Ленски стубови, светлуцави колос

У непрегледним пространствима Јакутије над бесконачном реком Леном издижу се Ленски стубови: величанствено чудо природе, стене од црвеног пешчара, местимично обрасле шумом, које се огледају на глаткој површини велике реке. Посетиоци се могу попети на неке литице са слојевима светлуцавог кварцита и уживати у погледу са најмлађег руског резервата природе на списку УНЕСКО-а.

7 призора џина на Лени: када пловите по овој великој реци може се десити да не видите другу обалу. Фотографије: Иван Дементијевски.

Непрегледна пространства Јакутије по величини се могу поредити са површином свих европских земаља заједно. Ова област је с правом позната по чувеним Ленским стубовима, резервату природе који се од 2012. налази на листи УНЕСКО-а.

Република Саха (Јакутија) је највећа федерална јединица Руске Федерације.

Пут до Ленских стубова је напоран, али занимљив. Из Москве до Јакутска, престонице Јакутије, може се стићи авионом, при чему се цена карте креће од 8 до 10 хиљада рубаља (250-315 долара), а лет траје око 7 сати. Из Јакутска до Ленских стубова возе моторни чамци. Управо овај део пута туристи најчешће памте, јер су лепоте северних далекоисточних предела очаравајуће. Вожња моторним бродом или чамцем до Ленских стубова коштаће вас 350 рубаља по особи (11 долара), а изнајмљивање приватног глисера у сезони 4000 рубаља (125 долара) на сат. Детаљније податке можете наћи на званичном сајту националног парка.

Пут кочијаша

Путници имају још једну могућност: да дођу до града Покровска у општини Хангаласки улус и да одатле глисером или моторним чамцем дођу до резервата природе. До града Покровска некада је водио Пут кочијаша (Јамшциски тракт), вероватно од времена оснивања самог Јакутска (1632. године). Данас на чињеницу да је ту некада био пут указују само рушевине неколико кућа и гробље на којем су сахрањивани они који су умрли за време путовања. Неки натписи на камењу могу се и данас прочитати. Прича се да потомци старих кочијаша до данас живе у овдашњим селима, и да их је лако препознати по томе што не личе на Јакуте и имају плаве очи.

Тукулани

Од -35 до +40

Клима у рејону Ленских стубова је уобичајена за те крајеве, оштра континентална. Док се зими жива у термометру спусти и испод -35°C, лети се може очекивати не само +20 °C, него и +40 °C. Близина реке чини да је влажност ваздуха висока, што зими проузрокује јак мраз, а лети осећај спарине. То је и даље веома блага клима у односу на ону која влада у оближњем Ојмјакону, најхладнијем стално насељеном месту на планети.

Река Лена је заиста огромна. Када по њој пловите може се десити да не видите другу обалу, а ако нешто и угледате, не значи да је то обала. На реци се налазе острва, а нека од њих су толико велика да се на њима формирала сасвим посебна микроклима. Тако су на неким речним острвима настале праве пустиње. Тамошњи Јакути их називају „тукулани“, што у преводу са евенкијског језика значи „пешчаре“.

После неприступачног терена мочварних обала почиње успон, и већ са узвишења се виде прве пешчаре. Види се како пустиња надире на шуму, покривајући дрво по дрво и остављајући за собом само поцрнела и осушена стабла. Када се у даљини не би видела шума, рекли бисте да сте у правој Сахари. Сунце немилосрдно пали све живо, само ниско жбуње и цвеће се још увек одржавају на површини.

Ленски стубови

Ред вожње

Распоред вожњи до Ленских стубова званичног превозника „Visit Yakutia“ можете видети на њиховом сајту и на сајту „Heart of Siberia“.

После заустављања у јакутским пустињама крећете даље низ Лену, сада се већ приближавајући самим Ленским стубовима. Најпре се, час слева, час здесна, појављују мање стене. Затим се од ових монолитних стена насталих ерозијом формира целовит зид, који се пружа до саме линије хоризонта. Пола сата касније Ленски стубови се најзад појављују пред вама у свој својој величанствености.

Стене од црвеног пешчара, местимично обрасле шумом, огледају се на глаткој површини велике реке, литице од светлосивог кречњака надвијају се над водом, слојеви кварцита светлуцају на сунцу. Већина ових стена није приступачна за посетиоце, али у резервату постоји неколико видиковаца на висини од око 100 метара, са којих свако може да ужива у посматрању околних предела и велике сибирске реке.

Резерват својим гостима нуди једнодневне и дводневне екскурзије на руском и енглеском језику, које им пружају прилику да разгледају јединствене форме рељефа, да се упознају са локалним биљем и чују приче о животињама које ову област настањују од давнина.

Росијскаја газета. Сва права задржана.