10 савета за живот у тундри

Руска тундра је једна од најсуровијих природних зона на нашој планети. У њој се зими температура спушта до -50 степени, а староседелачки народи још увек живе номадским животом и поштују древне обичаје својих предака. Ако решите да их посетите и испитате њихово чувено гостопримство, добро ће вам доћи неколико савета...

Шест призора из бескрајне руске тундре. Извор: РИА „Новости“.

1) Направите чум (традиционални конусни шатор од ирвасове коже). Овај савет се не односи на мушкарце јер су за све што се тиче куће, па и за њену изградњу, по старој ненецкој традицији задужене жене. Изградњом чума руководи најстарија жена. Најпре ископајте велики круг. Немојте се зачудити ако под снегом наиђете на још снега а затим на дебео слој леда. Не заборавите да се налазите у области вечно смрзнуте земље, и да ће наредних дана снега бити чак и под вашим креветом (јер се веома споро топи). У средину круга поставите пећ „буржујку“. Затим у снег укопајте дугачке мотке, њихове врхове чврсто вежите ужетом и конусна основа чума биће готова. Пазите да мотке не укопате сувише дубоко јер ће се у том случају чум временом спустити под тежином снега, па вам у њему неће бити удобно јер ће постати сувише низак. Ако пак мотке не укопате довољно дубоко, кућу ће вам однети ветар. Преко дрвене основе пребаците цираду и прекријте је кожама ирваса. Такви „кожни зидови“ заштитиће вас и од најјачег ветра. На под поставите даске и прекријте их кожама. Сада је ваш апартман спреман.

2) Научите да улазите у чум. Док улазите у чум окрените се око своје осе. То је, пре свега, стари обичај, али је вероватно и једини начин да се не умотате у кожу која прекрива улаз.

3) Навикавајте се да спавате на хладноћи. У чуму ћете морати да спавате на поду покривеном кожама ирваса. Пећ се увече ложи, али се до ујутру охлади па је у чуму тек нешто топлије него напољу. Зато је најбоље да са собом понесете зимску врећу за спавање. У њој ћете се одлично наспавати и бићете одморни након свега неколико сати сна.

4) Спријатељите се са комшијама. Пошто у тундри човек веома тешко може опстати сам, насеља тамошњих одгајивача ирваса најчешће се састоје од неколико чумова. Локално становништво је дружељубиво, али када кренете у госте у суседни чум морате поштовати неколико једноставних правила. Као прво, трудите се да будете у десној половини шатора јер је то део за госте. Унутрашњост чума условно је подељена на два дела. Лево од улаза живи домаћин чума са породицом, а десна половина намењена је гостима. Као друго, ако ипак желите да пређете у „домаћински део“, прођите поред улаза. Наиме, део чума насупрот улаза за Ненце је свето место, па тамо није препоручљиво улазити. Када пођете у госте, на поклон можете понети, на пример воће, јабуке или поморанџе. Домаћини ће вам бити веома захвални јер у тундри нема ни поврћа ни воћа.

5) Успоставите везу са светом. У тундри су телефонске везе прилично лоше. Да би сте бар нешто чули, морате се попети на саонице до врха натоварене џаковима, усправити се колико год можете и из свег гласа викати у слушалицу да ваш саговорник говори гласније. Телефон можете напунити помоћу генератора које сада имају сви узгајивачи ирваса. У неким чумовима имају чак и телевизоре и ноутбук рачунаре, али обично без везе са Интернетом.

6) Пијте чај пет пута дневно. Сваки оброк Ненци зову „пијење чаја“. Уз чај на сто се износи флаша вотке и послужење које се 99% састоји од ирвасовог меса. Спремите се да пијете чај и једете месо ирваса четири до пет пута дневно. Не брините, неће вам досадити. Напротив, како се ближи вече, прижељкиваћете и шести оброк јер ћете од раног јутра до касно увече напорно радити на јаком мразу. За празнике на трпезу се износи „строганина“ од муксуна (сибирског лососа). „Строганина је традиционално јело од сирове смрзнуте стругане рибе (рус. _serbianBeginIgnore_строгать_serbianEndIgnore_ – стругати, отуда и назив јела). Обавезно је и слатко од боровнице и бруснице. Мораћете да навикнете да једете без посуђа. Није згодно носити посуђе са собом ако се стално селите са једног места на друго. Узгајивачи ирваса су још увек номади и иду кроз тундру заједно са својим стадима. Зато сви једу из једног или из неколико заједничких тањира.

7) Немојте се ничему чудити. Уз чај Ненци увек воле да поразговарају. Сигурно ће вам испричати потпуно невероватне приче. Рецимо, испричаће вам како можете управљати поларном светлошћу помоћу флаше од зеленог стакла. Немојте се чудити. Такође не покушавајте да преваспитате ненецку децу. Ако видите мало дете како босо иде по снегу на -30 степени, немојте се запрепашћивати, викати или се чудити таквој небризи родитеља. Нико вас неће разумети... Морате схватити да су и њихови родитељи као деца боси трчали по снегу, па то сматрају нормалним.

8) Научите да разликујете ирвасе. Код Ненаца је обичај да детету поклоне младунче ирваса када му избије први зуб. Ирвасе поклањају и за празнике или посебне прилике. На пример, бака може поклонити ирваса унуку за рођендан или за крај школске године. Тако до осамнаесте године деца стекну сопствени капитал: стадо ирваса. Младе ирвасе држе у близини чума, а када порасту пуштају их у заједничко стадо. Иако је у стаду неколико хиљада ирваса, сваки узгајивач издалека препознаје своје. „Онај бели је мој Гром! А видите ли онога са роговима? Он ми је био свадбени поклон!“ Морамо напоменути да скоро сви ирваси имају рогове (погледајте савет бр. 9), а сви трче толико брзо да је готово немогуће запазити било какав белег или знак распознавања. Ипак покушајте, можда ћете успети.

9) Стружите ирвасима рогове. Ово није шала. На време скраћени рогови могу вам спасти живот. Пре упрезања ирваса у саонице обавезно им треба скратити по један рог да не би повредили човека који управља запрегом. Други рог остаје да би ирваси могли да опстану у стаду и одбране се од супарника. Након извесног времена рогови опет порасту па их поново треба скратити. Рогови се не скраћују свим ирвасима, већ само онима који вуку саонице (у тундри их зову „бикови“). Остали се могу дичити својим роговима.

10) Заволите тундру. Узгајивачи ирваса не могу да замисле свој живот ван тундре и поносе се што живе управо у њој. Многи се из града враћају у чум да поново гаје ирвасе, без обзира што се у тундри живи тешко уз свакодневни напоран рад. Да би човек могао живети у екстремним условима на тако суровом месту мора га заиста од свег срца волети.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“