Дејвид Боуви: најтајанственији путник на најдужој железничкој магистрали

Приче о Боувију одавно круже Владивостоком, али су доскора звучале сувише невероватно да би биле сматране за истините. Наиме, војна морска лука Владивосток до 1992. је била затворена за странце. „То је стара легенда. Могло се чути да је Боуви заједно са Игијем Попом свирао на улицама Владивостока и чак илегално прелазио совјетско-кинеску границу“, објашњава историчар Сергеј Корњилов, редовни члан Руског географског друштва, и додаје: „Дуго се веровало да је то само бајка, као и мит о томе да је споменик на централном тргу Владивостока посвећен објављивању првог албума групе ‘Пинк Флојд’ под називом ‘The Piper by the gates of dawn’“. (Овај споменик приказује партизана са трубом у руци.)

Транссибирска железница, џиновска артерија Русије
Пре 121 годину у Владивостоку је почела изградња Транссибирске железнице, најдуже пруге на свету. Ова магистрала повезује 2 дела света, 12 области и 87 градова, и дуга је 9288,2 km.

Међутим, затим је новинар из Владивостока Руслан Вакулик пронашао доказ за ову легенду - објављено сведочанство новинара новинске агенције „United Press International“ (UPI) Роберта Мусела, који је пратио Боувија на путовању кроз СССР, као и писма самог Боувија његовој менаџерки за односе са јавношћу по имену Чери Ванила. Из тих докумената је јасно да је музичар у пролеће 1973. заиста возом пропутовао целу Русију. Постоје и фотографије Дејвида Боувија на Црвеном тргу у Москви, које су дуго сматране за фото-монтажу. Односи између СССР-а и САД су 1973. унеколико „отоплили“. Годину дана раније у Владивостоку је одржан чувени сусрет између совјетског и америчког председника Леонида Брежњева и Џералда Форда. Можда је тада и однос према странцима који желе да посете СССР постао нешто либералнији. Боуви је имао турнеју по Јапану, после чега се у Јокохами укрцао на брод „Феликс Ђержински“ (који је добио име по оснивачу совјетске обавештајне службе). На броду је Боуви одржао мали акустични концерт за путнике и убрзо стигао до луке Находке недалеко од Владивостока. Находка никада није имала статус „затвореног града“ и зато је у региону вршила део функција типичних за главне градове. Међународне манифестације су, наиме, често одржаване управо у Находки. Овај град је посетио и чувени норвешки истраживач и светски путник Тур Хејердал, као и друге познате личности из иностранства.

Прича се да је Боуви патио од аерофобије, што може да објасни његов избор брода, а затим железнице, као превозног средства. Истина, није познато где се тачно Боуви укрцао у воз „Владивосток-Москва“. Град Находка се не налази на овој траси, тако да је музичар најпре морао да отпутује или до Владивостока или до неке друге станице. „Мислим да је Боуви боравио на територији Владивостока, јер је у воз ушао или на железничкој станици у Владивостоку или на приградској станици Угољна“, претпоставља Сергеј Корњилов. „Прича се да је на себи имао сребрнасти мантил и црвене панталоне, а косу офарбану у неку јарку боју...“ Музичар се јасно издвајао међу совјетским грађанима лучког града, који су били углавном конзервативно одевени. Међутим, нису пронађени званични документи који би потврдили Боувијев боравак у Владивостоку. Неки од локалних становника све до данас сматрају да је у питању само мистификација.

Цитат из Боувијевог писма: „Сибир је на мене оставио невероватан утисак. Данима смо путовали кроз величанствене шуме, поред река и преко широких равница. Нисам ни претпостављао да на свету још увек постоје таква пространства недирнуте природе“. Из Муселових бележака: „Приметили смо да у Сибиру живи веома пријатељски настројен свет и да људи постају све више мрзовољни што се више приближавамо Москви“.

Графикон: Транссибирска магистрала: историјат, маршрута, економски показатељи

Осим Боувија, Транссибирском железницом путовале су и многе друге познате личности. У различитим епохама железничку станицу у Владивостоку, тзв. „источну капију Транссиба“, посетили су вођа белогардијаца адмирал Колчак, као и лидери Вијетнама и Северне Кореје Хо Ши Мин и Ким Џонг Ил. Постоје сведочанства о томе да је 1917. у станичном ресторану у Владивостоку ручао писац Сомерсет Мом, који је у Русију доспео као британски шпијун. А 1994. један други писац, Александар Солжењицин, који се после 20 година проведених у емиграцији у САД, вратио у Русију, путовао је овом трасом из Владивостока у Москву.

Од Владивостока до руске престонице воз путује скоро недељу дана пролазећи кроз седам временских зона. Првих неколико дана воз ретко наилази на веће градове. Тек западно од Урала почињу мање-више густо насељени крајеви. Туристи за путовање од Москве до Владивостока као превозно средство често бирају воз, како би изблиза доживели пределе кроз које путују, уместо да их посматрају кроз прозор авиона. У Москву се, ипак, обично враћају авионом, рачунајући да им је недељу дана проведених у руском возу сасвим довољно да задовоље своју жељу за живописним доживљајима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.