Камчатска ледена пећина
Ледена пећина дуга 1 km налази се на полуострву Камчатка на руском Далеком Истоку. Формирала се захваљујући активности оближњег вулкана Мутновски. Извор вреле воде тече непосредно испод ледника и топи лед на који наилази. Зидови и сводови пећине састоје се од леда и охлађене лаве.
Камчатска клима је у последње време постала топлија, тако да се ледници топе, па је свод пећине сада толико танак да већ пропушта зраке светлости који на зидовима пећине шарају надреалистичне слике. Није лако самостално доћи до пећине. То могу да учине само спелеолози и алпинисти који поседују одговарајућу опрему. Пећину је могуће посетити у оквиру организоване екскурзије на вулкан Мутновски.
Камчатка је била затворена за стране посетиоце све до 1990-их. Захваљујући удаљености полуострва и релативно малом приливу туриста природа полуострва је остала нетакнута.
Напуштена рударска окна на Уралу
Карналит је минерал који се користи за прављење вештачких ђубрива. Њиме су као ремек-делима од необичних орнамената украшени зидови напуштеног рудника.
Пре око 286 милиона година на овом подручју се налазило Пермско море. Тада се на морском дну формирало 3,5 милијарде тона талога. Ова руда се на Уралу вади од 1930-их. Тада је било ископано прво рударско окно које је допирало до главног лежишта.
Поједина рударска окна се још увек користе. За посету рудника потребна је специјална дозвола.
Ординска пећина
Ординска пећина се налази 110 km југоисточно од Перма и 270 km западно од Јекатеринбурга. Спада међу двадесет најдужих кречњачких пећина на свету. Назив је добила по селу Орда на чијој периферији се налази. Један део пећине је „на сувом“ (300 m), а други је под водом (4600 m).
Поред тога, део Ординске пећине је најдужи сифон (подводни тунел у потпуности испуњен водом) на територији бившег СССР-а (в. фотографију). Дужина му је 935 m.
Пећина се налази на Казаковском узвишењу. То је брдо високо 50 m са заравњеним врхом и многим крашким јамама. У једној од њих се налази улаз у ову пећину.
Пећински манастир у Костомарову
Село Костомарово се налази 600 km јужно од Москве. Ово подручје се зове „Руска Палестина“, јер поједини елементи пејзажа подсећају на палестинске светиње: Гетсиманију, Голготу са крстом на врху, планину Тавор и поток Кедрон. На пустињу највише подсећају „кредна брда“ (од калцијум-карбоната), покривена врло оскудним растињем. Она имају неке сличности са Синајском пустињом.
Овде се налази Пећина покајања, чувена у целој Русији. Њен уски пролаз, дуги ходник и свод који је сваким кораком све нижи приморава грешника да се дубоко клања када одлази на исповест.
Најстарија грађевина у манастиру је подземни Спаски храм у који може да стане 2000 људи. У зидовима су усечене келије монаха-отшелника. Они су водили затворнички живот и контактирали са поклоницима и другим монасима само кроз малене отворе кроз које су могли узети храну и цедуље са именима за помињање на молитви. Последњи Костомаровски отшелник (живео је у Пећини покајања) звао се Петар и био је стрељан 1937. управо на месту где је исповедао вернике.
Могућа је самостална посета пећине (у том случају је најбоље имати сопствени превоз), а такође у оквиру екскурзије по Вороњешкој Области.
Кунгурска пећина
Ова пећина је најпосећеније туристичко место на Уралу захваљујући лепоти и приступачности њених дворана, а часопис „Форбс“ уврстио ју је у списак 10 најупечатљивијих пећина на свету. Дуга је 5,6 km, од тога је 1,5 km уређено за посету туриста. Екскурзије у Кунгурску пећину организују се већ преко 100 година.
Једно од најлепших места у пећини налази се одмах поред улаза. То су „Брилијантски“ и „Поларни“ ходник. Вишегодишњи слојеви леда у овим дворанама преливају се под рефлекторима подсећајући на замрзнути водопад, а сводове покривају велики кристали у облику необичних гроздова који понекад толико нарасту да отпадају под притиском сопствене тежине. На овим местима са пода расту сталагмити, чувени „ледени стубови“.
У Кунгурској пећини има укупно 48 дворана. Свака од њих има свој историјат и свој назив. На пример, постоје „Корална“ дворана и дворана „Морско дно“. Оне су украшене каменим „чипкама“ које је вода дубила 12 хиљада година.
Прелепа су и подземна језера. Овде их има тачно 70. За свако језеро је везана понека занимљивост. На пример, у „Титанској“ дворани може се видети Велико подземно језеро у коме се као у огледалу виде сводови пећине који подсећају на потонули град.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу