7 чудесних руских џамија

Џамија Кул-Шариф у Казању. Извор: Lori / Legion Media.

Џамија Кул-Шариф у Казању. Извор: Lori / Legion Media.

Џамије Русије су много више од културне баштине руских муслимана. Неке од њих спадају у највеће, најстарије и најсеверније на свету. Оне су својим величанственим изгледом, импозантним димензијама и љубављу која је уткана у њихове префињене украсе дале изузетан допринос архитектонској лепоти Русије.

Кул-Шариф

Једна од највеличанственијих џамија на свету. Средином 16. века руска војска под вођством цара Ивана Грозног у трећем налету је успела да освоји Казањ, престоницу исламског Казањског каната. Према једној легенди, круну казањског кана („казањску шапку“) војска Ивана Грозног је из Казања донела у Москву; према другој верзији легенде, јувелири из покореног каната израдили су „шапку“ специјално за руског цара.

Облик „казањске шапке“ инспирисао је архитекте који су пројектовали џамију Кул-Шариф, подигнуту на месту легендарног храма са бројним минаретима, који је порушио Иван Грозни за време својих освајања. Џамија је отворена поводом обележавања хиљадугодишњице града Казања и према процени многих стручњака спада међу највеличанственије џамије на свету.

Кул-Шариф може да прими хиљаду и по верника, а још 10.000 људи може да се смести на трг поред џамије. Храм је у потпуности изграђен од прилога. У главној дворани џамије налазе се књиге у које су уписана имена свих 40.000 грађана и организација који су дали прилог за његову изградњу.

Адреса: Казањски кремљ, Казањ, Република Татарстан.

Џума-џамија у Дербенту

Џума-џамија у Дербенту. Извор: Lori / Legion Media.

Најстарија џамија на територији Русије и Заједнице независних држава (ЗНД).

Дербент је најстарији град у Русији и један од најстаријих градова на свету у коме људи континуирано живе до данас. У њему се налази и најстарија џамија у Русији, подигнута 773. године за вршење заједничког џума-намаза (муслиманска молитва петком). Дуго после завршетка изградње џамија је била највише здање у граду. Страдала је у јаком земљотресу крајем 14. века, али је у потпуности обновљена. Џамија је затворена 1930-их у јеку антирелигијске кампање совјетских власти, а затим претворена у градски затвор. Средином 20. века здању је враћена оригинална намена. Данас се Џума-џамија налази на списку културне баштине УНЕСКО-а.

Адреса: Дербентски завичајни музеј, Улица Бујнакског 76, Дербент, Република Дагестан.

„Срце Чеченије“

Џамија „Срце Чеченије“ у Грозном. Извор: Lori / Legion Media.

Џамија „Срце Чеченије“, која носи име Ахмата Кадирова, првог председника Републике Чеченије, једна је од највећих џамија у Европи и свету. Може да прими преко 10.000 људи. Овај исламски архитектонски комплекс заузима површину од 14 хектара. На засвођеном простору испред џамије између низова аркада и на отвореном тргу у молитви може учествовати још 10.000 верника. Четири минарета који окружују „Срце Чеченије“ високи су 63 метра и највиши су у Русији.

Зидови џамије изнутра и споља су покривени мермером, а за израду украса и исписивање „ајета“ (стихова из Курана) турски мајстори који су осликали џамију користили су честице најчистијег злата. У џамији се налази 36 лустера начињених од кристала чувеног произвођача кристала и накита „Сваровски“; осим тога, за израду ове колекције лустера употребљено је неколико тона бронзе и 2,5 килограма најчистијег злата.

Адреса: Проспект Владимира Путина, Грозни, Република Чеченија.

Нурд Камал

Џамија Нурд Камал у Нориљску. Извор: Lori / Legion Media.

