„Црвена звезда“ против руских тимова - 2:2

Reuters
Елиминацијом „Краснодара“ „Црвена звезда“ је изједначила резултат против руских клубова у европским такмичењима. У три претходна окршаја са Русима, црвено-бели елиминисани су два пута. Игор Дамјановић се специјално за „Руску реч“ присетио утакмица које су постале историја руско-српског ривалства у фудбалу.

ReutersReuters

Динамо Москва 1972.  

Свој први дуел са Русима у европским тамичењима „Црвена звезда“ је одиграла далеке 1972. године. Ривал је био „Динамо“ из Москве, а такмичење Куп победника купова. Прва утакмица је одиграна на београдској Маракани 8. марта, пред око 40.000 гледалаца. „Звезда“ је тада имала добар тим, у коме су се издвајали Ђорић, Богићевић, Филиповић, Дојчиновски, голман Дујковић и репрезентативац Станислав Караси. Тренер црвено-белих је био легендарни Миљан Миљанић. Два водећа аса московског тима, репрезентативци Јожеф Сабо и Генадиј Јеврјужихин играли су у везном реду.

Сва три гола на београдској утакмици пала су у последњим моментима полувремена. У надокнади првог полувремена повео је „Динамо“ преко Анатолија Кожемјакина. „Црвена звезда“ је нападала у наставку и ношена публиком у 88. минуту напокон успела да изједначи преко Зорана Филиповића. Последњи тренуци другог полувремена били су поново кобни по Београђане. За „Динамо“ погађа резервни играч Михаил Гершкович, који је десетак минута раније заменио стрелца првог гола Кожемјакина.

Реванш је одигран две недеље касније, пред 55.000 гледалаца у престоници Узбекистана –  Ташкенту. Резултат по „Црвену звезду“ био је неповољан, јер је од 1. минута морала да јури предност противника. „Звезда“ преко дефанзивца Петра Кривокуће успева ипак да у 65. минуту дође у вођство, које је потрајало само 10 минута. Кожемјакин је поново био кобан за Београђане. Утакмица је завршена резултатом 1:1, што је значило да ће у полуфиналу Купа победника купова против „Динама“ из Берлина играти истоимени московски тим. Московљани су у финалу играном на „Камп Ноуу“ резултатом 3:2 поражени од „Глазгов Ренџерса“, који је у полуфиналу елиминисао славни минхенски „Бајерн“.

Занимљиво је такође подсетити да је Црвена звезда могла да игра финале Лиге шампиона 1990/91. са московским „Спартаком“. Али пошто до тога није дошло, „Звезда“ се на неки начин осветила „Олимпику Марсељ“ за пораз руског клуба у полуфиналу.

Ротор Волгоград, 1998.

До следећег окршаја „Црвене звезде“ са руским тимовима у европских такмичењима прошло je више од четврт века. У претквалификацијама Купа Уефа, 11. августа 1998. на Маракани састали су се „Црвена звезда“ и „Ротор“ из Волгограда. Овај меч био је веома тежак за „Црвену звезду“. Домаћини су повели из пенала у 60. минуту преко везисте Далибора Шкорића, а „Ротор“ је изједначио 6 минута касније. У последњим тренуцима сусрета чувени немачки судија Хелмут Круг оправдано је досудио још један пенал за Београђане, пошто је голман Андреј Чичкин у казненом простору оборио стрелца првог гола Шкорића. Са беле тачке неумољив је био вечити таленат Перица Огњеновић, лидер те „Звездине“ генерације, у којој су се још издвајали каснији репрезентативци Буњевчевић, Друлић и голман Драгослав Јеврић.

Реванш у Волгограду завршен је истоветним резултатом у корист „Црвене звезде“. „Ротор“ је у 59. минуту повео преко Aлександра Зернова, а резултат су преокренули Огњеновић и дефанзивац Иван Дудић. „Звезда“ је успела да прескочи након продужетака свог следећег ривала француску „Мец“, да би још један француски тим „Лион“ био превелик залогај и црвено-бели су након оба пораза завршили у 2. колу Купа УЕФА.

Зенит Санкт Петербург, 2004.

„Црвена звезда“ је последњих година одиграла неколико пријатељских мечева против „Зенита“ из Санкт Петербурга. На једној таквој утакмици у Београду присуствовао је и председник Владимир Путин.

Међутим, први окршај са „Зенитом“ у квалификацијама за Лигу Европе из септембра 2004. црвено-бели неће памтити по добром. И поред тога што су успели да окупе добар и перспективан тим у коме су главну реч водили каснији репрезентативци Жигић, Пантелић, Луковић, Миловановић, Баста и Бошко Јанковић, „Звезда“ је практично елиминисана након првог меча на стадиону Петровски у Санкт Петербургу. Одбрана Београђана није имала решење за разигране асове „Зенита“ Андреја Аршавина (постигао два гола) и Александра Кержакова (један гол). Крајњи резултат био је 4:0, а у стрелце за „Зенит“ успео је још да се упише и ветеран Александар Горшков.

Реванш у Београду био је пука формалност. „Звезда“ је повела у првом полувремену преко Марка Пантелића, а „Зенит“ је у наставку преокренуо резултат и славио са 2:1. 

„Зенит“ се у наставку такмичења међутим није прославио, није успео да прође групу.  „Лил“, „Севиља“ и немачка „Алеманија Ахен“ били су боље пласирани од руског тима. Управо у сезони 2004/2005 стигао је први европски клупски трофеј у Русију. Московски ЦСКА је тријумфално окончао своје учешће у Купу УЕФА, а томе је допринео и бивши играч „Војводине“ и српски репрезентативац Милош Красић.

Интересантно је да је у 1/8 финала ЦСКА елиминисао београдски „Партизан“:

Последњи јесењи мечеви под окриљем УЕФА на Маракани играли су се у сезони 2007/08. Баш те сезоне у овом такмичењу тријумфовао је „Зенит“ из Санкт Петербурга:

 У групној фази Лиге Европе „Звезда“ је тада одиграла достојно само против минхенског „Бајерна“. Водили су два пута, а несрећно су поражени поготком Тонија Кроса у 94. минуту. У преостала три меча против солунског „Ариса“, „Браге“ и „Болтона“, „Звезда“ није успела да постигне ниједан, а примила је 6 голова.  Ове јесени „Црвену звезду“ очекују много озбиљнији противници него 2007, лондонски „Арсенал“, „Бате Борисов“ и „Келн“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.