Златна јесен руских уметника

Фотографија: Јелена Потапова.

Фотографија: Јелена Потапова.

Руски песници воле јесен. Она доноси осећај слободе и спокојства. Јесен је пуна неухватљиве, краткотрајне раскоши природе, која ће се ускоро претворити у пејзаже покривене снегом. У европском делу Русије права јесен траје свега неколико недеља. То су тренуци уживања у златастим крошњама дрвећа и шуштању сувог лишћа под ногама, у црвеним зрацима сунца на заласку и прохладним предвечерјима. Златна јесен је идеално време за обилазак летњиковаца руских песника и писаца. Многи од њих су на својим имањима у широј околини Москве живели током читаве године.

Поленово

Једно од најомиљенијих места за јесење излете Московљана је „Кућа на Оки“, односно имање Василија Поленова, познатог сликара коме је додељено звање народног уметника РСФСР. Кућа је саграђена пре више од сто година и налази се на 130 километара од Москве. Према пројектима самог Поленова, на имању се налазе главна кућа, његов атеље „Опатија“, дворишне куће, као и Тројицка црква удаљена 2 километра од имања. Данас је то државни меморијални и природни споменик површине 14 хектара у коме се налази 17 меморијалних здања и парк у коме је већи део дрвећа засадио лично Василиј Поленов.

Како допутовати и како се пријавити за организовани обилазак можете сазнати на званичном сајту Поленова.

Јасна Пољана

Извор: Lori / Legion Media.

„Јесењи“ писац Лав Толстој (рођен 9. септембра 1828. по новом календару) живео је и стварао на наследном имању Јасна Пољана, које се налази 200 километара јужно од Москве. У Јасној Пољани је написао своје најпознатије романе „Рат и Мир“, „Ана Карењина“ и многа друга дела. Велики писац је ту и сахрањен. Некадашње наследно имање Толстојевих данас је претворено у државни меморијални и природни споменик „Јасна Пољана“. Имање је онакво какво је било за Толстојевог живота, ту су пишчеве личне ствари, његова библиотека са 20 хиљада књига, кућа пишчевог деде, кнеза Волконског, кућа Кузминских у којој се налазила школа коју је Толстој отворио за децу сељака, и купатило.

Како допутовати, где одсести и како се пријавити за организовани обилазак можете сазнати на званичном сајту Јасне Пољане.

Велико Болдино

Извор: Lori / Legion Media.

Болдинска јесен (1830, 1833) била је најплодотворнији период у стваралаштву Александра Пушкина. Управо тада је завршио рад на „Јевгенију Оњегину“ и „Малим трагедијама“, а написао је и преко 30 лирских песама. Принудна изолација у селу Велико Болдино у Нижегородској Области (570 километара од Москве) због увођења карантина ради заштите од епидемије колере подударила се са дуго очекиваном Пушкиновом женидбом Наталијом Гончаровом. Сељани су сами 1918. Болдино прогласили местом које ће чувати успомену на Пушкина. У селу су сачувани парк и шумарак који је песник највише волео, рестаурирано је имање и обновљена је месна канцеларија.

Како допутовати и како се пријавити за организовани обилазак можете сазнати на званичном сајту места Велико Болдино.

Пушкинске горе

Извор: Lori / Legion Media.

Са стваралаштвом Александра Пушкина повезана је још једна тачка на карти европског дела Русије. То је имање Михајловско које је почетком 20. века припојено Државном националном парку „Пушкинске горе“, заједно са оближњим имањима Тригорско и Петровско. Породично имање Пушкинових у Михајловском основао је песников деда Осип Ханибал још у 18. веку. Песник је управо у Михајловском написао централне главе романа „Јевгениј Оњегин“, трагедију „Борис Годунов“ и остале „Мале трагедије“. Национални парк је од Москве удаљен 650 километара. Простире се на 9800 хектара. У њему су 5 језера, водоплавне ливаде и парковске зоне у близини имања песникових рођака и пријатеља, Пушкинов гроб и породична гробница, као и научно-културни центар у насељу Пушкинске горе.

Како допутовати, где одсести и како се пријавити за организовани обилазак можете сазнати на званичном сајту Пушкинских гора.

Абрамцево

Извор: Lori / Legion Media.

Некада племићко имање, а данас музеј-имање Абрамцево, налази се 76 километара од Москве. Имање је припадало писцу Сергеју Аксакову и индустријалцу Сави Мамонтову. Захваљујући Мамонтову имање Абрамцево је крајем 19. века постало један од центара уметничког живота Русије. У Абрамцево су долазили писци Гогољ и Тургењев, сликари Рјепин, Вазњецов, Врубељ, Коровин и Левитан, знаменити бас Фјодор Шаљапин. Данашње музеј-имање простире се на 50 хектара и обухвата парк и архитектонске споменике настале од 18. до 19. века.

Како допутовати, где одсести и како се пријавити за организовани обилазак можете сазнати на званичном сајту Абрамцева.

Константиново

Извор: Lori / Legion Media.

У родном селу руског песника Сергеја Јесењина у Рјазанској Области (270 километара од Москве) музеј-имање отворено је 1965. Одмах након песникове смрти 1925. Константиново су почели да посећују поклоници његовог стваралаштва, које су у Јесењиновој кући дочекивале песникова мајка и сестра. У књигама утисака било је на хиљаде молби да се у селу отвори Јесењинов музеј. Сада се у Константинову сваке године одржавају фестивали, песничке вечери и концерти. У селу је сачувано имање Јесењиних, црква посвећена казанској икони Пресвете Богородице, књижевна експозиција, сеоска и учитељска школа.

Како допутовати, где одсести и како се пријавити за организовани обилазак можете сазнати на званичном сајту Константинова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“