Најсевернија џамија на свету, Нурд Камал већ преко 15 година краси град Нориљск (север сибирског Краснојарског Краја, полуострво Тајмир). Грађевина је подигнута према јединственом пројекту и разликује се од традиционалне архитектуре џамија због специфичних климатских услова који владају на руском Крајњем Северу. Тако кула минарета, која обично има кружну основу, у Нориљску има квадратни облик. При таквој градњи, наиме, зидови мање мрзну и боље одолевају налетима ветра. Ова џамија је подигнута од средстава предузетника татарског порекла Митхада Бикмејева, који је рођен у Нориљску. Њему џамија дугује и своје необично име – „Нурд Камал“ – у част оца мецене Нуритдина и његове мајке Гајникамал.

Адреса: Улица 50 година Октобра 2А, Нориљск, Краснојарски Крај.

Љаља-Тјуљпан

Џамија Љаља-Тјуљпан у Уфи. Извор: Lori / Legion Media.

Саборна џамија-медреса „Љаља-Тјуљпан“ је најважнији муслимански центар уралске Републике Башкортостан. Грађена је од прилога верника и уз подршку Владе Републике.

Ова џамија привлачи пажњу својим необичним изгледом. Облик и боја централног здања подсећају на расцветалу лалу, а минарети на два пупољка. На то указује и име џамије. Овај облик није случајно изабран. Лала је од давнина сматрана за симбол туранских народа. Према башкирској легенди, у пупољку лале налази се срећа. Љаља-Тјуљпан може да прими до 1000 верника, а њени минарети, високи 53 метра, трећи су по висини у Русији, после минарета џамије „Срца Чеченије“ (62 m) и џамије Кул-Шариф (57 m). 

Адреса: Улица Комарова 5, Уфа, Република Башкортостан.

Сунитска џамија (Џамија Мухтарова)

Џамија Мухтарова у Владикавказу. Извор: Lori / Legion Media.

Сунитска џамија (или џамија Мухтарова) на левој обали реке Терек један је од симбола Владикавказа, престонице кавкаске републике Северна Осетија - Аланија. Грађена је од 1905. до 1908. Највећи прилог за изградњу дао је нафтни магнат из Бакуа, милионер Муртуза Мухтаров, чија је супруга била пореклом из Владикавказа. Грађевина је подигнута у египатском стилу и подсећа на чувену џамију Ал-Азхар у Каиру. Изграђена је од белог кречњачког камена, донесеног из околине Бакуа.

Унутрашњост џамије Мухтарова. Извор: Lori / Legion Media.

Совјетски градски савет је 1934. донео одлуку да се Сунитска џамија поруши. Реагујући на ту одлуку, командир 25. татарске чете Ј. И. Беткењев наредио је својим војницима да са оружјем стану у одбрану џамије. Власти су морале да попусте и да џамији доделе статус споменика архитектуре.

Адреса: Улица Коцојева 62, Владикавказ, Република Северна Осетија - Аланија.

Санктпетербуршка „плава“ џамија

„Плава“ џамија у Санкт Петербургу. Извор: Lori / Legion Media.

Изградњу Санктпетербуршке џамије започео је 1910. емир Сеид-Абдул-Ахат-кан, владар Бухарског емирата (наследника Бухарског каната), који се од 1868. налазио под протекторатом Руске Империје. Пошто је за време владавине цара Александра III територија Централне Азије постала део Руске Империје, власт је одлучила да на овај начин покаже поштовање према муслиманској заједници, која је тада у Санкт Петербургу бројала преко 8000 људи.

Када је 1913. изградња џамије завршена, она је била највећи храм у Русији. Ово здање може да прими до 5000 верника, има два минарета висока 49 метара и куполу која достиже 39 метара висине. Купола Санктпетербуршке џамије је готово идентична реплика маузолеја Гур-Емир у Самарканду из 15. века, у којем се налазе посмртни остаци азијског освајача Тамерлана и његове породице.

Адреса: Кронверкски проспект 7, Санкт Петербург.

Росијскаја газета. Сва права задржана.