Кунгурска пећина, магично царство утробе Урала

Кунгурска пећина се састоји од укупно 48 дворана. Свака од њих има своју причу и јединствен назив. Пећину годишње посети око 90.000 људи. Извор: Getty Images.

Кунгурска пећина се састоји од укупно 48 дворана. Свака од њих има своју причу и јединствен назив. Пећину годишње посети око 90.000 људи. Извор: Getty Images.

Кунгурска пећина, чудо руског Урала, често се сврстава међу највеличанственије подземне творевине природе на свету. Када из спољног света уроните у хладноћу утробе Урала, једне од најстаријих планина на свету, очекују вас мистични слојеви исконског леда, камене чипке и „подземни метеори“, језера и ваздух за који кажу да је лековит.

Због лепоте својих подземних дворана и приступачности ова пећина је постала најпосећенија знаменитост Урала. Дуга је 5,6 km, од којих је 1,5 km уређено за туристичке посете. Организовани обиласци Кунгурске пећине почели су пре више од сто година. Из сведочења првих истраживача сазнајемо да су, како би доспели у њене дворане, морали неколико сати да проведу пробијајући пут кроз лед који је затворио пролазе. Кроз подземне канале и дворане кретали су се уз светлост бакљи, међусобно повезани канапом, пењући се преко гомила камења и растерујући слепе мишеве, исконске становнике пећине.

Путевима првих истраживача

Туристи данас у пећину улазе кроз вештачки изграђен тунел. Што дубље тунел укосо продире у планину, постаје све хладније. Ако овамо дођете лети, моћи ћете јасније да осетите овај контраст. Напољу је врућина, на сунцу бљеште беле стене алабастера, ваздух је испуњен мирисом пољске траве. Али, чим се отворе тешка врата на улазу у подземље, осећате како до вас допире хладноћа утробе Урала.

Извор: Getty Images.

Једно од најлепших места у пећини налази се близу улаза. То су две дворане, „Брилијантска“ и „Поларна“. У њима видите како се кроз вишегодишње слојеве леда прелама светлост рефлектора. Призор подсећа на замрзнути водопад. Сводови су покривени величанственим леденим накитом. То су необични гроздови, који се понекад ломе под сопственом тежином, док се из тла уздижу ледени стубови, сталагмити.

Чудо природе

Кунгурска пећина се састоји од укупно 48 дворана. Свака од њих има своју причу и јединствен назив. На пример, дворане „Корална“ и „Морско дно“ украшава камена чипка, коју је вода обликовала током 12 хиљада година. А у „Метеорској“ дворани учиниће вам се да пред собом видите огромне метеоре, потонуле у подземље. Сматра се да је пећина под Леденом планином једна од најбоље проучених у Русији. У њој су направљене стазе, сводови су учвршћени, спроведена је струја и постављени рефлектори.

Извор: Getty Images.

Међутим, без обзира на то, ова пећина и даље уме да изненади истраживаче. Тако су прошле године научници из Рударско-геолошког института РАН овде открили нови минерал, који је први пут пронађен у Русији. А група спелеолога је, истражујући заштићену зону Кунгурске пећине, открила раније непознату подземну галерију, испуњену водом.

Прелепа подземна језера, којих је у пећини тачно седамдесет, остављају дубок утисак на посетиоце. О њима такође постоје посебне приче. На пример, у „Титанској“ дворани можете видети Велико подземно језеро, у којем се, као у огледалу, виде сводови пећине, подсећајући на потонули град. 

Митови о подземљу

Како стићи до Кунгурске пећине

До уралског чуда природе можете стићи у сопственом аранжману, путујући железницом до станице у граду Кунгуру или ауто-путем Јекатаринбург-Перм. Из Перма полазе аутобуси који возе организоване туре до самог улаза у туристички комплекс под називом „Ледена планина“. Путовање од Перма до Кунгура траје пола сата.

Лети обавезно понесите топлу одећу, јер је температура у пећини знатно нижа него на површини. Међутим, пећину је најбоље посетити у фебруару или марту, јер управо у то време ледени сталактити и сталагмити, који красе сводове пећине, достижу максималну величину и раскош.

Да бисте стигли до „Централне“ дворане, морате се попети клизавим степеницама од алабастера, које носе назив „Дамске сузе“. Име су добиле када је 1914. пећину посетила немачка принцеза Викторија фон Батенберг са ћерком Луизом. Девојка се на овом месту оклизнула, пала и заплакала. Од тада постоји легенда да ће девојка која на овим степеницама падне и удари колено пронаћи свог принца. Према другој легенди, управо на Леденој планини је зиме са својим пуком проводио козачки атаман Јермак, а у пећини сакривао своје благо. Место на којем је наводно боравила његова војска зато се назива „Јермаков град“. Међутим, не постоје докази који би потврдили ову легенду.

Али, о пећини постоје и проверене приче. Тако је 1974. због одрона, који је затрпао излаз, група студената била принуђена да у њој дочека Нову годину. Када су схватили да неће успети брзо да се извуку, студенти су од материјала који су им били на располагању направили украсе и један стуб сталагмита окитили уместо јелке. На празничној трпези се нашао садржај ланч-пакета - кекс и риба из конзерве. Како би избегли смрзавање, младићи и девојке су пола ноћи провели играјући, певајући и рецитујући стихове. Пећину су напустили тек када је свануло.

Лековити ваздух

Новогодишња јелка, коју запослени у комплексу Кунгурске ледене пећине сваке године спуштају под земљу, може ту да проведе преко годину и по дана а да се не осуши.

Где одсести

У подножју Ледене планине, узвишења у којем се налази Кунгурска пећина, налази се туристички комплекс „Сталагмит“, у којем се можете одморити од пута, пријавити се за екскурзију по граду или за сплаварење реком Силвом.

Научници тврде: слој стена дебео 80 метара прочишћава ваздух, који у дворане продире кроз ситне пукотине, као најбољи филтер. Због тога ваздух у пећини има лековита својства. Он има посебан састав, идеално је чист, у њему нема микроба ни прашине. Ту се организам, који у себи током живота таложи алергене, одмара. Осим тога, ваздух у пећини садржи већу количину негативно наелектрисаних јона и угљен-диоксида, који на организам делују подмлађујуће. Позитиван утицај осећају чак и обични туристи, који у пећини проведу око сат и по.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“