Драгуљи Крима

Воронцовљев дворац

Саграђен је средином 19. века за Михаила Воронцова, генерал-губернатора тадашњег Новоросијског Краја. Пројектовао га је Едвард Блор, дворски архитекта енглеске краљице Викторије. Он је учествовао у изградњи чувене Бакингемске палате у Лондону и замка Валтера Скота у Шкотској. Јужна фасада дворца, окренута према мору, пројектована је у маварском стилу и у неком смислу подсећа на чувени дворац Алхамбра у Гренади који је подигнут крајем 14. века и припадао арапским владарима Шпаније.

На фризу дубоке нише прочеља шест пута се понавља стилизовани арапски натпис, гесло гренадских калифа: „Нема победника осим Алаха!“. Испред фасаде је направљена „Лавовска тераса“ од које се спушта монументално степениште са три пара лавова од белог мермера. Лавови на горњим степеницима су копије лавова Антонија Канове са гробнице папе Климента XII у Риму.

Задња фасада дворца и његов западни део је романтичарска архитектонска варијација на тему стила Тјудор с краја 16. и почетка 17. века. Здања у комплексу дворца имају око 150 соба, укључујући и помоћне просторије.

Данас је дворац преуређен у музеј. Воронцовљев дворац се налази у граду Алупка.

Ливадијски дворац

Ливадијски дворац спада међу најраскошније резиденције Крима. То је последње здање које је у Руској Империји подигнуто за царску породицу.

Издужена бела грађевина са обиљем лучних отвора у италијанском стилу подигнута је 1911. Аутор пројекта био је кримски архитекта Николај Краснов. Према неким подацима, император Николај II је потрошио на изградњу око 4 милиона тадашњих златника (ради поређења, 1911. је плата просечног државног чиновника износила 4000 рубаља годишње, тј. 1000 пута мање). Ливадијски дворац је 1993. добио статус музеја.

Дворац се налази у насељу Ливадија, удаљеном 3 km од града Јалте.

Масандријски дворац

Дворац у стилу епохе Луја XIII рано је остао без власника. Пројектовао га је француски архитекта Етјен Бушар. Он је радио за кнеза Семјона Воронцова, представника имућног племићког рода. Власнику није било суђено да види остварење тог пројекта. После Воронцовљеве смрти 1882. изградња је обустављена, а 7 година касније имање је купљено за императора Александра III. Дворац је завршен након три године, али ни император није успео да се скраси у дворцу – умро је већ 1894. Тада је имање наследио Николај II.

Дворац је 1930-их претворен у санаторијум „Пролетерско здравље“ за лечење туберкулозе, а после Другог светског рата је преуређен у државни летњиковац „Стаљински“, где су се одмарали Стаљин, Хрушчов и Брежњев.

Музеј је отворен од 9:00 до 18:00. Дворац се налази у насељу Горња Масандра.

Ластино гнездо

Резиденција је саграђена по завршетку руско-турског рата крајем 19. века за пензионисаног руског генерала чије име није сачувано, али се зна да му је први власник дао име „Замак љубави“. Здање је овековечено на платнима Ивана Ајвазовског и на фотографијама тога доба.

Од тада је здање на Аурориној литици неколико пута мењало власника. Најпре га је поседовала породица дворског лекара, а затим московска трговкиња Рахмањинова. Она је срушила првобитну дрвену зграду и на њеном месту саградила замак, такође од дрвета. Управо је Рахмањинова дала замку његов данашњи назив „Ластино гнездо“.

„Ластино гнездо“ је сачувало своју „витешку“ архитектуру, коју иначе дугује последњем власнику, нафтном магнату Штејнгелу. Будући симбол Крима, минијатурни готски замак на врху литице високе 40 m, из темеља је обновљен 1912. Од просторија замак има само предсобље, гостинску собу и степенице које воде у две спаваће собе на спрату.

Почетком Првог светског рата барон Штејнгел је отишао у Немачку, а замак „Ластино гнездо“ је продао московском трговцу који је у њему отворио ресторан. После смрти власника ресторан је престао са радом. Замак је озбиљно оштећен 1927. у земљотресу јачине 9 степени Рихтерове скале, после чега је 40 година био затворен. У обновљеном „Ластином гнезду“ поново је отворен ресторан.

