Острва са благом руског Далеког Истока

Владивосток се налази на полуострву Муравјов-Амурски, на које се наставља низ острва: Руско, Попова, Рејнеке, Рикорда и неколико мањих. Сва она чине Архипелаг царице Јевгеније. Овај назив архипелаг је добио још 1850-их, пре него што је основано руско поморско утврђење Владивосток, а име су му дали Французи (по француској царици Јевгенији) - и они су били први Европљани који су ова острва уцртали на географску карту.

Свако од ових острва је привлачно за рониоце и љубитеље нетакнуте природе, као и за оне које занима историја, од најстаријих времена до савремених догађаја.

Обилазак совјетских утврђења на острву Руско

Данас је најједноставније стићи до највећег и Владивостоку најближег острва, Руско, пошто од 2012. њега са копном повезује мост. Између Владивостока и острва Руско налази се мореуз Источни Босфор, назван тако у част „старог“ Босфора. Покривено шумом, острво површине од око 100 квадратних километара поуздано штити Владивосток са југа. Зато је убрзо након доласка Руса у ове крајеве оно постало део Владивосточке тврђаве, чије су утврђене испоставе и укопане артиљеријске батерије разасуте на огромној територији. У совјетско време на острву је био стациониран велики број војних јединица, па су чак и становници Владивостока (који је у то време имао статус „затвореног града“) морали за посету острву Руско да набаве посебне пропуснице.

Ронилачки рај руског Далеког Истока
Крајња југоисточна тачка Русије, на тихоокеанској обали Приморског Краја, представља прави рај за љубитеље еко-туризма и екстремног роњења.

Данас се на месту некадашњих касарни уздижу здања Далекоисточног федералног универзитета (ДВФУ). Нови универзитетски кампус, као и мост до острва, изграђени су 2012. на иницијативу Владимира Путина. Управо овде је те године одржан самит Азијско-тихоокеанског форума за економску сарадњу (АТЕС). А након тога на острву почиње да се одржава настава, тако да студенти и предавачи са копна прелазе овамо, у морску увалу Ајакс. На острву Руско 20-30 km пута је асфалтирано, док су остали путеви још увек земљани. Свуда можете наићи на рушевине царских и совјетских касарни, као и на брда кроз која су прокопани подземни тунели и пролази. Осим универзитета, на острву ће бити изграђен највећи океанаријум у Русији.

Посетиоци радо обилазе музеј „Ворошиловска батерија“, где могу видети укопану артиљеријску батерију са две огромне топовске куполе и цевима калибра 305 mm, које су овде пренесене са бојног брода „Полтава“ и постављене почетком 1930-их због одбране од могућег јапанског напада. Ове топовске куполе биле су активан део наоружања све до 1997. Испод њих се налази неколико подземних нивоа, који су такође отворени за јавност.

На острву постоји велики број живописних увала, које мештани користе за купање и риболов. Међутим, острво је за сада само делимично култивисано. Осим кампуса ДВФУ и неколико мањих села, терен је овде полудивљи и чине га тајга, планине и стари војни путеви, који понекад подсећају на ловачке стазе. У будућности, тврде представници локалних власти, острво ће постати пуноправни рејон Владивостока, и кренуће путем развоја „од Кронштата до Менхетна“. То је све могуће, наравно, захваљујући новом мосту.

Викенд на плажи на острвима Попова и Рејнеке

Иза Руског острва налазе се острва Попова и Рејнеке, на која се у пловном периоду (од пролећа до јесени) може стићи редовним путничким бродским линијама (ред вожње може се наћи на сајту pereprava.su). Ова острва су слабије насељена, а већи број људи на њима борави само током летњих месеци, у сезони купања. На острву Попова налази се музеј Далекоисточног државног морског резервата. На острву Рејнеке посетиоци могу обићи рушевине касарни, у којима је 1980-их војску служио Иља Лагутенко, рок звезда родом из Владивостока, фронтмен групе „Мумиј Трол“. И острво Попова и Рејнеке имају велики број предивних плажа, море је чисто и топло од јуна до септембра. За летњи одмор још је привлачније живописно суседно острво Рикорда, али до њега није организован редовни саобраћај (међутим, може се изнајмити моторни чамац преко сајта farpost.ru). Још теже се стиже на острво Фуругелма, најјужније острво Русије у оквиру морског резервата.

