Крстарење возом по исконском Северу

„Крстарење“ возом кроз пределе Републике Коми нуди туристима ретку могућност да кроз прозоре хотела на точковима, воза „Поларна светлост“, уживају у пејзажима руске поларне области (Заполарја).

Туристима су на располагању купеи са два лежаја са засебним тоалетом, телевизором и утичницом, као и клима-уређаји и бежични приступ Интернету. Крстарење возом полази из престоноце Републике Коми, Сиктивкара, а завршава у Воркути. За разлику од обичног воза, „Поларна светлост“ у станицама чека на своје путнике. Туристи излазе у град, у пратњи водича разгледају знаменитости, а затим се без журбе враћају у воз. Ово путовање у том смислу личи на речно крстарење.

Упркос распрострањеном мишљењу да се ради о великој удаљености, лет од Москве до Сиктавкара траје само два сата. Авантура почиње чим слетите. Давно је прошло време када су се у Републици Коми хеликоптери користили као локално превозно средство. Данас изнајмљивање хеликоптера на сат времена кошта око 100 хиљада рубаља (око 3000 долара) и ова вожња је скупо задовољство које не могу сви себи да приуште. Путеви у Републици Коми носе неславну титулу „најлошијих у Русији“. Једина свима доступна врста превоза заправо је железница, чија мрежа покрива читаву територију Републике од севера до југа. 

Возови се строго придржавају возног реда, као чувени швајцарски часовници. Они поуздано повезују главне саобраћајне чворове у Републици Коми, на којима туристи из воза могу да пређу у аутобус, теренско возило, комби прилагођен за кретање по неравном терену или у већ поменути хеликоптер. Туристички воз представља кључну карику у овом саобраћајном ланцу.

Република Коми је пре свега позната по споменицима природе, као што је тешко доступни планински плато Мањпупуњор. Међутим, маршрута воза „Поларна светлост“ залази и даље и више од овог места, чак у планине Субполарног Урала. Воз се уз писак зауставља у станици Инта и путници напуштају вагоне.

Камион „Урал“ се већ више од сат времена труцка путем који су изроварила теренска возила. Лево, десно и пред вама пружа се непрегледна тајга. Обични аутомобили овуда не могу да прођу. Непроходна четинарска шума постепено постаје све ређа, смењују је предели у којима се шума меша са ниским растињем, а још даље ка северу преовладава чиста тундра. Наилазите на ниско грмље мочварне малине, нагомилано стење, сребрнасте жиле планинских река које просецају оскудан северни пејзаж. И то је само незнатан део националног парка Југид Ва, највећег у Русији. Чине га сурови предели надземаљске лепоте, природа коју човек није успео да укроти. Овдашњи комарци у „јеку сезоне“ могу за неколико сати у потпуности да исисају крв лоса, временски услови се мењају три пута дневно, а у јуну можете наићи на снежне сметове који досежу до појаса. Проблем саобраћајне доступности у Републици Коми се решава на традиционалан начин. Камион „Урал“ превози запослене и туристе до одмаралишта „Жељено“ (_serbianBeginIgnore_Желанное_serbianEndIgnore_) по разрованом путу. Уосталом, за недирнуту природу Републике Коми чак је и овакав пут добар и значи много, као на другим местима ауто-пут. Осим у камионима, посетиоци по овом беспућу могу да се провозају и у теренским возилима са точковима висине човека.

Воз се у субполарној и поларној области Русије зауставља како би туристи могли да обиђу планинске обронке, реке и језера, монолитне стене и поља божура. Обавезно ће посетити национални парк Југид Ва, привремена станишта номада који узгајају ирвасе, као и музеје Воркутлага (у поларном граду Воркути се у совјетско време налазио један од највећих логора ГУЛАГ-а), а имаће прилику и да пробају нека од традиционалних локалних јела, као што је лопарска супа.

Туристички воз „Поларна светлост“ ускоро ће заменити међурегионална железничка маршрута „Руски Север“. Она ће омогућити обилазак јединствених споменика природе и архитектуре, који се налазе на листи светске баштине УНЕСКО-а. Руски и страни туристи ће, полазећи из Москве, возом проћи кроз Московску, Јарославску, Архангелску и Вологодску област пре него што стигну у Републику Коми. 

Руски текст на порталу strana.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.