Волгоград, град Стаљинградске битке

Волгоград важи за „најсовјетскији” град у Русији. За то постоје основани разлози. На првом месту је његова херојска и патриотска прошлост. Пошто се у целом свету прославио као Стаљинград, овај град је и данас чувен по споменицима посвећеним бранитељима града, као што је комплекс на Мамајевом кургану и панорама „Стаљинградска битка”. Други разлог лежи у чињеници да је град после рата поново подигнут из пепела и зато готово сав центар града у чистом облику представља пример стаљинског империјалистичког стила у архитектури.

Стаљинград и заокрет у светској историји
2. фебруара 1943. у Стаљинграду је, захваљујући великој и скупо плаћеној победи Црвене армије, дошло до наглог заокрета у светској историји. Па ипак, у западној литератури се могу видети покушаји фалсификације важности ове битке.

Прослава 70-годишњице Стаљинградске битке у потпуности ће обележити ову годину у животу града. Током целе 2013. одржаваће се изложбе, различите манифестације и догађаји посвећени овом јубилеју.

Један од најважнијих симбола Волгограда је Музеј-панорама „Стаљинградска битка” (Улица маршала Чујкова бр. 47). Осим грандиозног панорамског приказа саме битке, музеј садржи најкомплетнију колекцију докумената и предмета повезаних са Стаљинградском битком. У Тријумфалној дворани су изложене оригиналне заставе свих већих и мањих војних формација које су учествовале у сукобу. Занимљива је и колекција поклона које су граду донели људи из целог света у знак поштовања према јунаштву његових бранитеља. Међу даровима су бронзане фигуре, копије познатих Роденових скулптура „Пољубац” и „Верност” које је израдио сам уметник. Ту је и мач британског краља Џорџа VI, који су грађани добили 1943. поводом прославе ове велике победе.

Поводом 70-годишњице Стаљинградске битке у Музеју-панорами отворена је изложба „Једна победа за све...”. Изложба је осећајна на једноставан начин и због тога је веома занимљива. Изложени су само оригинални предмети: униформе и оружје, трофеји и предмети свакодневне употребе, документи и писма бранитеља града, међу којима су били људи различитих звања, професија и националности.

Недалеко од Музеја-панораме налази се чувена Кућа Павлова (Совјетска улица бр. 39). Она је позната по томе што ју је током 58 дана бранила шачица бораца. Било их је укупно 25, али у кући их истовремено никада није било више од 15. Ова троспратница се налазила на узвишењу и њено освајање је било стратешки значајно и за Немце и за Русе. У току тих застрашујућих дана у кући се родила девојчица Зина. Зинаида Петровна Селезњова, вршњакиња Стаљинградске битке, и дан данас живи у Волгограду. Кућа Павлова је и даље стамбена зграда у којој живе обични становници Волгограда, иако је, као део архитектонског ансамбла Лењиновог трга, украшена пригодним барељефима.

Да би се доживела сва величанственост, горчина, бол и понос који су везани за ово место, на Мамајев курган (Улица маршала Чујкова бр. 47) треба се попети пешке. То је заиста генијалан спомен-комплекс, који се може „листати” као књига. Свака његова „страница“ је непоновљива: алеја међу тополама и трг бораца на живот и смрт, зидови-рушевине и језеро суза, пантеон славе и мајка која оплакује погинуле. И, као врхунац,„Мајка Отаџбина“, постављена на месту одакле се шири чудесан поглед на град и пространства преко Волге.

Не треба заборавити да је Мамајев курган истовремено и некропола. У Великој гробници (непосредно испод споменика „Мајка Отаџбина“) и Малој заједничкој гробници сахрањено је 36 хиљада совјетских војника. У току обнављања града посмртни остаци су овамо доношени из свих делова града. Имена многих погинулих откривена су тек недавно. На Ратничком меморијалном гробљу Мамајевог кургана 2. фебруара је постављена спомен-плоча са именима 17 хиљада бранитеља Стаљинграда. Њихова имена су откривена током брижљивог истраживања које је трајало последњих десет година.

А пошто је Мамајев курган место на коме почивају десетине хиљада погинулих војника, почетком овог века овде је подигнут још један споменик, православни храм Свих Светих.

Једино дрво у граду које је преживело Стаљинградску битку још увек је живо и налази се на Тргу палих бораца. На плочи у подножју стабла пише: „Природно-историјски споменик. Топола ова преживела је битку велику.“ Фотографија: Sorovas.

То су највеће светиње у Волгограду. Међутим, читав центар обновљеног града представља споменик његовим бранитељима и његовим обновитељима. Онај ко шета улицама осећа да у Волгограду и обично дрво или улична светиљка могу бити споменик. А таква светиљка постоји. Она је преживела Стаљинградску битку, оштећена је крхотинама граната, и налази се на тргу код железничке станице, поред Меморијално-историјског музеја (Улица Гогоља бр. 10). И такво дрво такође постоји. То је топола у Алеји Хероја, која расте директно из асфалтне стазе и помало нарушава перспективу. Без обзира на то што ово дрво очигледно представља „сметњу”, нико се још није усудио да га посече. Јер, то је једино дрво које је преживело Стаљинградску битку. У спаљеном, до темеља порушеном граду није остало другог зеленила.  

Можда управо због тога становници Волгограда толико воле зеленило. Алеја хероја на обали реке је у суштини део парка. А Лењинов проспект, главна улица у Волгограду, уопште није проспект (дуга и широка улица), него булевар (улица са широком алејом у средини). Наиме, по средини Лењиновог проспекта, одвајајући два саобраћајна тока, пружа се широка стаза за пешаке оивичена дрворедима.  

У пролеће је град сав у цвету. Прво процветају кајсије, које расту по улицама и у двориштима и које су за Волгоград карактеристичне као трешњино дрво за Јапан. Затим цветају јоргован и акација, каталпа и кестен. Тада је лепо прошетати се Улицом мира. То је улица која је прва изграђена након битке и због тога је и добила такав назив. У Улици мира налази се планетаријум. Он је занимљив са тачке гледишта архитектуре, јер се на његовој куполи налази скулптура чувене совјетске уметнице Вере Мухине. Али, планетаријум је и историјски интересантан. Наиме, комплет опреме планетаријума са Цајсовом оптиком Стаљину су за 70. рођендан поклонили радници Немачке Демократске Републике.

Росијскаја газета. Сва права задржана.