Сочи за чврсте момке: Путиновим стопама

Сваке снежне зиме Владимир Путин обавезно долази у Красну Пољану да „провери“ стазе. Извор: ИТАР-ТАСС.

Сваке снежне зиме Владимир Путин обавезно долази у Красну Пољану да „провери“ стазе. Извор: ИТАР-ТАСС.

Председник Русије не губи време. Стиже и да се скија, и да лети са ждраловима, и да вади древне амфоре са морског дна, а у слободно време долази и у своју резиденцију у граду Сочију, коју је „наследио“ од првог председника Русије Бориса Јељцина. Питали смо мештане која омиљена Путинова места у Сочију заиста вреди посетити за време „олимпијског“ гостовања.

Пре неколико година је председник Русије покренуо програм оживљавања популације леопарда на Западном Кавказу. Он је лично пустио младу женку леопарда у нови и већи ограђени простор. Сада „леопарди Владимира Путина“ већ имају потомке. Није ни чудо што је леопард једна од маскота Беле Олимпијаде. Председнички леопарди се могу видети у сочинском резервату, али током Олимпијаде можда неће бити времена за одлазак у резерват. Сва остала „Путинова места“ су сасвим близу олимпијских објеката и могу се посетити готово у свако доба дана и ноћи.

„Бочаров Ручеј“

Летња председничка резиденција „Бочаров Ручеј“ налази се у центру града, у насељу Нови Сочи. Ако у шетњи набасате на улицу Виноградну, питајте становнике Сочија где је председникова вила, свако ће вам показати пут. Додуше, вероватно нећете моћи да уђете унутра, али је можете видети споља. Резиденција је саграђена 30-их година прошлог столећа.

Својевремено су овде проводили одмор први људи СССР-а: Стаљин, Хрушчов и Суслов, а Борис Јељцин је радо проводио време на тениском терену. Резиденцију су посетили многи високи гости. Овде су се 2006. састали Путин и Буш, а затим Медведев и Меркелова. 

Красна Пољана

Председник посебно воли Красну Пољану. То је насеље у прелепом амбијенту, у горњем току реке Мзимте. Сви знају да је Путин страствени скијаш. Сваке снежне зиме он обавезно долази овде да „провери“ стазе.

Дагомиска чајџиница

У планинском делу Сочија расте биље од кога се прави јак и ароматичан Краснодарски чај. Тај напитак је Владимир Путин пио са страним гостима у Дагомиским чајџиницама. Оне се налазе у брдима између насеља Ло и Дагомис, удаљеним 15 km од Сочија. Уз чај је протекао сусрет председника Русије са бившим канцеларом Немачке Шредером. На тај исти чај су свраћали и Џорџ Буш, Дмитриј Медведев и многи други познати политичари. Откако је још средином 70-их година 20. века почела изградња ових чајџиница, планирано је да се стране делегације примају управо ту, где преовлађује типично руски колорит: чај, палачинке, филовани колачи и самовар.

Железничка станица у Сочију

Извор: ИТАР-ТАСС.

У више наврата је председник обављао саветовања у возу, док је путовао у Сочи. Зато је железничка станица у Сочију следећа дестинација туристичке маршруте „Путиновим стопама“. Овај архитектонски споменик од федералног значаја стављен је 1975. на УНЕСКО-ову Црвену листу и проглашен за најлепши у Европи. Двоспратна зграда станице има три унутрашња дворишта и кулу високу 55 m са главним градским часовником пречника 5 m. Свака цифра на бројчанику одговара једном знаку Зодијака или сазвежђу. Круже приче да је пројектант станице био повезан са тајним друштвом које се по задатку државног врха СССР-а бавило проучавањем окултних наука.

Зимски театар и Фестивалска дворана

Зимски театар. Извор: ИТАР-ТАСС.

У Зимском театру се сваке године одржава међународни филмски фестивал „Кинотаур“, а у Фестивалску дворану Путин долази на концерт своје омиљене руске групе „Љубе“ и на „Ка-ве-ен“ (студентско стендап такмичење у хумору које већ 50 година не силази са топ-листе најпопуларнијих ТВ емисија у Русији).

Олимпијски универзитет

За руског председника је везано и отварање Међународног олимпијског универзитета, који је саграђен у центру Сочија близу Морске луке. Владимир Путин је 2010. заједно са председником МОК-а Жаком Рогом потписао поруку будућим дипломцима и свечано је положио у темељ универзитета, а већ у септембру 2013. шеф руске државе обишао је удобне слушаонице. На дан отварања у сусрету са предавачима и студентима из 14 земаља председник је нагласио да је универзитет главни објекат друштвено-хуманистичког наслеђа Игара. Овде се на основу олимпијских знања и олимпијског искуства припрема нова генерација спортских менаџера који ће по целом свету проносити вредности здравог начина живота.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“