Замак се налази близу насеља Гаспра у околини Јалте.

Дворац Пањине

Средњевековни дворац са лепим кулама и назубљеним бедемима, обавијеним бршљаном и фасадом у готском стилу, саграђен је у првој половини 19. века. Припадао је руском роду кнезова Голициних.

Пројектовао га је познати архитекта епохе модерна Фјодор Шехтељ. После Голициних дворац у Гаспри је постао власништво рода Кочубеј, а затим је доспео у руке наследници врло богатог рода Софји Пањиној. За њено име и за овај дворац везане су две године живота руског писца Лава Толстоја. За време боравка у Гаспри писца су посетили Чехов и Горки, Куприн и Шаљапин.

Током свог последњег путовања у Гаспру Толстој се прехладио, а када је болест достигла најакутнију фазу било му је толико лоше, да су лекари изгубили сваку наду у оздрављење. Толстој није желео да се његови ближњи муче са телом и пожелео је да га сахране на Криму, због чега је купљен мањи плац на суседном имању. Ипак је на крају оздравио и проживео још 8 година.

Дворац се налази у насељу Гаспра. Данас је у њему смештен дечји санаторијум „Јасна Пољана“, а у приземљу је постављена експозиција посвећена овом писцу.

Јусуповљев дворац

Дворац у неороманском стилу са елементима ренесансе изградио је кримски архитекта Николај Краснов за кнеза Феликса Јусупова, бившег генерал-губернатора Москве. Краснов је руководио и последњом реконструкцијом. Међутим, Јусупов Млађи, Феликсов наследник (познат као саучесник у убиству Григорија Распућина), био је незадовољан изгледом имања и говорио да је то наказна грађевина са сивим зидовима која је неумесна на морској обали.

Лучне сводове и подесте украшавају скулптуре лавова, као и мермерни митолошки ликови старе Грчке, довезени из Венеције. У ентеријеру преовлађује стил модерна.

Парк Јусуповљевог дворца уредио је Карл Кебах, познати баштован тога доба. Парк заузима 16,5 хектара и садржи 7,5 хиљада садница: декоративног дрвећа и жбуња.

Дворац се налази у насељу Кореиз.

Дворац грофа Кузњецова (кућа. Фјодора Шаљапина)

Гроф Александар Кузњецов, чајни и порцелански магнат, купио је средином 19. века летњиковац у Форосу. И он и жена су боловали од туберкулозе и били су принуђени да живе на Криму. Кузњецовљев дворац је саграђен у стилу руског класицизма са карактеристичном једноставношћу и строгошћу облика. Раскошни парк још више истиче строгу лепоту Кузњецовљевог летњиковца. У парку је сабрано преко 200 врста и облика дрвећа и жбуња, и оних које расту на Криму, и егзотичних, међу којима су палме, магнолије, секвоје, кедрови, борови, пиније, кипариси и јеле. Нарочито је занимљив „рајски кутак“ са живописном каскадом од шест језераца.

После Кузњецовљеве смрти летњиковац је постао власништво индустријалца Ушакова. У његовој кући су 1916. писац Алексеј Горки и певач Фјодор Шаљапин шест недеља радили на аутобиографској књизи о Шаљапину под називом „Странице мога живота“.

Данас је у дворцу смештен један део санаторијума у насељу Форос.

Кућа и галерија слика Ивана Ајвазовског

Национална галерија слика „Иван Ајвазовски“ налази се у граду Феодосији. То је први музеј једног уметника који је био отворен на територији Руске Империје.

После смрти Ајвазовског 1900. галерија је по његовом завештању предата уметниковом родном граду. У галерији се налази збирка од готово 12 хиљада дела са тематиком мора, укључујући и највећу колекцију слика самог Ајвазовског (417 радова).

Галерија Ајвазовског налази се у граду Феодосији (Галерејнаја улица 2-4).

Росијскаја газета. Сва права задржана.