Стазама драгуља: геолошки туризам на Уралу

Русија је у 19. и почетком 20. века била водећа земља на светском тржишту полудрагог и драгог камења. Урал се прославио по драгуљима као што су малахит, родонит, смарагд, демантоид, александрит, топаз, турмалин, аметист и горски кристал. И данас је Урал један од главних извора сировина у јувелирској индустрији Русије.

Наводимо 5 дестинација геолошког туризма које су по нашем мишљењу најатрактивније.

Берјозовски рудник злата

У „отаџбини руског злата“, у граду Берјозовском, удаљеном 15 km од Јекатеринбурга, злато је пронађено 150 година раније него што га је чувени Џек Лондон пронашао у Клондајку. Прва златна грозница на свету забележена је почетком 19. века управо на Уралу. Овде се налази најстарији активни рудник злата на свету. Државна благајна се већ преко 260 година пуни златом из Берјозовског рудника.

Туристи се позивају да током лета сами окушају срећу и истраже тајне ручног испирања златоносног песка у потрази за „туристичким златом“, како се популарно зове пирит. У Берјозовском се налазе два музеја злата. Један је приватни, а други државни. У експозицији туристи могу видети опрему која се пре сто година користила за испирање злата, могу се упознати са картама рудника злата израђеним средином 19. века, као и са врло богатом колекцијом минерала и руда које садрже злато. Такође могу да савладају технику безбедности и да се затим спусте у школску јаму. Љубитељи екстремног туризма могу да уговоре спуштање у праву јаму која се зове „Северна“, на дубину од 512 m.

Маријинска налазишта смарагда

Јединствено налазиште смарагда и берилијума близу насеља Малишево, удаљеног 50-60 km од Јекатеринбурга, највеће је у Русији и Европи и једно је од три највећа у свету. Већа су од њега само колумбијска и бразилска налазишта смарагда. Није искључено да су и „скитски“ смарагди вађени управо овде, у Рифијским планинама Урала.

У свету је уобичајено да се туристи воде углавном по потпуно искоришћеним налазиштима, али уралско налазиште је искоришћено тек 50-60%, тако да туристи обично посећују место где је пронађен први смарагд и видиковац са кога пуца поглед на цео рудник, а у радионици за брушење уче како се обрађују драгуљи. Најатрактивнији део програма је када из јаловине легендарног Маријинског налазишта посетиоци будацима ваде узорак за своју сопствену колекцију. Ту заиста постоји могућност да се случајно наиђе не само на берил, него и на смарагд или александрит, што је изазвано особеношћу технологије одвајања смарагда од руде у којој је пронађен. Вероватно се јаловина због тога и зове „поље чудеса“. Додуше, зове се и „поље будала“. Гостима је дозвољено да изнесу само берил, флуорит, кварц, актинолит, турмалин, фелдспат, биотит и мусковит, с тим што странци морају претходно добити дозволу од „Росохранкултуре“.

Решки природни минералошки забран

Град Реж је географски центар Драгуљског појаса Урала. Посебно је необичан природни минералошки забран у коме се чува преко 60 старих и савремених минералошких налазишта. Ту се у земљи крију сиви кварц, фуксит, лимонит, опал, ахат, берил, калцедон, аметист, топаз, смарагд, турмалин и друго полудраго и драго камење. Ту се налазе два музеја и живописно језеро. Близу града је извор „Пробојни Кључ“, познат још од средине 17. века. Легенда каже да се извор појавио после удара грома.

Мурзинско налазиште топаза, берила и турмалина

Брушење камена и каменорезачки занат у Русији потичу из Мурзинке. Мурзински драгуљски појас на североистоку Централног Урала највећи је комплекс налазишта драгог камења са укупно 70 рудника. Овде се могу наћи берил, топаз, турмалин, аметист, морион, кордијерит, корунд, рубин, аквамарин, гранат и горски кристал.

Фото-галерија: Чудесна зима у Националном парку Таганај

Туристи обично посећују овдашње старе руднике драгуља, на пример оне где се вадио аметист, а сврате и у Ферсманов минералошки музеј у коме су сабране скоро све врсте уралских драгуља. Посетиоцима се пружа могућност да мало испирају песак и да у њему пронађу драгоцени минерал, ако им се посрећи.

Рудник азбеста: конопци од камена

Рудник азбеста је највећи у Европи. Он више личи на огромни мистични Месечев кратер него на индустријски објекат. Чак и железничке композиције у њему изгледају као играчке. Он се појавио спајањем два стара рудника и сада има 11 km у пречнику, а дубок је 350 m. Ту се експлоатише Баженовско налазиште, иначе највеће налазиште хризотил азбеста на свету. Уралски азбест је познат по јединственој ширини влакана. Узгред, азбест је једини камен од кога се може исплести конопац. У јаловини се могу сакупити узорци овог необичног камена.

Росијскаја газета. Сва права задржана.