Извор: Lori / Legion Media.
Шашлик (руски ражњићи)
Шашлик је, наравно, јело број један! У Русији ниједан излазак у природу не може да прође без шашлика, било да се иде на пецање, у викендицу или са породицом на викенд у неко одмаралиште. Оно што је роштиљ за Американце, то је у Русији шашлик. То је нешто као национална идеја. Шашлик се с правом може сматрати круном сочинске кухиње. То су комадићи меса који најпре одстоје у маринади, а затим се нанижу на металну шипку и пеку се на мангалу (зделастој посуди са ногарима) на отвореној ватри. То је омиљено јело житеља и гостију Сочија. Може се наручити у сваком кафеу, ресторану или мензи чак и током лета, на врућини од 35 степени. И свуда је различит, јер сваки кувар има своју тајну припремања и „обликовања“ овог јела. У класичној варијанти се уз шашлик сервирају црни лук, зелен, свеже поврће, лаваш (кавкаска танка лепиња) и црвени сос (сличан кечапу).
Може се пробати у кафеима „Ромашка“, „Сочи“ и „На берегу“, кеј реке Сочи, сокак Ривијерски, 6/4.
Чорба „сољанка“
Сољанка на грузијски начин је чорба за оне који воле врелу и добро зачињену храну. Масна, густа, мирисна и хранљива сољанка је после шашлика најчешће јело у свим угоститељским установама Сочија. Припрема се од најквалитетнијег меса. Месо се кува неколико сати, додаје се црни лук, шаргарепа, бели лук, парадајз и бибер. За љубитеље јако зачињене хране уз готово јело се засебно сервира аџика (зачинска смеша). Сољанку је најбоље јести са меканим и свежим грузијским лавашем.
Може се пробати у ресторану „Амшенски двор“ (сајт на руском), Адлер, насеље Казачиј Брод, ул. Краснофлотска, 15а.
Хинкали
У Русији су то пељмени, у Италији равиоли, у Јапану гјоза. Принцип је исти: у танки комадић теста се увије пуњење од меса и кува у посољеној месној супи. Хинкали се пуни млевеним говеђим месом и месном супом, прилично јаком и масном. Зачињен је бибером, сољу и ситно исецканим лишћем коријандра. Руски пељмени су мањи и пуне се само месом. Уз хинкали се сервира црвени сос (од парадајза) и бели („цахтон“)
Може се пробати у кафеу „Беле ноћи“, сокак Морски, 7.
Хачапури
Још једно ремек-дело грузијске кухиње, која ипак преовладава у Сочију. Постоје разне врсте хачапурија. Главни састојци су сир и тесто. Ако бисмо у свету покушали да нађемо еквивалент, онда би најближа била италијанска пица, с тим што хачапури има другачији, пикантан укус. Ко дође у Сочи обавезно треба да проба хачапури „лодочка“ („чамчић“). Лепиње од теста се праве у облику чамца и пуне се маслацем, јајетом и сиром. Кувар мора бити прави виртуоз да би испекао лепињу тако да жуманце остане ровито. „Лодочка“ се једе рукама, тако што се крајеви ломе и умачу у пуњење од сира, маслаца и јајета.
Може се пробати у кафеу „Стари Базар“ (сајт на руском), ул. Несебрскаја, 4.
„Магнолија“ – куглице од сира
„Магнолија“ се може наручити у скоро сваком угоститељском објекту Сочија. Додуше, то је званичан назив јела и он је већ помало пао у заборав. Народ ту врућу закуску зове једноставно: „куглице од сира“. Прва „Магнолија“ се појавила пре 20 година на менију сочинског ресторана „Интурист“ захваљујући тадашњем кувару. И данас је то у Сочију омиљена закуска која се наручује уз пиво и вино.
Може се пробати у кафеу „Del Mar“, Сочи, ул. Навагинска, 14, на Приморском кеју близу хотела „Маринс Парк“.
Плодови мора
Ако не једете месо, ако не волите зачињену и јаку храну, ипак у Сочију нећете остати гладни. У зимско време плодови мора, наравно, нису толико разноврсни, али је врло могуће да ћете имати среће и пробати чувени црноморски златопеги иверак, барбун, дагње и шкољке из рода Rapana. Током читаве године може се наручити „царска рибица“, тј. калифорнијска пастрмка, као и јесетра и кечига. У Сочију се служи квалитетан црвени и црни кавијар, који се и производи ту, у Адлерском рејону Сочија, у специјалном пастрмском рибњаку.
