Сеоске свадбе у Дагестану, дух древног Кавказа

У Дагестану живе многи народи који брижљиво чувају своју традицију и културу. Зато је културно наслеђе ове руске републике изузетно богато и разноврсно: свако веће планинско село (аул) сачувало је своје специфичне обичаје и обреде. Ако се као туриста нађете на сеоској свадби, имаћете ретку прилику да видите неке од најлепших и најдревнијих обичаја Кавказа.

Сцене са традиционалне дагестанске свадбе у селу Балхар. Неки елементи ових обичаја сежу у далеку прошлост и потичу из времена када су људи на тим просторима клањали се другим боговима. Фотографије: Иван Дементијевски.

Неки елементи ритуала и веровања народа Дагестана сежу у далеку прошлост и потичу из времена када су људи на тим просторима исповедали друге религије и клањали се другим боговима. То је најочигледније у свадбеним обичајима и обредима ове руске кавкаске републике. Свадба је један од најважнијих догађаја не само за младенце и њихове породице, већ и за цео аул. На свадби се често окупи цело село, али и бројна родбина и сељани који су се одселили у град. Сви они радо долазе на свадбу код својих рођака, пријатеља и земљака.

Време свадби у Дагестану је крај лета и почетак јесени што није случајно јер тада стиже поврће и воће које је саставни део свадбене трпезе.

Дешава се да у селу буде неколико свадби заредом. Тада престаје уобичајени живот у аулу и све обузима празнична атмосфера. Затварају се радионице, не раде занатлије - јер сви сељани учествују у припремама за свадбено весеље.

Дагестанско село Балхар

Село Балхар, смештено високо у планинама, познато је по својим грнчарима. Глинени врчеви, вазне и дечје играчке из Балхара одавно су популарни и изван овог планинског аула. Балхар је познат и по својим свадбеним обредима. Људи из целог Дагестана долазе у ово село да би присуствовали традиционалној свадби. Присуство једном таквом „непланираном“ свадбеном весељу за сваког туристу може бити најлепши догађај на путовању.

Неколико дана пре свадбе окупљају се старији, уважени људи из села и деле задужења. Једни позивају госте, други купују храну, договарају се са музичарима, одлучују где ће се одржати свадбено весеље и којим редом ће се одвијати свадбени обичаји.

Свадба најчешће траје три дана, а обичаји и обреди теку по тачно утврђеном редоследу.

Најинтересантнији и најнеобичнији је други дан свадбе. Предвече у кућу где ће живети младенци креће поворка жена са свадбеним поклонима. Оне носе огромне врчеве, ћилиме, тканине, посуђе и све остало што може затребати у домаћинству. Увече, кад се смркне, мушкарци, међу којима је и младожења, пале бакље и крећу младиној кући. Сеоске улице су мрачне па је тих неколико бакљи једино осветљење. Пред младином кућом поворка се уз смех и гласне узвике среће са њеном родбином, а онда сви гости седају за дугачак сто. За то време женски део сватова се окупља у младиној соби.

Како стићи?

Балхар се налази у планинском делу Дагестана, у Акушинском рејону. Из Махачкале међуградским аутобусом или линијским таксијем стиже се до села Акуш. У Акушу треба наћи аутомобил, такси или водича да би сте стигли у 13 километара удаљени Балхар.

Неко време разговарају и плешу, а затим у собу улази старија жена која ће одевати невесту и давати јој упутства. Када обуче свадбену одећу, невести главу покривају тканином тако да ништа не може видети.

Затим изводе младу и сви сватови крећу младожењиној кући уз светлост бакљи. Док поворка сватова пролази селом, крај сваке куће пале се огромне ватре у знак поздрава. Свадбену поворку неће поздравити ватром само они сељани који нису у добрим односима са младином или младожењином породицом.

Када другарице доведу младу младожењиној кући, остали сватови су већ стигли. Гостију је најчешће толико да у кући нема довољно места за све. Пре него што уђе у своју собу, млада мора закотрљати и убацити у собу округлу погачу. Добар знак је ако погача падне тако да украшена страна буде горе, а ако падне шарама надоле, то је лош знак. Да би спречиле да погача падне шарама надоле,са стране, крај врата, седи неколико старица које прате како се погача котрља. Ако виде да ће пасти на страну која слути несрећу, мало је погурају да би се окренула како треба.

Росијскаја газета. Сва права задржана.