Џулукуљ, језерско срце древног Сибира

Алтајске планине крију древне сибирске пејзаже од језера, тундри и степа, заштићене од утицаја спољног света величанственим речним кањонима са окомитим литицама високим један километар. У овом древном срцу Сибира лежи високо планинско језеро Џулукуљ, природна лабораторија и летописац Земљине историје.

Призори са обале алтајског језера Џулукуљ. Фотографије: Иван Дементијевски.

Планинско језеро Џулукуљ (на око 2150 m надморске висине) налази се у самом срцу Алтајског природног резервата. Омања долина у којој је смештено језеро зове се Џулукуљска удолина. То је заиста несвакидашње место, „природна лабораторија“ по којој се могу проучавати периоди залеђивања Алтајских планина.

Није лако доћи на ово место. Џулукуљ је удаљен неколико десетина километара од најближег пута, а у резерват је забрањен улазак аутомобилом. За посету Џулукуљу неопходна је дозвола. Најлакше је доћи хеликоптером, али то је и најскупље.

У јулу су долине и брежуљци Алтаја осунчани и прекривени разнобојним цвећем, а за то време на планинским врховима, само један сат лета од базе Министарства за ванредне ситуације, царује права зима. Само потоци после отапања снега сведоче да и у овим пределима почиње кратко лето. Временске прилике су овде крајње непредвидљиве. По сунчаном времену посетилац може препланути за пола сата, али ако наиђе облак са суседних планина, може да се нађе у олуји са снегом и градом. Ноћу температура падне испод нуле, а већ ујутру су сви потоци делимично или потпуно замрзнути.

Џулукуљ није обично језеро. У њему има ретких врста рибе, па и таквих које подједнако радо лове и криволовци и овдашња перната популација. Ако лето дође рано и лед почне да се топи већ почетком јуна, онда у овим крајевима настане прави „птичји вашар“. Али то се не дешава сваке године. Ове године је, на пример, лето закаснило и многе птице су у потрази за храном одлетеле у друге крајеве. Биолози из овог краја причају да је на језеру било толико хладно, да риба није ни изашла у реке на мрешћење.

Чулишмански плато, на коме се језеро налази, занимљив је још и по томе што је то гигантски видиковац са кога се пружа предиван поглед на Алтајске планине. Дубоке долине река формирају величанствене кањоне са окомитим литицама високим 1 km. Заштићена подручја дуж реке Чулишман привлаче туристе из целе Русије.

Треба бити опрезан, јер је језеро под заштитом државе, а човек је ту прилично редак гост, тако да птице нису навикле на опасност и праве гнезда на земљи, па се лако може нагазити на гнездо са јајима из којих се птићи још нису излегли.

Сваког лета радници резервата прегледају околину, а задатак им је праћење, пребројавање и контрола птица, као и пробни риболов. Њихова друга важна мисија је заштита животне средине од нелегалног уласка на територију резервата и нелегални риболов. Инспектори дежурају цело лето и често одлазе из кампа у једнодневни или дводневни обилазак језера и околних планина. Ти обиласци су посебно тешки почетком лета, када читаву долину прошарају бујни и непроходни потоци, нераван терен са високом травом, мочваре и снег који се још није отопио.

Око Џулукуља је раштркано још око три стотине мањих језера са мочварним обалама, зараслим у шаш. Свуда око језера је тундра помешана са степом. То је иначе древни пејзаж који је некада био распрострањен у читавом Сибиру.

Росијскаја газета. Сва права задржана.