Русија на 50 степени Целзијуса

Астрахањска Област је један делић Велике степе, која се простире од кинеске Манџурије до делте Дунава. Извор: Lori / Legion Media.

Астрахањска Област је један делић Велике степе, која се простире од кинеске Манџурије до делте Дунава. Извор: Lori / Legion Media.

Откуд у Русији цвет лотоса и дивље камиле, одакле је лансирана прва совјетска ракета, где је била престоница Златне Хорде и зашто је у Русији плакао Буда? Одговоре на ова питања крије Астрахањска степа, руски део највеће степске равнице на планети.

Степе на карти Евроазије заузимају огромну територију. Травнате равнице простиру се од кинеске Манџурије све до делте Дунава. У древно време се читаво то подручје називало Велика степа. Туда је некада пролазио Велики пут свиле. Степе су настањивали Скити, Хуни, Монголи и многи други номадски народи. Они су човечанству подарили имена оснивача Монголске Империје Џингис Кана и великог освајача Тамерлана. Новинар Russia Beyond отиснуо се на путовање по Астрахањској Области, тј. по једном делићу Велике степе у коме још увек живе потомци древних завојевача.

Од Хазара до Ивана Грозног

Садашња територија Астрахањске Области била је део Хазарског каната, чију је престоницу Атил (рус. Итиль) у делти Волге 965. разорио кијевски кнез Свјатослав. Касније су на ту територију дошли Кумани, да би је у првој половини 13. века населила татарско-монголска племена, а њих је у 16. веку потиснула војска Ивана Грозног, која је Астрахањски канат припојила Русији.

Степе се протежу читавом територијом Астрахањске Области дуж леве обале Волге, све до њеног ушћа у Каспијско језеро. Лети су те равнице спаљене сунцем и не види им се крај на хоризонту, само понегде се могу срести пешчани брежуљци. Највећи међу њима је висок 20 m и зове се Велики Брат. Лети овде температура достиже 50 степени Целзијуса.

Сточарство је одувек било главно занимање номада. У Астрахањској Области се оно очувало до данашњег дана, али начин живота више није номадски. У изолованим пастирским насеобинама без воде и струје гаје се овце, краве, племенски коњи и камиле. Овдашњи житељи се с правом поносе својим „степским лађама“, јер оне спадају међу најкрупније двогрбе камиле на свету. Оне се и данас, као и хиљадама година досада, користе за превоз терета. У степама живе потомци номада: Калмици, Казаси, Ногајци и Туркмени. Поред њих на астрахањској територији живе Руси и козаци, који су у овом региону већинско становништво.

Камиле са југа Русије спадају међу најкрупније двогрбе камиле на свету. Извор: Lori / Legion Media.
Ако желите камилу...

Астрахањска калмичка камила кошта око 1000 евра.

У астрахањској степи се могу срести чобани који јашу на великим кабардинским коњима и од једног до другог пашњака прате стада од по неколико хиљада оваца. Путник у степи може наићи и на дивље камиле, на крда коња и Сајга антилопа, али и на и чопоре степских вукова. Вукови наносе прилично велику штету сточарству, тако да је њихов одстрел дозвољен током целе године. То не представља опасност за путнике, јер су вучји чопори углавном далеко од људи.

„Света гора“

Астрахањска степа има и своју „велику тајну“. То је свештено брдо Богдо („Свето“), једино узвишење у Астрахањској Области. Брдо има карактеристичну црвену боју, прошарано је многобројним пећинама, пукотинама и гребенима. По древној легенди, два будистичка ходочасника испустила су на овом месту камен који су на леђима носила из планине Тјан-Шан, и тај камен је заувек остао поклоничко место за будисте из целог света.

Свештено црвено брдо Богдо је једино узвишење у Астрахањској Области. Ово брдо представља поклоничко место за будисте из целог света. Извор: культура.рф.

Научно објашњење гласи да је со одговорна за настанак овог брда усред непрегледних равница. То је заправо монолит камене соли. Со је лакша од стена које је покривају и зато се постепено подиже увис, подижући на површину земље врло старе слојеве, формиране пре око 250 милиона година.

Богдо је прави музеј под отвореним небом. Још 1845. су овде пронађени први окамењени остаци древних водоземаца, па чак и ајкула. Читаво подручје сада има статус „Богдинско-Баскунчачког резервата“.

