Јенисејск је 1619. основао одред козака из Тобољска као мало дрвено војно утврђење на граници царства. Руси су у то време иза Урала трасирали нове речне путеве у неосвојене земље, тражили су места богата самуровином и од локалног становништва убирали порез („јасак“). Једном речју, освајали су Сибир. Јенисејск, који је у почетку био мала дрвена тврђава са кулама-пушкарницама на угловима, већ у 17. веку постао је полазна тачка за освајање територија Источног Сибира и Забајкалја до обала Тихог океана.
Данас је Јенисејск јединствен по томе што је готово у потпуности сачувао аутентичан изглед сибирског града из 18. и 19. века. Некадашње дрвено, а затим камено војно утврђење данас је град у коме скоро да нема савремене архитектуре. На совјетско време у Јенисејску подсећају само називи улица: Диктатура пролетаријата, Кировљева, Радничко-сељачка, Партизанска, а ту је и споменик у центру града који приказује Лењина са качкетом. Мора се признати да овај стари дрвени град са чврсто саграђеним избама (традиционалне руске дрвене куће), резбареним прозорским оквирима и црквама од белог камена у себи још има доста провинцијалног: поред градске општине, као и пре двеста година, пасу краве, а у центру града пролазници често морају обилазити баре или прелазити преко постављених дасака. Томе се још 1913. подсмевао норвешки поларни истраживач Фритјоф Нансен који је у то време боравио у Јенисејској губернији.
Древно и старо
Јенисејск је мали град. Ако у градском музеју или у такозваној „Фотоизби“ купите мапу града, можете га неколико пута обићи за само један дан. У Лењиновој улици, у Улици Петровског и у Сокаку Диктатуре пролетаријата до данас су сачуване јавне и приватне камене грађевине с краја 18. и почетка 19. века у стилу руског провинцијалног класицизма. У Јенисејску се могу видети и камена здања с краја 19. и почетка 20. века која су, по речима историчара и проучаваоца живота у сибирским градовима Јурија Гончарова, саграђена у стилу сибирског барока. Зато је Јенисејск почетком 19. века с правом сматран једним од најлепших градова у Сибиру.
Најпосећенија и најпопуларнија у граду је Лењинова улица у којој је скоро свака кућа архитектонски и културни споменик (Јенисејск се налази на списку градова-споменика Русије). Привлачни шарм древног Јенисејска помало нарушавају оштећене фасаде лепе куће Дементјева из прве половине 19. века и старе зграде штампарије саграђене од цигле у стилу касног еклектицизма или грађевинске скеле које заклањају Богојављенску саборну цркву.
Иако су историјски и архитектонски вредне грађевине помало запуштене, Јенисејск још увек плени посетиоце својим древним споменицима. У Кировљевој улици може се видети врло леп дрвени амбар трговца Грјазнова саграђен крајем 19. века, који представља редак пример сачуваног објекта са трговачког имања. На интересантне грађевине можете наићи и ако једноставно прошетате некалдрмисаним градским улицама са кућама за становање. У њима су сачуване и једноспратне дрвене куће с краја 19. и почетка 20. века, и приземне јенисејске избе изрезбарене чипкастим мотивима које као да су урасле у земљу под тежином времена.
У првој половини 19. века Јенисејск престаје да буде важан трговачко-економски центар и постепено замире. Административни центар губерније постаје град Краснојарск који се налазио на највећем караванском путу од Москве до Сибира и границе са Монголијом и Кином. Јенисејск за људе тог времена ипак постаје својеврсни духовни центар Сибира што је и данас: у Јенисејск сваке године долазе десетине ходочасника. Када је време ведро и сунчано овај градић са ниским грађевинама заиста би се могао упоредити са златоглавом Москвом.
Комплекс Спасо-Преображенског мушког манастира ограђен је барокном таласастом оградом која га чини видљивим из скоро свих делова града. Главна грађевина манастирског комплекса је Спаска саборна црква саграђена од цигле и украшена богатим каменим шарама. Успенска црква је грађена у стилу сибирског барока. Споља је мање раскошна од старијих храмова у Јенисејску, али је унутрашњост цркве украшена разнобојним подним мозаиком. У њој су до данас сачуване пећи „холанђанке“ које већ више од сто година загревају унутрашњост цркве. Са звоника Успенске и Спаске саборне цркве пружа се диван поглед на панораму Јенисејска и реку Јенисеј. Можете окушати срећу и замолити свештенике за дозволу да разгледате град са висине.
Једна од најлепших грађевина је Тројицка црква са оригиналним фасадним украсима. Црква је грађена од 1772. до 1776. Налази се у Перенсоновој улици, заклоњена савременијим градским здањима.
Чувар времена
У Јенисејску обавезно треба посетити и музеје јер су веома специфични. У Лењиновој улици, поред мале градске пијаце на којој се продају кинеске патике и и трикои, налази се лепа и добро очувана кућа трговца Захарова из 1898. у којој је данас смештен Јенисејски градски музеј. Ту за 100 рубаља можете договорити једносатно туристичко разгледање града, а за само 50 рубаља, колико кошта улазница, можете видети празничну ношњу Тунгуса, предмете из свакодневног живота и занатске производе Кета и јенисејских Остјака (староседелачки народи Сибира), добро очишћене самоваре и ретке ковачке предмете, совјетске сувенире и иконе.
На раскрсници Лењинове и Литкинове улице налази се на први поглед неугледна кућа на којој само ручно склепана табла са натписом „Фотоизба: ради 7 (седам) дана у недељи“ указује да се у њој налази музеј. Када уђете кроз дрвена врата учиниће вам се да нисте у музеју пуном старина, већ у некој гостопримљивој сељачкој кући.
Сви у Јенисејску знају фотографа аматера и и колекционара старинских предмета Петра Дроздова. Он је још 1997. купио дрвену избу из 1887. и у њој отворио кућу-музеј.
На средини избе је бела руска пећ која се и данас ложи (ако је додирнете — топла је), а ту је и дрвена изрезбарена фотеља, на зидовима су старе фотографије, слике и мапе Јенисејска, на сточићу стоји велико огледало, стари грамофон, метална кутијица од бомбона монпансје…, а изнад њега виси старински сат.
У „Фотоизби“ се чувају предмети који сведоче о свакодневном животу и култури у Јенисејску. Упркос својој старости они још увек живе. Изложени у домаћој атмосфери, без стакла и полица, сви ти предмети неприметно повезују историју и савременост. У дворишту овог јединственог музеја сачувано је комплетно старо руско домаћинство: ту је парно купатило („бања“) које се може загрејати, коњушница, старе таљиге, шупа и ковачница. Ова кућа-музеј заиста живи, и зато је туристи и многи становници Јенисејска сматрају најзначајнијом савременом знаменитошћу града.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу