Приморска тајга нуди необичну комбинацију суптропског и субарктичког дрвећа. Извор: GeoPhoto.
Званични симбол Приморја је још у царска времена био тигар из ових крајева, који се назива усуријски, амурски или сибирски. Како би се заштитио од хладноће и преживео у дубоком снегу, он је развио дугу густу длаку, какву нема ниједан од тигрова из јужних земаља. Још ређа врста мачке је сибирски или амурски леопард, који настањује Хасански рејон на југу Приморског Краја. Док тигрова има око 500, леопарда је остало само 50-ак. Међутим, у последње време федералне власти предузимају низ мера како би обновиле популацију леопарда и научници са умереним оптимизмом говоре о постепеном порасту броја дивљих леопарда.
У рекама Приморја се сусрећу тропске врсте риба, као што су змијоглава риба, кинески гргеч или касатка-шкрипуља, која када се извуче из воде својим тврдим бодљама на боковима и глави производи звуке налик на шкрипање. Приморска тајга нуди необичну комбинацију суптропског и субарктичког дрвећа. Ту расте амурски баршун, лековити женшен који се веома цени у источној медицини, лимунова лијана (лијана са црвеним бобицама које по укусу подсећају на лимун), кишмиш (сродник кивија, чији су плодови величине крупног грожђа и расту на лијанама). Локални становници у шумама сакупљају семенке сибирског бора (које у Русији називају „кедрови ораси“), изданке папрати и сремуш.
У Јапанском мору, које запљускује обале Приморја, јужне рибе (на пример, отровна риба фугу, која је цењена у јапанској кухињи, и ајкуле) сусрећу северне врсте риба, као што су харинга, аљаски бакалар и навага. Најлепше плаже Приморја налазе се на јужној обали: у Хасанском рејону, као и у околини лучких градова Нахотка и Владивосток. Овдашњи житељи се активно баве роњењем и пецањем, са морског дна извлаче јестиве мекушце (овдашње дагње и остриге су знатно крупније од својих европских рођака).
На територији Приморја је основано неколико општих и специјалних резервата природе, али и других посебно заштићених природних области. Међу недавно отвореним треба издвојити национални парк „Земља леопарда“ на територији Хасанског рејона. Обала овог рејона је и граница Далекоисточног морског резервата, јединственог у Русији. Њега чини пространа водена површина на којој влада посебан режим заштите природе. Осим тога, постоје и територије на којима се чува не само богатство природе, него и традиционални начин живота староседелачких малих народа Приморја, као што су Удегејци, Нанајци и Тази.
Док је првобитно главни циљ оснивања резервата било очување природе, данас чиновници, научници и бизнисмени све више пажње поклањају еколошком туризму. Тако у Хасанском рејону власти региона намеравају да оснују кластер еколошких туристичких организације, које би могле да приме до 700 хиљада туриста годишње. Постоје слични планови и што се тиче северних рејона Приморског Краја. На пример, Сихоте-Алињски резерват већ сада изазива велико интересовање страних туриста, посебно оних из Јапана (преко територије резервата пролазе маршруте руског путника и писца Владимира Арсењева, на основу чије књиге „Дерсу Узала“ је јапански редитељ Акира Куросава снимио истоимени филм, који је освојио „Оскара“). „Резерват треба да постане привлачно место за еко-туристе, планирали смо да у току 2014. развијемо инфраструктуру за едукативни туризам. Са нестрпљењем очекујемо да у региону буде обновљена мала авијација“, каже директор Сихоте-Алињског државног резервата Дмитриј Горшков.
Осим заштићених територија, у Приморју постоји још низ места која су једнако привлачна за туристе. То су, на пример, Кравцовски и Беневски водопади, Мокрушинска пећина, „камен-срце“ у једној од увала Хасанског рејона, које је овековечио писац Михаил Пришвин, Ливадијска планина (познатија под својим старим именом – Пидан), на којој, како се сматра, живе приморски Јетији (летећи шумски људи). У „Сафари-парку“ код насеља Шкотово (стотинак километара од Владивостока) можете видети дивље животиње усуријске тајге у природним условима. Ту у посебно ограђеном делу шуме живе дивље свиње, медведи, јелени, па чак и тигрови.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу