Путовање до планине „Не иди тамо“

Страшна судбина Дјатловљеве групе подстакла је невиђено интересовање за неприступачне крајеве Северног Урала. Архивска фотографија.

Страшна судбина Дјатловљеве групе подстакла је невиђено интересовање за неприступачне крајеве Северног Урала. Архивска фотографија.

До Планине мртвих на Северном Уралу иде се 1290 km теренским возилом и још 156 km пешке или на скијама. Ова „зона са највише НЛО активности у Русији“ - место где је настрадала група Дјатлова - једна је од најпривлачнијих дестинација најекстремнијих руских спортских туриста.

По масовности туристичког покрета Совјетски Савез је био међу првима у свету. Када је реч о спортском туризму, 1975. је у СССР-у било преко 100 хиљада људи са звањем спортисте одређене класе, а звање мајстора спорта имало је преко 600 спортских туриста. Прошао је период слабљења спортског туризма 1990-их и сада су поново у моди шатори, ранчеви и песме уз гитару поред ватре. Регион Северног Урала је данас једна од најпопуларнијих дестинација спортских туриста у Русији. Прича о загонетној смрти студената Уралског политехничког универзитета, која је 1959. потресла Совјетски Савез, данас привлачи многе туристе и туристичке агенције Русије.

Задатак последњег похода групе Игора Дјатлова био је да пређу 350 km ходајући на скијама по планинама Северног Урала. Био је то поход најтеже категорије у коме је требало да се група попне на планину Отортен (на језику народа Манси то значи „Не иди тамо“). Међутим, 12. фебруара група није стигла на своје крајње одредиште, у насеље Вижај. Ноћ између 1. и 2. фебруара на падини планине Холатчахљ (што у преводу са језика народа Манси значи „Планина мртвих“) била је кобна за деветоро студената.

Постоји много верзија о узроцима њихове смрти, од природних до паранормалних, али ниједна до данас није (и вероватно неће ни бити) доказана. Та трагедија на Уралу још увек се сматра једном од главних загонетки прошлога века, и већ су стотине туриста посетиле подручје Планине мртвих у покушају да је одгонетну.

Планина Холатчахљ је прва на списку најопаснијих аномалних зона Русије. У протеклих сто година овде је свој живот завршило 27 људи. Трагедија са Дјатловљевом групом се догодила 1959, а већ 1960. су се у овом подручју срушила три авиона, и у тим несрећама погинуло је укупно 9 пилота и геолога, да би наредне 1961. у истом подручју била пронађена тела деветоро туриста из Лењинграда (Санкт Петербурга). Не тако давно, 2003, на подручју планине Холатчахљ се срушио хеликоптер са 9 путника који су чудом остали живи. Број 9 је на овој територији заиста кобан.

Холатчахљ је једно од најнеприступачнијих подручја Русије, па ипак, чини се да ништа не може спречити данашње туристе да задовоље своју знатижељу. Постоји неколико начина да се дође до Превоја Дјатлова:

Пешке или ходајући на скијама (12 месеци годишње)

Плато Мањпупуњор. Извор: ИТАР-ТАСС.

До стубова насталих ерозијом стена на чувеном платоу Мањпупуњор (који је кандидат за списак Светске баштине УНЕСКО-а), пут води управо преко Превоја Дјатлова. До превоја се путује 14 дана. Од Јекатеринбурга треба превалити 1290 km теренским возилом, и још 156 km пешке (а зими на скијама), по 20 km дневно. Ко успешно пређе злокобну Планину мртвих, одмах ће моћи да заноћи на Превоју Дјатлова.

Моторне санке или теренска возила

Потребно је око недељу дана да се зими у планинама Северног Урала пређе 400 km на моторним санкама. У лето, пролеће и јесен страствени туристи изнајмљују теренска возила. Пут води кроз Ушму, напуштено насеље народа Манси у коме још увек живе свега три породице. У насељу су сачувани остаци ГУЛАГ-а, основаног још 1938. Ушма се налази близу Вижаја, села где је Дјатловљева туристичка група 1959. требало да заврши свој поход.

Село Ушма. Извор: wikimapia.org.

НЛО-туризам

Поред путовања на Превој Дјатлова многе локалне туристичке агенције нуде посету насељу Ивдељ, које се по мишљењу уфолога налази „у зони активности НЛО“: „Сви житељи овог насеља по неколико пута месечно имају прилику да виде на небу светлост која нема никакве везе са поларном светлошћу, нити са светлима авиона. Још нико није нашао логично објашњење за појаву те светлости“, каже представник локалне туристичке агенције. Пре поласка туристи се региструју у одељењу Министарства за ванредне ситуације.

Кога контантирати у случају опасности

Главна Управа Министарства за ванредне ситуације у Свердловској Области, Јекатеринбург, ул. Карла Липкнехта, 8а.

Приволшко-уралски регионални спасилачки одред, телефон +7 (343) 2619031.

Спасилачка служба Свердловске Области, обласна државна служба, телефон +7 (343) 2971100, pss@mchs.epn.ru, Јекатеринбург, Ул. Новинска 10.

Спасилачка служба, град Ивдељ, телефон +7 (34316) 22040, Свердловска Област, Ивдељ, Ул. Миханошина 74.

Ивдељски спасилачки одред, телефон +7 (34216) 23241, Свердловска Област, Ивдељ, Ул. 8. марта 31.

Росијскаја газета. Сва права задржана.