Космичко камење у посети Русији

Млади посетиоци Московског планетаријума разгледају изложбу метеорита. Извор: РИА „Новости“.

Млади посетиоци Московског планетаријума разгледају изложбу метеорита. Извор: РИА „Новости“.

Русија је веома велика и вероватно зато на њеној површини има тамо много остатака камених посетилаца из свемира. За неке се зна, али су многи без сведока пали у бескрајним ненастањеним пространствима. Представљамо шест региона Русије у којима се може наћи метеорит или бар значајан траг госта из свемира.

Део метеора који је пролетео изнад Чељабинске Области пао је у језеро удаљено 1 km од града Чебаркуља. За разлику од овог случаја, места пада појединих метеорa на територију Русије остала су непозната, а за многе од њих нико никад није ни чуо. Сваке године око хиљаду небеских тела укупне масе од око две тоне стигне до површине Земље. Па ипак, туристи и ловци на метеорите већ одавно су обележили поједина места пада небеских посетилаца. RBTH је направио избор најпознатијих случајева пада метеора у Русији, чије су координате познате и доступне свакоме ко жели да пронађе комадић „ванземаљца“.

Уочи Бородинске битке пао је метеор на положај руске артиљеријске батерије код села Горки. Метеорит је дуго чуван у породици командира батерије А. И. Дитрихса и тек 1892. (80 година после пада) Дитрихсови потомци су га предали Руској академији наука.

Позната места пада метеора одавно представљају епицентре „метеоритске грознице“. Често има толико комада метеорске кише да их је немогуће све сакупити, а ловци на метеорите су током непуних сто година много пута прочешљали сибирску тајгу у потрази за многобројним „небеским парчићима“. Међутим, ако сте се одлучили да сами кренете у потрагу, знајте да Сибир није једино место на које треба обратити пажњу.

Приморски Крај: Гвоздена сихоте-алињска метеорска киша

Сихоте-алињски метеор пао је близу села Бејцухе (данас је то село Метеоритно) у Приморском Крају Усуријске тајге, у планинском масиву Сихоте-Алињ на руском Далеком Истоку. Било је то 12. фебруара 1947. Метеор се распао у атмосфери и на земљу је пао у виду гвоздене кише која је захватила 35 квадратних километара. У централном делу „елипсе растурања“ пронађено је 160 јама пречника од 1 m до 28 m. Највећа међу њима била је дубока 6 m, а сам метеор је убројан међу десет највећих који су дошли до нас. Многи његови делови нису пронађени. И у данашње време се комади овог метеора могу пронаћи у стаблима, тако да није неопходно пузити по земљи са метал-детектором.

Поред тога, у Приморском Крају се налази Кратер Собољева пречника 53 m, формиран пре око 1000 година.

Република Тува: Метеор Чинге

Први пут су комади метеор Чинге пронађени 1912. на реци Ургајлик-Чинге која припада сливу реке Елегест на источном делу планинског масива Тану-Ола. У горњем току реке пронађено је грумење злата, што је у ове крајеве привукло копаче злата и створило златну грозницу у Туви почетком 20. века. Они су пронашли масивне комаде метала (гвожђе са примесама никла), за које се испоставило да су космичког порекла, а један од рудника злата у потоку Чинге добио је назив „Метеоритни“. И данас се у овој реци могу пронаћи комади метеора.

Астрахањска Област: Метеор Царјов

Пад метеора Царјов (тешког 1225 kg) могао се видети 1922, али је сам метеорит био пронађен тек 1968. за време орања у совхозу (пољопривредној задрузи) „Лењински“. Прво саопштење о проналаску стигло је тек 11 година касније од електрозаваривача Бориса Никифорова.

До данашњег дана је пронађено око осамдесет комада метеора Царјов. Неки од њих се чувају у приватним збиркама, али већина се налази у Москви, у Руској академији наука. Комади су тешки од 50 g до 283 kg. Царјов је по величини и тежини трећи метеорит на свету. Још увек се трага за његовим комадима.

Татарстан: Метеорска киша Каинсаз

Основни уређаји за мерење магнетног поља су магнетометри и градиометри. Када је реч о тражењу метеорита, они су знатно ефикаснији од детектора метала, јер захватају већу дубину и ширину. На пример, захваљујући овим савременим уређајима на Антарктику је за само 4 часа пронађено 20 метеорита. За многе ловце на метеорите ова потрага је нешто много важније од хобија: познати су случајеви када су од продаје метеорита проналазачи зарађивали преко милион евра. Цена једног комада може да се креће од 300 евра до неколико стотина хиљада евра. У Русији је Руска академија наука та која процењује пронађени метеорит и плаћа награду за њега.

У Татарстану се налази Карлински кратер. То је највећи метеорски кратер на територији Русије. Пречник му је 10 km, а процењује се да је стар 5 милиона година. Кратер се налази западно од града Буинска, на граници са Чувашијом.

На територији Татарстана су пронађена укупно 4 метеорита. Највећи је Каинсаз, који је пао 13. септембра 1937. у Мусљумовском рејону, близу села Каинсаз. Житељи су имали прилику да виде јединствени призор. Метеор тежак преко 210 kg распао се приликом пада.

Ловци на метеорите почели су масовно да долазе у село Каинсаз тек крајем прошлог века, тако да још увек има шансе да се пронађе и неки крупнији комад.

Чељабинск: Метеорска киша Кунашак

Недавна метеорска киша није била прва у историји Чељабинска. Још 11. јула 1949. метеорска киша је захватила површину од 194 квадратна километра на подручју Чељабинске Области. Пронађено је двадесет комада укупне тежине 200 kg. Старост Кунашачког метеорита је релативно мала: свега 720 милиона година. На комадима преосталим од ове метеорске кише, за разлику од других космичких објеката који су пали на земљу, није пронађена површинска кора (fusion crust), што научници објашњавају високом густином чврсте супстанце самог метеора, од које се крхка површинска кора одвојила приликом проласка метеора кроз атмосферу.

Краснојарски Крај: Тунгуски метеор

На крају, најславнији и најзагонетнији. Ни до данас нису пронађени остаци Тунгуског метеора, тако да је његово порекло једна од највећих тајни данашње науке. Изнад басена реке Јенисеј 1908. пролетела је огњена кугла. Лет се завршио експлозијом на висини од 7-10 km изнад ненасељеног подручја тајге. Ударни талас су забележиле опсерваторије целог света, чак и оне на Западној полулопти. Услед експлозије је оборено дрвеће на територији од преко 2000 квадратних километара, избијена су стакла у насељима удаљеним неколико стотина километара од епицентра експлозије. Током неколико дана на подручју од Атлантика до централног Сибира могло се видети интензивно сијање на небу и светлећи облаци. Чак и данас постоји мноштво верзија порекла овог небеског тела: од комете до последица експеримената Николе Тесле. Администрација Краснојарског има и туристичке маршруте на место пада Тунгуског метеора.

Росијскаја газета. Сва права задржана.