Може се пробати у Пастрмском рибњаку (сајт на руском), Сочи, Адлерски рејон, насеље Казачиј Брод, ул. Форељеваја 45-а.
Вино
Абхаско вино је заштитни знак суседне јужне републике. Слатка, полуслатка, сува и полусува, црна, розе и бела вина – све се то може купити у Сочију. Поред абхаских вина у Сочију се продаје и врло широк асортиман производа кубањских виноградара. Они нуде још и пенушава вина. Гурмани, на пример, високо цене шампањац Extra Brut Victor Dravigny из винарије Абрау Дјурсо. Није случајно винарија Абрау Дјурсо званични достављач вина за Игре у Сочију.
Домаћи сир
А шта иде уз вино? Колико у Сочију има врста шашлика или вина, исто толико има и разних врста домаћег сира. Најчешће су две врсте: „сулугуни“ и адигејски сир. Али и те две врсте имају много различитих варијанти и укуса. Има сланијих, мање сланих, димљених... У сваком случају, будите сигурни да је сваки домаћи сир квалитетан и невероватно укусан.
Може се купити на Адлерској пијаци, ул. Демократическаја 38-а, и на Централној пијаци, ул. Московска 22.
Боршч
Када је реч о традиционалној руској кухињи, у Сочију обавезно треба пробати кубањски боршч. Не бојте се ако вам кажу да је „боршч јучерашњи“, јер управо тако и треба да буде – он добија свој прави укус тек када одстоји дан-два. Уз боршч обавезно тражите и павлаку. А уз павлаку још и сланину, пера младог црног лука, мирисни црни хлеб и, наравно, „два деци“ вотке, као што је ред. Најбоља хладна закуска су пихтије са сенфом и реном. То такође обавезно наручите, ако има на менију.
Може се пробати у кафеу „Пузатаја хата“, ул. Навагинска 9/1, ул. Донска 9-а.
Палачинке
Друго типично руско јело су палачинке. Обично се пеку у великим количинама током Масленице (омиљеног народног празника који наступа после Нове године и траје недељу дана).
У Русији се обично палачинкама испраћа зима и дочекује пролеће. Ове године Масленица почиње 24. фебруара, тј. одмах после Олимпијских игара, али највероватније ће палачинке почети да се пеку знатно раније. Оне се обично једу са надевом, пре свега са црвеним или црним кавијаром, или са мало усољеним лососом, месом, сиром, медом, слатким, павлаком... Сваког дана можете пробати неки други надев, јер је сваки укусан.
Може се пробати у експрес ресторану „Блињуга“, ул. Конституције СССР-а, 4.
Кулинарски речник Сочија:
_serbianBeginIgnore_Аджика_serbianEndIgnore_ - врло јак зачин од црвене љуте паприке
_serbianBeginIgnore_Барабуля_serbianEndIgnore_ – барбун
_serbianBeginIgnore_Блины_serbianEndIgnore_ – палачинке
_serbianBeginIgnore_Борщ_serbianEndIgnore_ – боршч
_serbianBeginIgnore_Горчица_serbianEndIgnore_ - сенф. Најбоља врста је „јадрјонаја“ (_serbianBeginIgnore_„ядрёная“_serbianEndIgnore_).
_serbianBeginIgnore_Икра_serbianEndIgnore_ – кавијар
_serbianBeginIgnore_Камбала_serbianEndIgnore_ – златопеги иверак
_serbianBeginIgnore_Кинза_serbianEndIgnore_ - зелени коријандар, често се користи у кавкаској кухињи
_serbianBeginIgnore_Лаваш_serbianEndIgnore_ - грузијски хлеб налик на лепињу
_serbianBeginIgnore_Мангал_serbianEndIgnore_ - посуда за печење меса и поврћа
_serbianBeginIgnore_Мясо_serbianEndIgnore_ – месо
_serbianBeginIgnore_Солянка_serbianEndIgnore_ - чорба „сољанка“
_serbianBeginIgnore_Хачапури_serbianEndIgnore_ – хачапури
_serbianBeginIgnore_Хинкали_serbianEndIgnore_ – хинкали
_serbianBeginIgnore_Хрен_serbianEndIgnore_ - рен. Врло јак рен се у Русији зове „Вирвиглаз“ („да ти очи испадну“).
_serbianBeginIgnore_Шашлык_serbianEndIgnore_ – шашлик
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу