Оренбуршка Област је својеврсни географски мост између Европе и Азије. Кроз њу пролази замишљена граница два континента. Ту се додирују две природне зоне, шуме и степе, руске равнице и древне Уралске планине.
Оренбург је основан крајем 18 века ради јачања трговачких веза са азијским земљама али и ради заштите од номадских племена: оренбуршки козаци су чували границу и бавили се трговином. Зими су из Оренбурга у Москву и Санкт Петербург одлазили каравани натоварени сољу и смрзнутом рибом.
Град сунчане јесени
У Оренбургу је јесен топла, што у многим руским градовима није случај. Температуре испод нуле почињу тек крајем новембра. У рана октобарска јутра ретке пролазнике обасјавају наранџасти сунчеви зраци који се одбијају од кровова Гостиног двора и градске синагоге. Пусте јутарње улице идеалне су за шетњу градом и упознавање знаменитости Оренбурга.
Стари део града може се обићи пешице. У Оренбургу је остало врло мало грађевина из времена пре Октобарске револуције (из 18. и 19. века). Четири централне калдрмисане улице које су данас пешачке зоне могу испричати целу историју Оренбурга: тополивница од црвене цигле, виле Ричкова и Тимашева грађене од белог камена у стилу раног класицизма, једноспратна зграда војне болнице са пространим парком који пламти у свим бојама јесени. Ове грађевине су остале очуване још из 18. века, од самог оснивања града.
Гипсани украси и гвоздени тремови блистају на јутарњем сунцу. Главни део историјског центра Оренбурга чине грађевине из 19. века: тврђава од цигле у којој се раније налазила стражарница, а сада је ту смештен градски музеј, зграда Племићке скупштине украшена барељефима у стилу касног класицизма, прелепи караван-сарај са осмоугаоном џамијом у облику башкирске јурте.
Оренбург је вишенационална средина. У њему живи 119 националности, што је више него у целој Европи. У овом граду су заступљене све главне светске религије. Оренбург има више од 30 православних цркава, обновљену римокатоличку катедралу из 19. века, 8 џамија, синагогу са седиштем представник главног рабината Русије, лутеранске цркве па чак и цркву адвентиста седмог дана (иначе је у унутрашњости Русије адвентиста веома мало).
Оренбург је грађен према Генералном урбанистичком плану који је одобрио император Петар Велики и један је од првих руских градова које су пројектовали професионални архитекти.
За време Великог отаџбинског рата Оренбург је био један од центара у које су били измештени индустријска опрема и целе фабрике из европског дела Русије. Од тада се овде производе војни авиони-ловци типа „Јак“ и балистичке ракете. После рата многе фабрике су промениле намену и почеле да производе усисиваче, инкубаторе или машине за прераду меса. Ови производи су се продавали у целој земљи. Па ипак, Руси ће Оренбург увек везивати за песму о „Оренбуршкој марами“, том скупоценом, препознатљивом, свиленкастом и изузетно топлом одевном предмету од фине козје длаке.
Слана и врела околина града
За многе туристе је околина Оренбурга интересантнија него сам град. На 70 километара од Оренбурга налази се градић Сол-Иљецк, који лежи на самој граници са Казахстаном. У Сол-Иљецку је највеће налазиште камене соли на свету. Градић је познат и по својим сланим и блатним језерима. Слана језера се не замрзавају ни у време најјачих мразева иако је почев од 2-3 метра дубине до самог дна целе године температура у минусу. Концентрација соли у овим језерима је слична као у Мртвом мору: у њима нема живих организама. За разлику од сланих језера, у блатним је читаве године температура воде висока толико да се на дубини преко 2 метра можете опећи. Сол-Иљецк је позната бања са лековитим блатом у коју преко целе године долазе туристи из Русије и околних земаља.
Недалеко од Оренбурга је и град Орск кроз који пролази геолошка граница између Европе и Азије, тако да се историјски центар града налази у Азији, а нови део града у Европи. На ободу града, на планини Полковник, вади се у целој Русији познати разнобојни орски јаспис. У спектру овог полудрагог камена налазе се скоро све боје осим модроплаве. Јувелирски производи од орског јасписа могу се видети у петербуршком Ермитажу, а овај полудраги камен је коришћен и за поплочавање пода царске спаваће собе у Московском кремљу, као и за украшавање московске метро станице „Мајаковска“.
У селима Саракташ и Желтоје, која су од Оренбурга удаљена 100 километара, израђују се чувене мараме од фине козје длаке. Можете купити мараме фабричке или ручне израде. Љубитељи екотуризма обавезно морају посетити Оренбуршки резерват природе у коме се Уралске планине, најстарије на свету, додирују са Руском равницом. Преовлађују степски пејзажи. Овај резерват природе можете посетити организовано, са групом туриста, или као волонтер.
Знамените личности Оренбурга
Јемељан Пугачов, донски козак, вођа сељачке буне крајем 18. века која је знатно утицала на даљи ток руске историје. Пугачов је Оренбург држао под опсадом од 1773 до 1774.
Александар Пушкин, један од највећих руских песника и писаца, посетио је Оренбург 1833. прикупљајући податке о Пугачовљевој буни. Након путовања у Оренбург Пушкин пише историјски спис „Историја Пугачова“ и роман „Капетанова кћи“, који је касније преведен на многе језике и више пута екранизован.
Јуриј Гагарин, први човек који је полетео у космос, вероватно је најпознатији становник Оренбурга у 20. веку. Гагарин је са изузетним успехом завршио Прву војну пилотску школу „Ворошилов“ у Оренбургу.
Мстислав Ростропович, совјетски и руски виолончелиста, пијаниста и диригент, по мишљењу многих је највећи виолончелиста у историји. Ростроповичева породица је у Оренбургу живела током евакуације 1941. Овде је преминуо и сахрањен је Мстиславов отац, познати совјетски виолончелиста Леополд Ростропович.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
