Спектакуларне шетње око Сочија

Усред живописног стеновитог пејзажа планинска река Хоста је пробила величанствену клисуру, дугу око километар и по. Ту се налази и мало језеро, које туристи лети посећују како би се освежили, а зими како би уживали у његовој кристално плавој боји. Нешто даље низ кањон налази се водопад висок четири метра. Идеалну слику мира и спокоја употпуњују прастара стабла тисе и шимшира, моћне лијане и маховина која покрива тло као мек тепих.

Овде је отворен кафе-бар у којем можете пробати долму (врста сарме), овчија ребра, месни и рибљи шашлик и локална вина. Ту је и руско парно купатило („бања“) са обавезним свежњем еукалиптусових грана. Овде можете и преноћити у хотелу по приступачној цени.

У клисури се такође налази место под називом Ђавоља капија. Овај споменик природе је свој застрашујући назив добио због непредвидивог понашања реке за време великих пљускова. Кад падну велике количине падавина, ниво воде на овом месту порасте за три метра и међу стенама остаје само узак расцеп кроз који куља вода. У овај процеп, како кажу Руси, „ни ђаво не завлачи свој нос“. По лепом времену кањон је миран и живописан. Овде можете уживати поред језера, у парном купатилу, у ресторану на плесном подијуму са живом музиком и у хотелу. Ако донесете своје намирнице, овдашњи кувари ће вам за скромну надокнаду од њих припремити ручак. Ђавоља капија је такође омиљено место за љубитеље пејнтбола из Сочија.

Ахун је највиша тачка у приобалном делу града. Ова планина је сасвим покривена густом шумом и са свих страна окружена водом двају река и Црног мора. Има надморску висину од 663 метра. Некада су се љубитељи лепих планинских панорама пешице успињали на планину, али када би стигли до врха, били су разочарани, јер је високо дрвеће, којим је планина обрасла, спречавало посматрање чудесних предела.

Све се променило када је по наредби Јосифа Стаљина до врха Ахуна изграђено 11 километара кривудавог пута, по коме се совјетски вођа радо шетао. А годину дана касније на врху је подигнута висока кула осматрачница од природног камена из околине. Од тада је прошло скоро 80 година, а успињање на врх Ахуна постало је једна од најпопуларнијих екскурзија у Сочију. Осматрачница је за туристе отворена током целе године. У њеном подножју угоститељски објекти вам нуде да пробате домаће вино, чај из руског самовара са медом или сочни шашлик.

У Сочију осим грађевина из Стаљинове епохе можете видети и нешто што потиче из периода пре леденог доба – реликтну суптропску шуму. Овај јединствени споменик природе, шума тисе и шимшира, налази се у насељу Хости. Овде чак и лети, под густим крошњама прастарог дрвећа, покривеног маховином и обавијеног лијанама, влада специфична зеленкаста полутама, у којој од ниског растиња успевају само папрати. У овој шуми расте тиса висока 30 метара и стара преко 1000 година, 400-годишња буква и древна разграната врба. По овом „парку из доба јуре“ можете шетати малом или великом кружном пешачком стазом. Мала стаза је дуга 1800 метара, бетонирана, са клупама и информационим таблама. Велика кружна стаза је 5 километара дуга и води кроз стеновите пределе.

Још један бисер Сочија су Орлове стене. Дрвеће и жбуње расте директно из белог стења, а са висине од 380 метара пружа се величанствен поглед на Црно море и планину Ахун. Староседеоци тврде да су се овде некада гнездили орлови. За ово место се везује и занимљива легенда о старогрчком јунаку Прометеју. Сматра се да је управо на овом месту, недалеко од данашњег Сочија, титан био прикован за стену зато што је од богова украо ватру и дао је људима. Сваки дан до Прометеја је долетао орао, кљувао му јетру и канџама раздирао груди. На врху стене налази се статуа окованог Прометеја.

Пошто у локалном кафеу нешто презалогајите и допуните залихе воде, од Орлових стена се можете спустити до Агурских водопада, који чак и зими представљају незабораван призор. На реци Агури нижу се јадан за другим три велика водопада. Последњи у низу се састоји од две каскаде, од 18 и 12 метара висине. Висина средњег водопада је 23 метра, а првог у низу 21 метар. Ту се налази и живописна Ђавоља крстионица, језерце у које се са висине од три метра обрушава мали водопад.

У близини града налазе се Воронцовске пећине, један од највећих комплекса подземних пећина у Русији. Њихова укупна дужина је преко 11 километара. Археолошким ископавањима научници су доказали да су пре 15-20 хиљада година у овим пећинама живели праисторијски људи. А још много раније овде је био океан Тетис.

Више о Зимској олимпијади у Сочију 2014

Воронцовске пећине данас се састоје од три основна дела, повезана уским тунелима. Посебну пажњу посетилаца привлачи дворана невероватних димензија под називом „Прометеј“. Дуга је 120 и висока 20 метара, а на њеним зидовима и сводовима извајане су различите кречњачке форме, окамењене реке, као и сталактити и сталагмити. Необично лепе и складне форме природа је створила у „Естрадној“ дворани или „Дворани са лустером“. У њој се налази камени подијум, као и „оргуље“ од камена, које под ударцима стварају необичне звуке. У центру дворане виси „лустер“, настао сложеним процесом растварања и таложења минерала.

Обична вожња аутомобилом од Адлера до Красне Пољане може се претворити у незаборавну авантуру. На само неколико километара од аеродрома налази се Пастрмски рибњак познат у читавом Краснодарском Крају. Овде можете да пецате до миле воље или да купите свежу рибу. Овдашњу, невероватно укусну пастрмку уз додатак различитих зачина и сосова припремају кувари у ресторану „Кањон“, који се налази недалеко од рибњака. Пут даље води долином реке Мзимте, највеће планинске реке у региону. 

Са видиковца се пружа величанствен поглед на клисуру Ахцу. Прича се да је овај призор инспирисао архитекте који су пројектовали Централни олимпијски стадион у Сочију.

Пет километара пошто прођете насеље Кепшу наилазите на хотелски комплекс „Медвеђи кутак“, познат по минералним изворима. Успут ћете видети пчелињаке, у којима и по цичи зими путници могу да се окрепе планинским медом и загреју гутљајем жестоког пића. На самом путу драге госте очекују бројни кафеи и ресторани са кавкаским колоритом. 

Још једна овдашња знаменитост је водопад „Девојачке сузе“, који се обрушава са литице високе 13 метара.

Росијскаја газета. Сва права задржана.