...и „Мртво море“

Друга реч у називу резервата се односи на слано језеро Баскунчак у подножју брда. Со у овом језеру је изузетно чиста (99.8 % NaCl) и данас се одавде вади 1,5 милиона тона соли годишње, што је 80% од укупне експлоатације соли у Русији.

Со је одавде вађена још у време Великог пута свиле.

У прошлом столећу су за превоз соли коришћене камиле, а данас је специјално у ту сврху изграђена Баскунчачка пруга.

Овдашњи житељи верују да је Буда једном дошао на брдо Богдо да би оплакао ходочаснике који су испустили свештени камен, и од његових суза се у подножју брда направило језеро.
Баскунчачка со је лековита. На обали језера се налази лечилиште. Људи долазе овамо да се купају у језеру и удишу ваздух богат бромом и фитонцидима. Слој соли на дну језера дебео је 6 km, а језеро се зове и „друго Мртво море“ због лековитих својстава и могућности да држи на површини чак и добро ухрањене туристе.

Ракетни полигон

У астрахањској степи је тестирана прва балистичка ракета у СССР-у. Извор: Lori / Legion Media.

Прва балистичка ракета је у Совјетском Савезу тестирана у астрахањској степи, на полигону Капустин Јар. Била је то чувена Фау-2, коју су Руси запленили од Немаца. Ова пустиња је нешто касније видела лансирања сателита и осетила експлозије нуклеарних бомби, бомбардовања и ракетирања из многих авиона и хеликоптера, као и тешке гусенице стотина оклопних возила. Недалеко од Капустиног Јара налази се затворени град Знаменск (раније се звао Капустин Јар-1). Љубитељима екстремног туризма локалне туристичке агенције нуде специјалну екскурзију на бивши совјетски полигон.

...и престоница Златне Хорде

Седам столећа пре појаве тенкова је Бату-кан, Џингис Канов унук, покорио пола Европе, а 1242. се вратио са западног похода и остао на Волги, основавши на њеној обали град Сарај, престоницу Златне Хорде (80 km северно од савременог Астрахања). Град је разорен 1395. за време најезде великог средњоазијског војсковође Тамерлана, а његове рушевине су остале под земљом до 18. века, када су научници почели да проучавају овај јединствени споменик, који свакако треба обићи приликом посете. За снимање руског филма „Хорда“ (2012) изграђене су декорације које дочаравају атмосферу древне престонице. На молбу становника овог краја декорације нису уклоњене по завршетку снимања, тако да „кулисе“ града Сараја данас представљају туристичку атракцију.

Савремена реконструкција Сараја, престонице Златне Хорде. Извор: Lori / Legion Media.

Шта треба купити у Астрахањској Области?

Обале Волге су омиљено подручје риболоваца из целе земље. Овде се могу уловити трофејни примерци сома, шарана, буцова и гргеча. Ако не будете у прилици да ловите рибу на Волги, обавезно купите овдашњу сушену и свежу рибу. Астрахањски крај је чувен и по лубеницама, чија цена у сезони (август-септембар) падне и на 4 рубље за килограм. У истом периоду се на делти Волге може посматрати како цветају лотоси.

Како доћи?

Важно!

Имајте у виду следеће: да бисте посетили брдо Богдо и језеро Баскунчак потребна вам је дозвола за улазак у пограничну зону (овуда пролази државна граница између Русије и Казахстана). Крајње је компликовано да странац самостално извади ту дозволу, па вам препоручујемо да то учините преко туристичке агенције, с тим што ће и у том случају читава процедура трајати око 2 месеца, тако да посету степама треба планирати унапред.

До Астрахања или Волгограда се може доћи возом, авионом (најнижа цена 5000 рубаља), аутомобилом (1400/970 km) или туристичким бродом. Степом није лако путовати пешке, па ће вам бити потребан коњ, као и хиљадама година досада, а у овом случају ће то бити „гвоздени“ коњ који свуда може да прође. У већим градовима постоје рентакар агенције, а организују се и одговарајуће екскурзије.

Комплексне туристичке маршруте по југу Русије (попут ове) углавном не подразумевају одлазак у астрахањске степе. Стога је боље наручити специјалну екскурзију по астрахањским степама (на пример, агенција SagaTours је већ организовала сличне екскурзије за странце, а најнижа цена посете степама са свим горенаведеним дестинацијама, укључујући и становање у номадској јурти, износи свега 300 евра).

Росијскаја газета. Сва права задржана.