Поља лотоса на острву Путјатин

Источно од Владивостока налази се још неколико острва, међу којима су највећа Путјатин и Асколд. На Путјатину данас има око хиљаду становника. Крајем 19. и почетком 20. века ту су се налазиле фабрике порцелана и цигле Алексеја Старцева, предузетника чувеног на руском Далеком Истоку (многе зграде у Владивостоку су изграђене управо од његове цигле). Ово острво је имало чак и железницу на коњску вучу. У совјетско време овде се налазила државно пољопривредно имање за узгој животиња са скупоценим крзном и комбинат за прераду рибе. Данас Путјатин спада међу популарне туристичке дестинације. Привлачност овог острва чини језеро Гусино, на којем расте угрожена биљна врста, лотос Комарова, најлепши водени цвет, који је симбол будизма. Иако се острво административно налази унутар граница затвореног војног града Фокино, приступ на Путјатин није ограничен и на њега се стиже трајектом из насеља Дунај.

Светионик и дивљи ирваси на острву Асколд

Још је теже доћи до острва Асколд, које има облик потковице и још је удаљеније од копна. Ово острво има богату историју. Управо на њему је 1868. дошло до конфликта између Кинеза, који су без дозволе на острву вадили злато, и руских власти. Тај инцидент је био почетак „манзовског рата“ (у Приморју су се локални Кинези звали „манзи“). Како би зауставила кинеске разбојнике „хунхузе“, који су спалили неколико руских села, Русија је морала да примени војну силу. У совјетско време на Асколду се налазио читав војни градић са школама и болницама, док је данас острво практично ненасељено. На њему је остао само светионик, а у шумама дивљи ирваси.

Легенде о шаманима и тајанствена места на острву Петрова

Монерон, смарагдни рај
Мало руско тихоокеанско острво Монерон личи на зелену капљицу раја у плавом пространству: кристално чиста вода, бујни подводни живот, мали хотелски комплекс, живописни водопади у смарагдним брдима и птице и рибе толико ненавикнуте на цивилизацију да се не плаше људи.

Острво Петрова је познато по томе што се о њему испредају бројне легенде. Налази се у близини источне обале Приморског Краја недалеко од села Кијевка (око 200 km од Владивостока преко јужних огранака планинског венца Сихоте-Алињ). Острво Петрова је део Лазовског резервата природе и зато, ако желите да га посетите, најпре се морате договорити са управом резервата, која посетиоцима у ту сврху изнајмљује моторни чамац. На острву Петрова можете видети остатке зидина тврђаве тајанственог Бохајског царства, као и изузетно густу шуму тисе. Са дрвећем, камењем и изворима острва Петрова повезан је велики број мистичних веровања. Легенде кажу да се на кори једног дрвета повремено појављује лице шамана, да изворска вода помаже женама да затрудне, а гране дрвећа се извијају у облику кинеског хијероглифа који значи „вечност“. Прича се да се на овом острву механички часовници често без разлога заустављају, а мобилни телефони сами искључују.

У близини Владивостока налази се и велики број сасвим малих острва, као што су: Магареће уши, острво које, посматрано из одређеног угла, изгледа као брод који тоне; острво Скрипљова, на којем се налази најстарији овдашњи светионик и где су за време Другог светског рата служиле жене-артиљерци; Ковришка, које подсећа на огромног кита. За свако од ових острва везан је велики број прича, у којима је данас већ тешко разликовати истину од маште. Без икаквих тешкоћа ова острва се могу обићи моторним чамцем или једрењаком.

Росијскаја газета. Сва права задржана.