Бајкалско острво Ољхон је последње уточише северноазијског шаманизма. На њега су се у доба Џингис Кана од прогона склонили монголски шамани, а касније, у доба ширења будизма у Бурјатији и прогона лама у 18. веку, и бурјатски шамани.
Стена Шамански камен
Код изворишта Ангаре, велике реке која истиче из Бајкалског језера, налази се стена Шамански камен. Дно језера око ње је потпуно покривено новчићима. У старо доба локални становници су Шаманском камену приписивали чудотворну моћ. Овде су вршени обреди и приношене жртве, људи су полагали заклетве како би се ослободили лажних оптужби или заштитили своју част. Човек који је окривљен за злочин остајао би на стени током ноћи. Ако до јутра не би страдао од хладноће или се удавио, био би ослобођен.
Рт Рити
Рт Рити се налази на западној обали Бајкалског језера. За локалне житеље ово је свето место које се не сме посећивати. На њему не расту биљке и нема насеља. Ту се завршава друмски пут, а обалом не води никаква стаза. Становници строго избегавају да се нађу на рту Рити и често га називају уклетим местом. Треба додати да овај рт припада територији Бајкало-Ленског резервата, и да вам је, да бисте се на њега искрцали, потребна посебна дозвола од управе парка природе.
Рт Хобој
Рт Хобој (на бурјатском језику „хобој“ значи „очњак“ или „кутњак“) је најсевернији рт на острву Ољхон, једином насељеном острву Бајкалског језера. Ова стена подсећа на оштар зуб, а када се посматра са мора личи на женски профил, налик на оне који су изрезбарени на прамцима старогрчких галија. Локално становништво ову стену назива Дева. Према бурјатској легенди, стена је настала тако што су бајкалски шамани у камен претворили завидљиву жену, која их је молила да јој поклоне исти дворац какав има њен муж.
У последње време рт Хобој је постао популарно место за медитацију. Оно је занимљиво због вишегласног еха, који настаје тако што звук вишеструко одзвања одбијајући се о монолитне стене. Ту такође можете наћи ретке и реликтне траве, а зими обићи пећине, бајковито окићене прозрачним леденицама и леденим творевинама које у танким слојевима наносе таласи. У овим стенама се у нивоу воде налазе пећинске дворане дуге и до 22 метра, које је могуће посетити једино зими.
Стена Шаманка
Једно од најзагонетнијих места на Бајкалском језеру је стена Шаманка на рту Бурхан, која се некада звала „Камен-храм“. Она се састоји од белог мермера, гранита и кварца. Први истраживачи Бајкала, међу којима је и чувени руски геолог Владимир Обручев, наводили су податак да ово место код бајкалских Бурјата изазива сујеверни страх. Нико осим шамана није имао право да се приближи овој тајанственој стени. А у случају да то није било могуће избећи, коњска копита би умотали у пустовану вуну и кожу, како не би узнемирили божанство Бајкала.
Кроз стену Шаманку свом дужином се пружа пећина дуга 12 и широка 4,5 метара. Управо у њој се налазио центар култа. Бурјати су веровали да у овој пећини станује „ежин“ (на бурјатском језику „божанство“), господар Бајкала. Према сведочанству становника насеља Хужир, које се налази недалеко од рта Бурхан, пећину су током векова посећивали шамани многих народа који су населили древни Сибир. Свештеници паганских религија и данас ту изводе ритуале, везане за чишћење карме и скидање проклетства.
Рт Богатир
За свештенике шаманских култова веома је привлачан Богатир, рт највећег бајкалског острва Ољхон. Легендарно име рта је Огњени и везано је за причу о томе како су први руски путници, који су на острво допловили крајем 16. века, изненада угледали огроман стуб ватре, који се пред њима уздизао из бајкалске воде у небо. Огњена стена, наводно, није дозвољавала странцима да ступе на свету земљу овог острва.
Бурјатски шамани овде врше ритуале везане за управљање стихијама: ватром, ветром и водом. Све до прве четвртине 20. века међу вођама и старешинама овдашњих племена и насеобина био је распрострањен обичај да се на рт Богатир доносе новорођена мушка деца. Сматрало се да ће боравком на овом месту будући вођа или војник стећи посебну физичку и духовну снагу и дуговечност.
