичке способности и пажњу.
Ј. Мељникова: Ни случајно не треба приморавати дете да се бави шахом. Ако му то није занимљиво, неће ни постићи никакав успех. У обуци мора да постоји равнотежа између теорије и праксе. Без теорије се не може. Треба стећи основне навике, а затим увежбавати тактички вид како би се могле добро сагледати могуће комбинације. Важну улогу треба да има отварање, јер тако шахиста на самом почетку партије прави добру позицију. Пракса може бити веома занимљива.
Препоручујем деци програм „Магнус Карлсен“, коју је направио светски шампион. Деци је то занимљиво, јер она тако на неки начин играју против светског првака, тј. против његовог умећа у одређеном узрасту. За дете је велики стимуланс да победи, рецимо, „петогодишњег“ Магнуса.
Ј. Мељникова: Када шахиста доспе на ниво професионалног спорта, мора се тиме бавити свакодневно бар два-три сата, и мора самостално проучавати варијанте. Они који имају велике амбиције често вежбају и много више. Такве су, на пример, сестре Полгар. Једном ми је велемајстор Ласло Сабо рекао да ради са њима, а родитељи инсистирају да то буде више од шест сати дневно. Све три сестре су постигле изванредне резултате.
Ј. Васјуков: Ако дете усрдно вежба, постићи ће успех чак и када није изузетно талентовано. Треба, међутим, добро проценити колико се које дете може оптеретити. Нека деца за сат времена постигну оно што друга не могу за три сата.
Ј. Мељникова: Напредовање није могуће без учешћа у турнирима. Тамо треба играти са јачим од себе. На турнирима дете може да учествује када научи да заврши партију, а то је отприлике две године након почетка обуке, уколико обука почне у четворогодишњем узрасту.
Ј. Васјуков: Проводећи многе сате у овој игри шахисти се напрежу и интелектуално и физички. То не може свако да схвати, али је тај физички напор тежи него трчање по фудбалском терену. У дуготрајним партијама више шансе има издржљивији играч. Зато шахиста обавезно мора имати и физичке тренинге.
Ј. Мељникова: Најмлађи не морају обавезно да се придржавају неких посебних препорука, а старијим шахистима је поред физичког тренинга потребна и храна која стимулише рад мозга. То су орашасти плодови, чоколада, спанаћ... Списак је исти као и за спремање испита.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
