Рјепино и футуристичке визије финских шума

Насеље Рјепино се налази у Курортном рејону Санкт Петербурга, на обали Финског залива. Фински назив места је Куокала, што, према неким тумачењима, значи „удица“. Руси су Куокалу познавали још од 14. века управо по добром улову рибе. Према Ореховецком мировном споразуму из 1323. између Новгородске Републике и Краљевине Шведске становницима оближњег Новгорода дозвољено је да на том месту рибаре (била су то времена пре оснивања Санкт Петербурга).

Руси су „даче“ (традиционалне руске викендице) у Куокали, на територији аутономне Финске кнежевине, почели масовније да граде убрзо након отварања железничке пруге 1870. Уметници и интелектуалци тог времена посебно су ценили и пожурили да искористе могућност да за само сат и по времена напусте бирократски Санкт Петербург и зароне у финска пространства.

У Куокали своје даче су имали сликар Иља Рјепин, авангардни уметник Иван Пуњи, дечји писац Корнеј Чуковски, позоришни драматург и редитељ Николај Јеврејнов. У бољшевичкој резиденцији у живописној дачи „Ваза“ боравио је Владимир Лењин. У дачи „Линтула“, која се није сачувала до данас, живео је Максим Горки док је завршавао своје дело „Деца сунца“. Морском обалом у Куокали сатима је пешачио Владимир Мајаковски, а, пошто није имао новца, сваког дана у недељи ручавао је у другој дачи код својих бројних познаника. Овде је, у дачи сликара и писца Јурија Ањенкова, боравио и Велимир Хлебњиков, а у оближњем насељу Усикирко (_serbianBeginIgnore_Уусикиркко_serbianEndIgnore_, данас Пољани) одржан је први конгрес руских футуриста. Тако је мирно финско село постало место политичких и уметничких дешавања. 

После Првог совјетско-финског рата (1918-20) насеље Куокала је припало Русији. Назив Рјепино добило је 1948, у част руског уметника Иље Рјепина, који је био омиљени сликар совјетске власти и чије је имање у Куокали, за разлику од већине других дача, обновљено, претворено у музеј и постоји до данас.

Данас је Рјепино познато туристичко-рекреативно насеље са чистим плажама, великим бројем одмаралишта (нека од њих су занимљива и као споменици касне совјетске архитектуре) и одличним ресторанима.

Железничка пруга дели насеље на два дела. С једне стране је шумовити предео прошаран дачама, а са друге приморски предео са одмаралиштима. На самој железничкој станици налазе се тржни центар и ресторан „Шаљапин“ (отворен 2000) који негује стил руске даче 19. века. У њему можете пробати како руску, тако и европску кухињу, све од „растегаја“ (традиционалног руског пецива) са лососом до бифтека од најквалитетније говедине.

Иза ресторана „Шаљапин“ налази се јавни парк. Са десне стране можете видети грађевину у неокласицистичком стилу Стаљинове епохе, која је реновирана и преуређена у ексклузивни хотел и рекреативни комплекс „Residence Hotel & SPA“. Кренете ли путем налево, стићи ћете до меморијалног музеја Иље Рјепина „Пенати“. Музеј је отворен у кући у којој је сликар проживео последњих 30-ак година живота и у којој се, између осталог, налази и његов атеље са светларником. Ту се чува преко шест стотина слика и графика самог Рјепина, његовог сина Јурија и његових пријатеља.

Породица Рјепин је била заинтересована за вегетаријански начин исхране, тако да у музеју можете научити неколико посебних вегетаријанских рецепата. У оквиру поставке можете погледати и архивске видео-снимке. Занимљив је сеновити парк око куће са различитим декоративним архитектонским елементима, као што су сенице, бунар и дрвена осматрачница. Музеј чува пријатну атмосферу руске даче и стваралачки дух који је овде владао почетком 20. века. Рјепинов гроб се такође налази на територији имања, јер је управо овде, у Куокали, септембра 1930. преминуо велики сликар.

Вечери у Рјепину можете пријатно провести у шетњи обалом Финског залива. Туристи се лети на плажи сунчају и купају, иако пливање у мору на овом месту није препоручљиво. Осим тога, треба се прилично удаљити од обале како би се дошло до места које је довољно дубоко за пливање. Међутим, страствене купаче ништа не може да поколеба.

Карелска превлака је место за одмор испуњен миром и тишином, који уместо препланулог тена и раздраганог пљускања воде нуди шетње у сенци борова и медитативно посматрање морске пучине. Зато су овде шетње пријатне чак и с јесени, док зими можете вежбати нордијско скијање, шетати по леду и посматрати пецароше.

На неколико места на плажи постоје дечја игралишта, а поред мора се пружа и шеталиште за оне који не воле да ходају по песку. Шум мора никада не досади, као ни посматрање галебова и сунчевог заласка.

Росијскаја газета. Сва права задржана.