Планина Алханај
Планина Алханај (1665 m) је једна од будистичких светиња Бурјата. У њеном подножју се налази храм Великог добра, а недалеко је природна пећина по чијем своду се у дубину пружа пукотина. Из ове пукотине капље вода за коју се сматра да је лековита.
Астролошки прорачуни будистичких монаха су показали да управо на овом узвишењу „свевишњи свет“, у којем живе богови, посећује „средњи свет“, у којем живе људи. А главни заштитник највише тачке Алханаја је божанство Демчог, један од пет главних Буда, чије име у преводу са тибетанског значи Вечито добро.
Од древних времена племена Бурјата и Монгола су овим местима приписивала духовну моћ. На Алханају се налази 12 светиња. Највише поштовања ужива Ууден Суме (Храм капије). Овај природни лучни отвор у стени, како сматрају ламе, представља пролаз који наш свет повезује са Шамбалом. Под лучним сводом се налази „субурган“, мала будистичка ступа подигнута 1864.
Брдо Бик
Брдо Бик се налази северно од реке Иркут, на западној обали Бајкалског језера. Повезано је са култом светог претка Бурјата – Буха Нојона, земаљског божанства, заштитника пашњака и сточарства. Данас на овом месту шаманске и будистичке обреде изводе Бурјати који живе западно од језера.
Брдо Јехе-Јорд
На десној обали реке Анга, само два километра од Бајкала, над долином се уздиже курган Јехе-Јорд (висок 42 метра). Он изгледа као да је направљен људском руком, иако до данас геолози нису пронашли знаке који би указивали на то да су плоче које чине курган донели и сложили људи.
Овде се, почев од 2000, после стогодишње паузе, једном у четири године одржава пролећни Фестивал староседелачких народа Бајкала „Јординске игре“.
Централни догађај фестивала је вишедневни плес око кургана Јехе-Јорд. Да би се курган потпуно окружио потребно је око 700 људи, а на фестивалу се у просеку окупи 2-3 хиљаде посетилаца. „Јординске игре“ трају неколико дана, а свето коло се игра дању и ноћу. За време фестивала учесници понекад износе и неколико пари обуће.
За време прославе на врх кургана могу да се попну само шамани.
Како доћи
Већина светих места Бајкала налази се на легендарном острву Ољхон, које посећују туристи из целог света. Ту можете видети рт Хобој, стену Шаманку, рт Богатир и брдо Жима. На путу ка острву Ољхон можете свратити и до свете планине Јехе-Јорд.
Аутомобилом: Качушким друмом из Иркутска кроз насеља Ојок, Уст-Ордински, Бајандај, Коса Степа, Јеланци, Сахјурта (такозвана „Маломорска рибарска станица“ - МРС). До трајекта у луци Сахјурта треба прећи 250 km по асфалтном путу. Трајкет вози сваког дана од 7:30 до 22:00 сваких пола сата у периоду од маја до октобра. Од трајекта до насеља Хужир води добар шљунковити пут дуг 45 km.
Аутобусом: од маја до октобра до насеља Хужир (острво Ољхон) вози аутобуска линија која такође користи трајект. Полазак из Иркутска је сваког дана у 10:00 са аутобуске станице (Улица Октобарске револуције бр.11, Аутобуска станица, трамвај бр.4). Путовање траје 8 сати. Аутобус за повратак из Хужира полази сваког дана у 8:45 ујутро.
По води: до насеља Хужир из Иркутска можете доћи и бродом „Баргузин“. Поласци су у летњем периоду (од средине јуна) сваког дана у 9:00 са пристаништа „Ракета“ у микрорејону Солнечно (станица „Ракета“, аутобус бр.16). Путовање траје 6 сати.
Свето брдо Бик налази се у живописној Тункинској долини поред села Тори. Од Иркутска је удаљено око 180 km. До подножја се може стићи колима, а за даљи успон ће вам бити потребно највише сат и по времена.
Најпопуларније и најпознатије „енергетско место“ међу туристима је Шамански камен, који се налази на изворишту реке Ангара у близини насеља Листвјанка.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
