Пљос, сликарски атеље под отвореним небом

Пљос је у Русији познат као „бисер Волге“, „смарагд севера“, „златни Пљос“ или „руска Швајцарска“. Сваке године овај град посети око 150 хиљада туриста. Утврђени град на Волги први пут се у историјским изворима спомиње у 12. веку. Међутим, град није прославила његова војна историја, него сликари, захваљујући његовим чудесним живописним пределима.

Град Пљос, подигнут поред дела тока реке на којем се она шири и има велику дубину (о томе говори етимолошко порекло овог назива), настао је као тврђава. Са високих брда поред обала могло се далеко осматрати појављивање непријатеља. Зато су овде подигнуте заштитне зидине и стражарске куле. Остаци утврђења још увек се могу видети на Саборној гори, коју мештани називају „Саборка“. У близини се налазе и споменик оснивачу града Василију I и црква Успења, саграђена 1699.

Ако прошетате по Саборној гори у правцу Волге, можете стићи до видиковца са величанственим погледом на реку. Некада су се на том месту налазиле куле осматрачнице тврђаве.

Са обода овог узвишења лепо се виде сви историјски крајеви Пљоса. Испод самог брда налази се кеј и њему паралелне улице (Горког и Лењина, између којих је Базарни трг), као и занатско-трговачки део града. У центру овог дела града, на Базарном тргу, на самој падини налази се црква Васкрсења, подигнута 1817. Она се посебно лепо види са Воскресенске горе.

Богате грађевине и камене зидине Пљос је стекао у 19. веку, када је овај мали град на Волги постао центар трговине житарицама и рибом у Русији. Туриста који лагано шета обалом и данас може да ужива у лепоти трговачких вила. На уским градским улицама можете купити сувенире, попити шољицу кафе и уживати у декору из 19. века.

Пљос је у 19. веку већ постао омиљено место за одмор московског племства, уметника и других власника „дача“ (традиционалних руских дрвених викендица) у топлим летњим месецима. Управо у то време овамо је са пријатељима допутовао сликар Исак Левитан. Мотиви Пљоса нашли су се на његовим сликама „Тиха манастирска обитељ“, „Вечерњи звон“ и многим другим.

Једна од његових најпознатијих слика, „Над вечитим миром“, насликана је на брду које се данас зове Гора Левитана. Данас се ту налази црква Васкрсења (из 1700), пренета овамо из села Биљуково, која веома личи на ону коју је насликао Левитан (црква Петра и Павла, представљена на слици, изгорела је 1903). Ту се налази и споменик уметнику, који приказује Левитана пред штафелајем док слика.

Поред храма се налази Петропавловско гробље, које је ту још од времена дрвене цркве Петра и Павла. Најстарији датирани гробови на овом месту потичу из 16. века.

Долазак Исака Левитана у град у знатној мери је допринео његовој обнови. Пљос се прославио и заживео као место за одмор. То је, као и некада, миран град, чију основну вредност чине његове „живе слике“. Пљос је прави музеј под отвореним небом. Главна улица је кеј, на којој се некада одвијао сав пословни живот града.

Кеј се пружа готово 2 километра дуж обале Волге. Већина зграда су трговачке виле, у којима су се собе за становање налазиле на првом спрату, а приземље су заузимале службене просторије и просторије за смештај робе.

Мала камена кућа, у којој је Левитан боравио када је долазио у Пљос, такође се налази на кеју. У њему је собу изнајмљивала и његова сапутница, уметница Софија Кувшиникова. Данас се у овој кући налази Музеј Левитана. Софија Кувшиникова је била супруга полицијског лекара, изузетна пијанисткиња, талентована сликарка и власница салона у којем су се окупљале познате личности. Она је током неколико година пратила Левитана приликом његових посета Пљосу. Данас је њено име посебан бренд града.

На пример, у старој згради трговинског пасажа налази се кафе Софије Петровне Кувшиникове, у којем се према старом рецепту пеку „омиљени Левитанови колачи“.

Током три године Левитан је у Пљосу створио око две стотине дела. Међу њима је преко двадесет слика и велики број етида, скица и цртежа. У различито време Пљос су посећивали и Василиј Верешчагин и Иља Рјепин. Долазио је и Фјодор Шаљапин, који је неколико километара одавде саградио своју дачу.

На овом месту се на задивљујући начин прожимају мирна атмосфера лаганог живота провинцијског града на Волги и буран културни живот. Можете дуго шетати по Пљосу, откривајући стално нове призоре и сусрећући ту и тамо људе са штафелајима. Међу њима се могу наћи и студенти и почетници, али и угледни, познати уметници, који пратећи Левитана долазе у Пљос, посебно место ходочашћа за све сликаре пејзажисте.

Пљос је један од најмањих градова „Златног прстена“ (па и целе Русије) са највећом „концентрацијом духовности“. Место са око 2,5 хиљаде становника може се похвалити са девет цркава, седам музеја и неколико галерија слика.

Текст је написан према материалу са сајтова strana.ru, РИА „Новости“ и „Russia Travel“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.