Готско лице Москве

Готски стил није типичан за руску архитектуру и у њој се појавио релативно касно: прве грађевине у готском стилу у Русији се срећу тек у 18. веку. Први руски архитекта који је у своје грађевине унео елементе готике био је Василиј Баженов. Он је седамдесетих година XVIII века за императорку Катарину Велику по њеном личном налогу пројектовао резиденцију Царицино у Подмосковљу. Према царичиној жељи, то је ансамбл грађевина „у готском маниру“, изграђен по узору на ремек-дела француске и италијанске готике.

Василиј Баженов се школовао у Европи и управо су такви боравци ван Русије били пут којим се европско средњовековно архитектонско наслеђе преносило у руску архитектуру и неимарство. Европска готика на руском тлу није масовно прихваћена и није постала један од водећих архитектонских стилова: готски утицај видљив је само на појединим грађевинама, пре свега у престоници.

Руску готску архитектуру не можемо у правом смислу речи сматрати „готском“ управо због њеног касног појављивања. Када се говори о грађевинама у овом стилу, најчешће се користи термин „неоготика“, по аналогији са правцем у британској архитектури који је био ренесанса средњовековне готике. Међутим, средњовековни готски стил као такав у Русији није постојао, тако да у руској архитектури није била могућа ни његова ренесанса. Зато неки овај стил дефинишу као „псеудоготика“.

У сваком случају, на карти Москве не можемо заобићи неколико грађевина у чијој су архитектури очигледни елементи европског „варварског“ стила. Елементи готског декора се, као и у Европи, најчешће виђају на верским грађевинама, на римокатоличким, англиканским и лутеранским црквама. Готика је видљива и у архитектури неких приватних вила и продајних објеката. Током обиласка Москве могла би се направити тематска туристичка тура како би се у једној шетњи посетили ови „готски бисери“.

Катедрала Безгрешног зачећа Пресвете Девице Марије
(Ул. Мала грузинска 27/13, http://catedra.ru)

Катедрала је подигнута у првој деценији 20. века. Њена фасада је израђена по узору на готску катедралу у Вестминстерској опатији. Уређивање унутрашњости храма трајало је до 1917.

У јеку совјетске антирелигијске кампање, 1938. године конфискована је сва имовина овог храма, а унутрашњост је подељена на три спрата и у згради катедрале отворен је студентски дом. Касније, 1956. године, у храм је смештен научноистраживачки институт „Мосспецпромпројект“, што је утицало да се архитектура овог здања још више измени.

Прво богослужење после 60 година одржано је 1990. на степеништу катедрале.

Катедрала је отворена за све посетиоце. Поред разгледања њене спољашњости, требало би присуствовати и на неком од богослужења, која се овде врше на неколико језика, између осталог на енглеском, француском, шпанском, корејском и вијетнамском. Поред тога, у овој катедрали годишње се одржи преко сто концерата духовне и класичне музике. Карте за било који од концерата могу се резервисати путем Интернета, а могу се купити и у самој катедрали сат времена пре концерта. „Руска реч“, преко своје рубрике „Културни календар“, редовно најављује најважније концерте који се одржавају у катедрали.

Вила Саве Морозова
(Ул. Спиридоновка 17)

У Москви 19. века испредале су се легенде о раскошном животу Саве Морозова, једног од најпознатијих мецена из породице богатих индустријалаца Морозових. Такве приче је поткрепљивала и његова вила у Улици Спиридоновка, саграђена као замак у готском стилу.

Морозов, који је у младости студирао хемију на Универзитету у Кембриџу, био је фасциниран енглеском готиком. По Морозовљевој жељи, пројекат виле за његову супругу Зинаиду израдио је млади архитекта Фјодор Шехтељ, који је као и Морозов био одушевљен средњовековном романтиком.

Изградња виле је трајала до 1898. Здање какво до тада у Москви није виђено одмах је постало једна од главних градских знаменитости. Захваљујући пројекту ове виле Шехтељ је постао чувен и успешан архитекта.

Након Револуције 1905. са којом се није могао помирити, Морозов је извршио самоубиство, а његова супруга Зинаида је после мужевљеве смрти продала вилу.

Осим у историју архитектуре, Морозовљева вила је ушла и у историју књижевности: сматра се да је Михаил Булгаков описао управо ту вилу у роману „Мајстор и Маргарита“, у коме се јунакиња претвара у вештицу и излеће кроз прозор.

Вила се данас користи само за дипломатске пријеме на највишем нивоу које организује Министарство иностраних послова РФ. Нажалост, људи који немају везе са високом политиком у њу не могу ући. Раније је Морозовљева вила била отворена за посетиоце на Дан музеја, али то више није случај.

Катедрала светог Петра и Павла
(Старосадски сокак 7/10)

У бисере „готске Москве“ спада и катедрала светог Петра и Павла у Старосадском сокаку. То је једна од две активне лутеранске цркве у граду и седиште једне од најстаријих лутеранских епархија у Русији. Изградња катедрале почела је 1817, а средства су уложили пруски краљ Фридрих Вилхелм III и руски император Александар I. Током 19. века ово здање је неколико пута реконструисано: катедрала је проширивана са повећањем броја парохијана. Богослужења су прекинута 1936. Три године касније у катедрали је отворен биоскоп. У складу са тим, ентеријер је био потпуно измењен, а шиљати торањ уклоњен.

Овој катедрали, као и многим другим верским здањима, првобитна сакрална намена враћена је 1991. Те године започети су обимни радови на рестаурацији њеног екстеријера, који су трајали све до 2010. Обнављање детаља првобитног ентеријера још увек траје, због чега се понекад одлажу концерти за оргуље, који се у катедрали редовно одржавају. Карте за ове концерте могу се наручити преко Интернета. Цена карата се креће од 15 до 30 евра.

Тржни центар ЦУМ
(Улица Петровка 2, http://www.tsum.ru)

Тржни центар ЦУМ (Централна робна кућа) једно је од најпопуларнијих места за куповину у Москви. Купујући овде, уједно можете уживати и у разгледању готске архитектуре.

Шестоспратницу на углу Петровке и Позоришног трга (испред Бољшог театра) изградили су 1908. трговци Ендрју Мур и Арчибалд Мерилиз специјално за своју продавницу „Мур и Мерилиз“. Готски стил који су одабрали био је, између осталог, и одлична реклама: купцима је лако остајала у сећању нова велика робна кућа која се по својој архитектури издвајала од околних здања изграђених у класичном стилу.

Приликом изградње овог здања у Русији је први пут употребљен армирани бетон. Оваква нова архитектонска решења омогућила су да зидови буду тањи, тако да је унутрашњост зграде била пространија. Лагани метални прозорски оквири побољшавали су осветљење продавница.

Током своје историје зграда ЦУМ-а никада није мењала своју намену: у њој се трговало чак и за време Другог светског рата. Данас је тржни центар ЦУМ једно од најпопуларнијих места за куповину у руској престоници. У њему се налази преко 1000 продавница одеће познатих модних брендова, парфимерија и златара.

Англиканска црква светог Андреја
(Вознесенски сокак 8/2, http://www.standrewsmoscow.org)

Прва англиканска капела у руској престоници изграђена је 1827, а 1884. британски архитекта Ричард Нил Фримен подиже једнобродну цркву од цигле, која се и сада налази у Вознесенском сокаку. На захтев Шкота, који су у то време били најуваженији и најбогатији чланови британске заједнице у Москви, нова црква је посвећена светом апостолу Андреју, заштитнику Шкотске.

Црква руже, чичка и детелине
Англиканска црква св. Андреја већ скоро 200 година оживљава дух викторијанске провинције у центру Москве. Њена дивна акустика овековечена је и на безбројним „Мелодијиним“ снимцима класичне музике.

За време Октобарске револуције бољшевици су на црквеном торњу поставили митраљез покушавајући да зауставе напредовање војске привремене владе. После Револуције, овој цркви је, као и већини других верских објеката, промењена намена: коришћена је као складиште и раднички дом, а од 1960. у цркви се налазио музички студио „Мелодије“. Дозвола за поновно вршење богослужења добијена је 1991.

У овој цркви богослужења се врше само на енглеском језику. Четвртком и недељом одржавају се добротворни оргуљски концерти којима могу присуствовати сви заинтересовани. Оргуље по којима је црква била позната пре Револуције нису преживеле совјетску епоху, али је сачувана јединствена акустика овог простора, коју високо цене солисти московских филхармонијских оркестара и Бољшог театра, који често наступају пред парохијанима и другим посетиоцима у пратњи електричних оргуља. Карте се могу наручити преко Интернета.

Фотографије: РИА „Новости“, ИТАР-ТАСС, Lori/Legion Media, Alamy/Legion Media.

Росијскаја газета. Сва права задржана.